Najbolje krimi price

Čehov, Konan Dojl, Hofman, Alan Edgar Po, Dikens, Mark Tven, Ljermontov, Edgar Valas, Vilijem Kolins, Žak Futrel, Klemens Brentano

Najbolje krimi priče

VUK KARADŽIĆ - život i delojubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja﻿Вук Стефановић Караџић&nbsp;(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.&nbsp;Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.&nbsp;Стекао је и неколико почасних доктората.

Vuk Karadzic - Zivot i delo

VUK KARADŽIĆ - život i delo
jubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja
﻿Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Стекао је и неколико почасних доктората.


Vuk Stefanović Karadžić Tršić biografija azbuka vukov rečnik

Vuk Karadžić - Život i delo

Vladan ĐorđevićZbornik radova SANUPovodom sto sedamdeset šest godina od rođenja*Akademik Vladan Đorđević bio je prvi srpski hirurg u današnjem smislu reči. Ostavio je izuzetne tragove u oblasti hirurgije i celokupne srpske medicine, vojnom i građanskom sanitetu, medicinskoj publicistici, izdavaštvu i prevodilaštvu u medicini. Pored bavljenja lekarskom profesijom, ostvario je i izvanredan društveni angažman. Bio je osnivač triju velikih društava koja i danas postoje i uspešno rade, predsednik Odbora beogradske opštine, uspešan ministar prosvete i crkvenih dela, ministar privrede, višegodišnji diplomata u Grčkoj i Turskoj, predsednik Vlade i ministar inostranih dela, istaknuti nacionalni radnik, koji se uspešno ogledao i u književnosti kao pisac pripovedaka, istorijskih romana, putopisa; bio je prevodilac, osnivač, vlasnik i urednik časopisa Otadžbina, jednog od najboljih časopisa u drugoj polovini 19. veka, pripadnik jedne izuzetne generacije srpske inteligencije koja je dala ogroman doprinos obnovi srpske države i njenih institucija.*Vasilije Đ. KRESTIĆVladan Đorđević i Srpsko učeno društvo Veljko TODOROVIĆVladan Đorđević i srpska vojskaVeljko TODOROVIĆ, Jovo ZELjKOVIĆVladan Đorđević i istorija Srpskog vojnog sanitetaRadoje ČOLOVIĆ, Vladimir KANjUHVladan Đorđević i Srpsko lekarsko društvoRadoje ČOLOVIĆPrikazi, predavanja i diskusije dr Vladana Đorđevića nasastancima Srpskog lekarskog društvaZoran VACIĆVladan Đorđević. Narodna medicina u SrbaRadoje ČOLOVIĆVladan Đorđević inicijator i osnivač „Srpskog društva zaprivatnu pomoć ratnim ranjenicima i bolesnicima“ Gordana LAZAREVIĆUloga dr Vladana Đorđevića kao urednika i vlasnikačasopisa „Otadžbina“ u razvoju zdravstvene kultureZoran VACIĆReforma pomoći siromašnima – doprinos VladanaĐorđevićaRadoje ČOLOVIĆDr Vladan Đorđević i osnivanje Medicinskog fakulteta.Prvi počasni doktor medicinskih nauka Univerziteta uBeogradu Zoran VACIĆ„Mizerija praktičnog života“ Vladana Đorđevića Boris MILOSAVLjEVIĆPorodica i poreklo Vladana ĐorđevićaDragan SIMEUNOVIĆPolemika dr Vladana Đorđevića sa srpskim socijalistima o„sirotinjskoj bolnici“ i radničkom pitanjuMiroslav PERIŠIĆDiplomatski dani Vladana Đorđevića u AtiniPetar V. KRESTIĆŠest pisama Stojana Novakovića Vladanu Đorđeviću 1893.Godine Slavenko TERZIĆBalkanski horizonti Vladana Đorđevića Milić MILIĆEVIĆDržavne i društvene promene za vreme predsedništvaVladana Đorđevića (oktobarskog režima) 1897–1900. godine Vojislav PAVLOVIĆKonkordatsko pitanje za vreme vlade Vladana Đorđevića Vladimir JOVANOVIĆVladan Đorđević i Ivanjdanski atentat Đorđe ĐURIĆVladan Đorđević i Jovan Žujović, političke sudbine dvarazočarana obrenovićevca.Jovan DELIĆVladan Đorđević u nauci o književnostiDušan IVANIĆVladan Đorđević i srpski realizam Ljiljana KOSTIĆAutobiografski i poetički diskurs Vladana Đorđevića Tatjana JOVIĆEVIĆIstorija, fikcija, aktuelnost – pripovedanje i poruke uprozi Vladana Đorđevića Jovana JOSIPOVIĆMitopoetika romantičarske ljubavi i strasti u KočinojkrajiniDragana VUKIĆEVIĆGolgota – poetika melodramske proze Snežana MILOSAVLjEVIĆ MILIĆSlika vladara između istorijske i književne naracije uromanu U front Vladana ĐorđevićaGoran MAKSIMOVIĆPutopisna proza Vladana Đorđevića Zorica NESTOROVIĆRad Vladana Đorđevića u oblasti drame Radoslav ERAKOVIĆLekar, potpukovnik i nevešti konjanik: Memoarskodnevnička sučeljavanja Vladana Đorđevića i Pere Todorovića Gordana ILIĆ MARKOVIĆBečke godine Vladana Đorđevića Dragana BEDOVUspomene Vladana Đorđevića – između svedočenja i nastojanja

Vladan Djordjevic

Vladan Đorđević
Zbornik radova SANU
Povodom sto sedamdeset šest godina od rođenja
*
Akademik Vladan Đorđević bio je prvi srpski hirurg u današnjem smislu reči. Ostavio je izuzetne tragove u oblasti hirurgije i celokupne srpske medicine, vojnom i građanskom sanitetu, medicinskoj publicistici, izdavaštvu i prevodilaštvu u medicini. Pored bavljenja lekarskom profesijom, ostvario je i izvanredan društveni angažman. Bio je osnivač triju velikih društava koja i danas postoje i uspešno rade, predsednik Odbora beogradske opštine, uspešan ministar prosvete i crkvenih dela, ministar privrede, višegodišnji diplomata u Grčkoj i Turskoj, predsednik Vlade i ministar inostranih dela, istaknuti nacionalni radnik, koji se uspešno ogledao i u književnosti kao pisac pripovedaka, istorijskih romana, putopisa; bio je prevodilac, osnivač, vlasnik i urednik časopisa Otadžbina, jednog od najboljih časopisa u drugoj polovini 19. veka, pripadnik jedne izuzetne generacije srpske inteligencije koja je dala ogroman doprinos obnovi srpske države i njenih institucija.
*
Vasilije Đ. KRESTIĆ
Vladan Đorđević i Srpsko učeno društvo 
Veljko TODOROVIĆ
Vladan Đorđević i srpska vojska
Veljko TODOROVIĆ, Jovo ZELjKOVIĆ
Vladan Đorđević i istorija Srpskog vojnog saniteta
Radoje ČOLOVIĆ, Vladimir KANjUH
Vladan Đorđević i Srpsko lekarsko društvo
Radoje ČOLOVIĆ
Prikazi, predavanja i diskusije dr Vladana Đorđevića na
sastancima Srpskog lekarskog društva
Zoran VACIĆ
Vladan Đorđević. Narodna medicina u Srba
Radoje ČOLOVIĆ
Vladan Đorđević inicijator i osnivač „Srpskog društva za
privatnu pomoć ratnim ranjenicima i bolesnicima“ 
Gordana LAZAREVIĆ
Uloga dr Vladana Đorđevića kao urednika i vlasnika
časopisa „Otadžbina“ u razvoju zdravstvene kulture
Zoran VACIĆ
Reforma pomoći siromašnima – doprinos Vladana
Đorđevića
Radoje ČOLOVIĆ
Dr Vladan Đorđević i osnivanje Medicinskog fakulteta.
Prvi počasni doktor medicinskih nauka Univerziteta u
Beogradu 
Zoran VACIĆ
„Mizerija praktičnog života“ Vladana Đorđevića 
Boris MILOSAVLjEVIĆ
Porodica i poreklo Vladana Đorđevića
Dragan SIMEUNOVIĆ
Polemika dr Vladana Đorđevića sa srpskim socijalistima o
„sirotinjskoj bolnici“ i radničkom pitanju
Miroslav PERIŠIĆ
Diplomatski dani Vladana Đorđevića u Atini
Petar V. KRESTIĆ
Šest pisama Stojana Novakovića Vladanu Đorđeviću 1893.
Godine 
Slavenko TERZIĆ
Balkanski horizonti Vladana Đorđevića 
Milić MILIĆEVIĆ
Državne i društvene promene za vreme predsedništva
Vladana Đorđevića (oktobarskog režima) 1897–1900. godine 
Vojislav PAVLOVIĆ
Konkordatsko pitanje za vreme vlade Vladana Đorđevića 
Vladimir JOVANOVIĆ
Vladan Đorđević i Ivanjdanski atentat 
Đorđe ĐURIĆ
Vladan Đorđević i Jovan Žujović, političke sudbine dva
razočarana obrenovićevca.
Jovan DELIĆ
Vladan Đorđević u nauci o književnosti
Dušan IVANIĆ
Vladan Đorđević i srpski realizam 
Ljiljana KOSTIĆ
Autobiografski i poetički diskurs Vladana Đorđevića 
Tatjana JOVIĆEVIĆ
Istorija, fikcija, aktuelnost – pripovedanje i poruke u
prozi Vladana Đorđevića 
Jovana JOSIPOVIĆ
Mitopoetika romantičarske ljubavi i strasti u Kočinoj
krajini
Dragana VUKIĆEVIĆ
Golgota – poetika melodramske proze 
Snežana MILOSAVLjEVIĆ MILIĆ
Slika vladara između istorijske i književne naracije u
romanu U front Vladana Đorđevića
Goran MAKSIMOVIĆ
Putopisna proza Vladana Đorđevića 
Zorica NESTOROVIĆ
Rad Vladana Đorđevića u oblasti drame 
Radoslav ERAKOVIĆ
Lekar, potpukovnik i nevešti konjanik: Memoarsko
dnevnička sučeljavanja Vladana Đorđevića i Pere Todorovića 
Gordana ILIĆ MARKOVIĆ
Bečke godine Vladana Đorđevića 
Dragana BEDOV
Uspomene Vladana Đorđevića – između svedočenja i nastojanja


Vladan Đorđević
Zbornik radova SANU
Povodom sto sedamdeset šest godina od rođenja

Vladan Đorđević

Alberto MoravijaLepi život*MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.*SADRŽAJ:Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa

Lepi zivot

Alberto Moravija
Lepi život
*
MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.
*
SADRŽAJ:
Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa


Lepi život

Igor ĐurićDnevnik knjigovođeOva knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. *Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Dnevnik knjigovodje - Zavrsni racun

Igor Đurić
Dnevnik knjigovođe
Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.
Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.
U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. 
Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. 
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



Kosovo i Metohija Milisav Đurić dnevnik Istok knjigovođa Igor Đurić

Dnevnik knjigovođe - Završni račun

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899Reprint izdanje iz 1899format A4 (30cm)Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de violence et de brigandange des Albanies dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898-1899Sačinjena na osnovu diplomatskih nota i međusobne prepiske:Dr. Vladana Đorđevića, predsednika Srpske Kraljevske Vlade, Stojana Novakovića poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik-paše, turskog ministra inostranih dela o nasiljima Arnauta nad hrišćanskim srpskim življem u Staroj Srbiji.

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899
Reprint izdanje iz 1899
format A4 (30cm)
Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de violence et de brigandange des Albanies dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898-1899
Sačinjena na osnovu diplomatskih nota i međusobne prepiske:
Dr. Vladana Đorđevića, predsednika Srpske Kraljevske Vlade, Stojana Novakovića poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik-paše, turskog ministra inostranih dela o nasiljima Arnauta nad hrišćanskim srpskim življem u Staroj Srbiji.


Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899
Reprint izdanje iz 1899
Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de v

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko BatušićRazvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija17 x 24 cmŠkolska knjiga, Zagreb 1969

Pregled povijesti umjetnosti

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko Batušić
Razvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.
192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija
17 x 24 cm
Školska knjiga, Zagreb 1969


Najbolje krimi priče

Grupa autora