Name: Čovek i njegov identitet
Availability: InStock
Author: Vladeta Jerotić

Covek i njegov identitet

Vladeta Jerotić
Čovek i njegov identitet
Vladeta Jerotić bio je srpski neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof, književnik i akademik.

Čovek i njegov identitet

<h1>IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA</h1> Brera - MilanoMuzeji sveta<h1>Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano</h1>

Brera - Milano

IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA

 Brera - Milano
Muzeji sveta
Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano




Brera - Milano
izdanje VUK KARADŽIĆ 1975.
edicija muzeji sveta

Čedomil VeljačićBudizam*Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet.*„Budizam“ Čedomila Veljačića, hrvatskog filozofa i indologa, je kultno delo koje pruža sveobuhvatan uvod u budističku filozofiju i praksu. Veljačić naglašava etiku saosećanja i nepristrasnosti, nudeći budizam kao put ka smislu i slobodi. Veljačić počinje istorijskim pregledom života Sidarte Gautame, Bude, i pojave budizma u 6. veku pre nove ere u Indiji. On objašnjava fundamentalne koncepte: četiri plemenite istine (patnja, uzrok patnje, prestanak patnje, put do prestanka), osmostruki put kao praktični vodič ka oslobođenju i nirvanu kao krajnji cilj – stanje oslobođenja iz ciklusa ponovnog rođenja (samsara). Naglašava anattu (nepostojanje trajnog ja) i karmu kao ključne ideje. Knjiga analizira razvoj budizma kroz škole kao što su Teravada, Mahajana i Zen, istražujući njihove filozofske i praktične razlike. Veljačić takođe povezuje budizam sa drugim filozofskim sistemima, kao što je zapadna egzistencijalistička misao, ističući njegovu univerzalnost. Bavi se i praksama meditacije (vipasana, samata) i njihovom ulogom u postizanju unutrašnjeg mira. Delo se oslanja na autorovo duboko poznavanje istočnih tradicija i njegov akademski pristup, čineći budizam pristupačnim zapadnom čitaocu.

Budizam

Čedomil Veljačić
Budizam
*
Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet.
*
„Budizam“ Čedomila Veljačića, hrvatskog filozofa i indologa, je kultno delo koje pruža sveobuhvatan uvod u budističku filozofiju i praksu. Veljačić naglašava etiku saosećanja i nepristrasnosti, nudeći budizam kao put ka smislu i slobodi.

Veljačić počinje istorijskim pregledom života Sidarte Gautame, Bude, i pojave budizma u 6. veku pre nove ere u Indiji. On objašnjava fundamentalne koncepte: četiri plemenite istine (patnja, uzrok patnje, prestanak patnje, put do prestanka), osmostruki put kao praktični vodič ka oslobođenju i nirvanu kao krajnji cilj – stanje oslobođenja iz ciklusa ponovnog rođenja (samsara). Naglašava anattu (nepostojanje trajnog ja) i karmu kao ključne ideje.

Knjiga analizira razvoj budizma kroz škole kao što su Teravada, Mahajana i Zen, istražujući njihove filozofske i praktične razlike. Veljačić takođe povezuje budizam sa drugim filozofskim sistemima, kao što je zapadna egzistencijalistička misao, ističući njegovu univerzalnost. Bavi se i praksama meditacije (vipasana, samata) i njihovom ulogom u postizanju unutrašnjeg mira.

Delo se oslanja na autorovo duboko poznavanje istočnih tradicija i njegov akademski pristup, čineći budizam pristupačnim zapadnom čitaocu.


Janko VeselinovićHajduk StankoSRSPKO KULTURNO PROSVJETNO DRUŠTVO PROSVJETA ZAGREB 1952*Hajduk Stanko je istorijski roman u kome je opisano junaštvo srpskog naroda i njegova borba za oslobođenje od Turaka. Pored opisa života ljudi tog vremena i pominjanja znamenitih istorijskih ličnosti koje su ga obeležile, roman prati i ljubavnu priču glavnog junaka i njegove izabranice Jelice. Okosnicu priče predstavlja sukob dvojice najboljih pri­jatelja, njihova zavada, a onda i izdaja, koja i tera glavnog junaka da se odmetne u hajduke.

Hajduk Stanko

Janko Veselinović
Hajduk Stanko
SRSPKO KULTURNO PROSVJETNO DRUŠTVO PROSVJETA ZAGREB 1952
*
Hajduk Stanko je istorijski roman u kome je opisano junaštvo srpskog naroda i njegova borba za oslobođenje od Turaka. Pored opisa života ljudi tog vremena i pominjanja znamenitih istorijskih ličnosti koje su ga obeležile, roman prati i ljubavnu priču glavnog junaka i njegove izabranice Jelice. Okosnicu priče predstavlja sukob dvojice najboljih pri­jatelja, njihova zavada, a onda i izdaja, koja i tera glavnog junaka da se odmetne u hajduke.


Janko Veselinović
Hajduk Stanko
SRSPKO KULTURNO PROSVJETNO DRUŠTVO PROSVJETA ZAGREB 1952

Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Toni ParsonsNeše nezaboravne priče*Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.*Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.*„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“Spectator*„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“Sunday Express*„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“Guardian

Nese nezaboravne price

Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
*
Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.
*
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?
Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?
Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?
Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.
*
„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“
Spectator
*
„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“
Sunday Express
*
„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“
Guardian


Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina s legendarnom rok zvezd


Neše nezaboravne priče

Život i delo srpskih naučnika broj17Srpska akademija nauka i umetnostiUrednik: Vladan D. ĐorđevićSADRŽAJ:Vladimir Jakšić : (1824–1899)Janc, NatalijaMilan Jovanović Morski : (1843–1896)Veljković, SnežanaJovan Danić : (1854−1924)Čolović, RadojeČolović, NatašaDobrivoje Božić : (1886–1967)Nedić, NovakDragoljub K. Jovanović : (1891–1970)Mentus, SlavkoSimo Milošević : (1896–1943)Čolović, RadojeArsić Arsenijević, ValentinaŽivojin Bumbaširević : (1920–2008)Čolović, RadojeLešić, AleksandarIvan G. Draganić : (1924–2012)Miljanić, ŠćepanMileva Prvanović : (1929–2016)Bokan, NedaMirko M. Milić : (1932–1993)Reljin, BranimirSavo Perović : (1937–2010)Čolović, RadojeGrubor, NikicaMarko Vukobrat Jarić : (1952–1997)Belić, Milivoj R.

Zivot i delo srpskih naucnika 17

Život i delo srpskih naučnika
 broj17
Srpska akademija nauka i umetnosti
Urednik: Vladan D. Đorđević
SADRŽAJ:
Vladimir Jakšić : (1824–1899)
Janc, Natalija
Milan Jovanović Morski : (1843–1896)
Veljković, Snežana
Jovan Danić : (1854−1924)
Čolović, Radoje
Čolović, Nataša
Dobrivoje Božić : (1886–1967)
Nedić, Novak
Dragoljub K. Jovanović : (1891–1970)
Mentus, Slavko
Simo Milošević : (1896–1943)
Čolović, Radoje
Arsić Arsenijević, Valentina
Živojin Bumbaširević : (1920–2008)
Čolović, Radoje
Lešić, Aleksandar
Ivan G. Draganić : (1924–2012)
Miljanić, Šćepan
Mileva Prvanović : (1929–2016)
Bokan, Neda
Mirko M. Milić : (1932–1993)
Reljin, Branimir
Savo Perović : (1937–2010)
Čolović, Radoje
Grubor, Nikica
Marko Vukobrat Jarić : (1952–1997)
Belić, Milivoj R.


Život i delo srpskih naučnika
 broj17
Srpska akademija nauka i umetnosti
Urednik: Vladan D. Đorđević

Život i delo srpskih naučnika 17

Živojin PavlovićSimetrijamek povez, strana 170, 20cm,Roman koji dotiče dvojstvo čovekovog erotskog življenja, psihičkiživot u realnosti i psihički život u mašti. Potmuli svet strasti, koji traži zadovoljenje u stalno novim i većim strastima.*Živojin Žika Pavlović (Šabac, 15. april 1933 — Beograd, 29. novembar 1998) bio je srpski književnik, reditelj, slikar i univerzitetski profesor. Jedan je od vodećih reditelja crnog talasa jugoslovenskog filma. Bio je dugogodišnji profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Dvostruki je dobitnik NIN-ove nagrade za književnost.

Simetrija

Živojin Pavlović
Simetrija
mek povez, strana 170, 20cm,
Roman koji dotiče dvojstvo čovekovog erotskog življenja, psihički
život u realnosti i psihički život u mašti. Potmuli svet strasti, koji traži zadovoljenje u stalno novim i većim strastima.
*
Živojin Žika Pavlović (Šabac, 15. april 1933 — Beograd, 29. novembar 1998) bio je srpski književnik, reditelj, slikar i univerzitetski profesor. Jedan je od vodećih reditelja crnog talasa jugoslovenskog filma. Bio je dugogodišnji profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Dvostruki je dobitnik NIN-ove nagrade za književnost.


Živojin Pavlović
Simetrija
Živojin Žika Pavlović (Šabac, 15. april 1933 — Beograd, 29. novembar 1998) 