Najbolje krimi price

Čehov, Konan Dojl, Hofman, Alan Edgar Po, Dikens, Mark Tven, Ljermontov, Edgar Valas, Vilijem Kolins, Žak Futrel, Klemens Brentano

Najbolje krimi priče

Dragoslav Mihailović Petrijin venacPetrijin venac je roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Srpska književna zadruga. Smatra se jednim od najvažnijih romana takozvane stvarnosne proze ili proze novog stila.Roman je ispripovedan u prvom licu i to u formi skaza, to jest, u vidu stilizacije usmenog govora kojim se dočarava narodni govor neobrazovane seljanke Petrije Đorđević, glavne junakinje i pripovjedačice u romanu. Mihailović stvara iluziju odsustva pisca, koji se transformiše u slušaoca i tako biva uvučen u priču glavne junakinje. Petrija traži od slušaoca da uđe u njenu priču i postane njen saučesnik, neko s kim će se ona sjećati prošlosti i gledati stare fotografije. Petrijini motivi kazivanja nisu jasni od samog početka romana. Njeno pripovedanje nosi sva stilska obeležja kosovsko-resavskog dijalekta. Pored intimne ispovesti o teškom životu glavne junakinje, čitalac se upoznaje i sa seoskim običajima, folklornim vjerovanjima, kao i sa odjecima istorijskih događaja predratne, ratne i posleratne Jugoslavije, koji su predočeni iz perspektive marginalnog, rudarskog sela iz okoline Ćuprije.„Petrijin venac” je adaptiran u istoimeni film 1980. u režiji Srđana Karanovića.

Petrijin venac

Dragoslav Mihailović 
Petrijin venac
Petrijin venac je roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Srpska književna zadruga. Smatra se jednim od najvažnijih romana takozvane stvarnosne proze ili proze novog stila.
Roman je ispripovedan u prvom licu i to u formi skaza, to jest, u vidu stilizacije usmenog govora kojim se dočarava narodni govor neobrazovane seljanke Petrije Đorđević, glavne junakinje i pripovjedačice u romanu. Mihailović stvara iluziju odsustva pisca, koji se transformiše u slušaoca i tako biva uvučen u priču glavne junakinje. Petrija traži od slušaoca da uđe u njenu priču i postane njen saučesnik, neko s kim će se ona sjećati prošlosti i gledati stare fotografije. Petrijini motivi kazivanja nisu jasni od samog početka romana. Njeno pripovedanje nosi sva stilska obeležja kosovsko-resavskog dijalekta. Pored intimne ispovesti o teškom životu glavne junakinje, čitalac se upoznaje i sa seoskim običajima, folklornim vjerovanjima, kao i sa odjecima istorijskih događaja predratne, ratne i posleratne Jugoslavije, koji su predočeni iz perspektive marginalnog, rudarskog sela iz okoline Ćuprije.
„Petrijin venac” je adaptiran u istoimeni film 1980. u režiji Srđana Karanovića.


Dragoslav Mihailović Petrijin venac roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine.

Alan Ford - U kolu s otmičarembroj 189superstripMagnus - Bunker*Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.

Alan Ford - U kolu s otmicarem

Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker
*
Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.


Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker


Alan Ford - U kolu s otmičarem

Miloš CrnjanskiRoman o LondonuRoman o Londonu je istorijski roman srpskog književnika Miloša Crnjanskog, prvi put objavljen 1971. godine u izdanju Nolita.„Roman sam pisao u Finčliju, u predgrađu Londona 1946-47. Kada sam sa svojom ženom bio vrlo blizu samoubistva.“ Miloš CrnjanskiCrnjanski je Roman o Londonu pisao u vreme kada je kao emigrant živeo u Londonu, u vrlo nezavidnoj materijalnoj situaciji. Zbog toga mnogi ocenjuju da je roman jednim delom i autobiografsko delo. Roman je 1971. godine nagrađen NIN-ovom nagradom.Pričom o sudbini ruskog emigranta i njegove žene u Londonu posle Drugog svetskog rata Crnjanski je uspostavio roman savremen onoliko koliko je aktuelno prinudno izmeštanje čoveka iz postojanja u kojem je ukorenjen.Rjepnin i njegova supruga tumaraju gradom koji ih ne poznaje, pokušavaju da postoje u beznađu nepripadanja. A već na počeku njihove priče, pod žrvnjem svesti o tome šta znači ne biti niko, ukazuje se jezovit Rjepninov put ka izlazu iz očaja. Njegova neumitnost odrediće tok ovog epohalnog romana, opominjući modernog čoveka na njegovu sopstvenu bezdomnost u komešanju savremenog doba.

Roman o Londonu

Miloš Crnjanski
Roman o Londonu
Roman o Londonu je istorijski roman srpskog književnika Miloša Crnjanskog, prvi put objavljen 1971. godine u izdanju Nolita.
„Roman sam pisao u Finčliju, u predgrađu Londona 1946-47. Kada sam sa svojom ženom bio vrlo blizu samoubistva.“ Miloš Crnjanski
Crnjanski je Roman o Londonu pisao u vreme kada je kao emigrant živeo u Londonu, u vrlo nezavidnoj materijalnoj situaciji. Zbog toga mnogi ocenjuju da je roman jednim delom i autobiografsko delo. Roman je 1971. godine nagrađen NIN-ovom nagradom.
Pričom o sudbini ruskog emigranta i njegove žene u Londonu posle Drugog svetskog rata Crnjanski je uspostavio roman savremen onoliko koliko je aktuelno prinudno izmeštanje čoveka iz postojanja u kojem je ukorenjen.
Rjepnin i njegova supruga tumaraju gradom koji ih ne poznaje, pokušavaju da postoje u beznađu nepripadanja. A već na počeku njihove priče, pod žrvnjem svesti o tome šta znači ne biti niko, ukazuje se jezovit Rjepninov put ka izlazu iz očaja. Njegova neumitnost odrediće tok ovog epohalnog romana, opominjući modernog čoveka na njegovu sopstvenu bezdomnost u komešanju savremenog doba.


Miloš Crnjanski
Roman o Londonu
Miloš Crnjanski bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. 

Živojin PavlovićOni više ne postojeIstorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.

Oni vise ne postoje

Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Istorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.


Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića

Oni više ne postoje

Dositej ObradovićPismo HaralampijuŽivot i priključenijaIz sovjeta zdravog razumaDimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.

Izabrana dela

Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.


Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma

Alfred AdlerPoznavanje čovekaPrevod: Vladimir Dvorniković i Miloš DjurićPoznavanje čovekaU Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.

Poznavanje coveka

Alfred Adler
Poznavanje čoveka
Prevod: Vladimir Dvorniković i Miloš Djurić
Poznavanje čoveka
U Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.
Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.
Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.
Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.
Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.
Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.
Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.
U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.


Poznavanje čoveka

Aleksandar Leka RankovićOproštaj bez milostiJovan Kesar i Pero SimićSlučaj Ranković od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.

Oprostaj bez milosti

Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.
Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.


Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsednika Republike

Najbolje krimi priče

Grupa autora