Name: Čovek i njegov identitet
Availability: InStock
Author: Vladeta Jerotić

Covek i njegov identitet

Vladeta Jerotić
Čovek i njegov identitet
Vladeta Jerotić bio je srpski neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof, književnik i akademik.

Čovek i njegov identitet

Priredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićSlobodan Jovanović Političke i pravne rasprave I-IIIIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZGodina izdanja: 1990Povez: TVRDBroj stranica: 700*Knjiga prva: Naše ustavno pitanje u XIX veku;Svetozar Marković;Pera Todorović;Knjiga druga:Dvodomni sistem;Jovan Hadžić;Milan Piroćanac;Spoljašnjnja politika Ilije Garašanina, Franjo Rački i jugoslovenska misao, Štrosmajerova spoljašnja politika;Kraljevina SHS.Treća knjiga:Srpsko-bugarski rat;Graf Julije Andraši;Iz engleske politike: Toma Karlajl; Artur Balfur i Džon Morli.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Politicke i pravne rasprave I-III

Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Slobodan Jovanović 
Političke i pravne rasprave I-III
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
Godina izdanja: 1990
Povez: TVRD
Broj stranica: 700
*
Knjiga prva: 
Naše ustavno pitanje u XIX veku;
Svetozar Marković;
Pera Todorović;
Knjiga druga:
Dvodomni sistem;
Jovan Hadžić;
Milan Piroćanac;
Spoljašnjnja politika Ilije Garašanina, Franjo Rački i jugoslovenska misao, Štrosmajerova spoljašnja politika;
Kraljevina SHS.
Treća knjiga:
Srpsko-bugarski rat;
Graf Julije Andraši;
Iz engleske politike: Toma Karlajl; Artur Balfur i Džon Morli.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.








Slobodan Jovanović Političke i pravne rasprave I-III Svetozar Marković Pera Todorović Ilija Garašanin Štrosmajer Franjo Rački Jovan Hadžić

Političke i pravne rasprave I-III

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinaraMir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata. U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Tri romana Mir-Jam

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinara
Mir-Jam 
Milica Jakovljević 
To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata.
 U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.
Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. 

Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).



Mir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu U slovenačkim gorama Nepobedivo srce stara knjiga polovna knjiga

Petrus BorelŠampaver - Nemoralne pričePetrus Borel, bio je francuski pisac romantičarskog pokreta. biblioteka Svetski klasici,Izdavač :Prosveta,BeogradIzdato: 1962Stranica: 250Tvrdi povez,zlatotiskPismo : ĆirilicaPredgovor Miodrag Pavlovićsadržaj :PRIČE 1.Gospodin od Laržantijera, tužilac2.Žakez Barau, drvodelja3.Don Andreja Vezalijus, anatom4.Three fingered jack, Obi5.Dina, lepa Jevrejka6.Pasero, đak7.Šampaver, vukodlak

Sampaver - Nemoralne price

Petrus Borel
Šampaver - Nemoralne priče
Petrus Borel, bio je francuski pisac romantičarskog pokreta.
 biblioteka Svetski klasici,
Izdavač :Prosveta,Beograd
Izdato: 1962
Stranica: 250
Tvrdi povez,zlatotisk
Pismo : Ćirilica
Predgovor Miodrag Pavlović
sadržaj :
PRIČE 
1.Gospodin od Laržantijera, tužilac
2.Žakez Barau, drvodelja
3.Don Andreja Vezalijus, anatom
4.Three fingered jack, Obi
5.Dina, lepa Jevrejka
6.Pasero, đak
7.Šampaver, vukodlak


Petrus Borel
Šampaver - Nemoralne priče

Šampaver - Nemoralne priče

Dragoslav Srejović i Anka LalovićFELIX ROMULIANAGalerijeva palata u GamzigraduFelix Romuliana: Galerijeva palata u Gamzigradu, Dragoslav Srejović, Anka LalovićIzdavač, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet Centar za arheološka istraživanja, 198939str. ilustr.

FELIX ROMULIANA

Dragoslav Srejović i Anka Lalović
FELIX ROMULIANA
Galerijeva palata u Gamzigradu
Felix Romuliana: Galerijeva palata u Gamzigradu, Dragoslav Srejović, Anka Lalović
Izdavač, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet Centar za arheološka istraživanja, 1989
39str. ilustr.


Dragoslav Srejović i Anka Lalović
FELIX ROMULIANA
Galerijeva palata u Gamzigradu

Brad Barron: Odbrojavanjebroj 16Faraci - VenturiVeseli četvrtak

Brad Barron: Odbrojavanje

Brad Barron: Odbrojavanje
broj 16
Faraci - Venturi
Veseli četvrtak


Monografija metohijskog sela ŠaljinovicaIzdavač: Lestve, Kosovska MitrovicaBiblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4Povez: broširanBroj strana: 231Ilustrovano.

Saljinovac u Hvosnu

Monografija metohijskog sela Šaljinovica
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Biblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4
Povez: broširan
Broj strana: 231
Ilustrovano.


Tomislav Babović
Šaljinovac u Hvosnu
Monografija metohijskog sela Šaljinovica

Šaljinovac u Hvosnu

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić, &nbsp;Vojislav Ilić, &nbsp;Đura Jakšić, Jovan Jovanović ZmajBogdan Popović&nbsp;je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.Rođen je u Beogradu&nbsp;1863.&nbsp;godine. Čuveni književni kritičar umro je&nbsp;1944.&nbsp;godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika. „Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.

Antologija novije srpske knjizevnosti

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj
Bogdan Popović je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.
Rođen je u Beogradu 1863. godine. Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika.

„Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.


Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj Bogdan Popović