Name: Bekstvo od slobode
Availability: InStock
Author: Erih From

Bekstvo od slobode

Erih From
Bekstvo od slobode (en. Escape from Freedom) je najpoznatija knjiga psihologa i teoretičara društva Eriha Froma, objavljena 1941. godine.

Branko KitanovićStaljingradska bitkaBranko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.Staljingradska bitka (rus. Stalingradskaя bitva, nem. Schlacht von Stalingrad) je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine.

Staljingradska bitka

Branko Kitanović
Staljingradska bitka
Branko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.
Staljingradska bitka (rus. Stalingradskaя bitva, nem. Schlacht von Stalingrad) je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine.


Branko Kitanović
Staljingradska bitka
Drugi svetski rat
SSSR
Nacistička Nemačka


Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i MetohijiVI vek - početak XX vekaviše od 2000 odrednicaTatomir VukanovićETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cmTatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

Enciklopedija narodnog zivota u Srba na Kosovu

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović
ETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cm
Tatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.


Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović

Enciklopedija narodnog života u Srba na Kosovu

Nacionalna galerija - London , Muzeji svetaAutori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBIIzdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.

Nacionalna galerija - London

Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta
Autori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBI
Izdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.
Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.


Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti 

Sclavi i BrindisiDylan Dog - Lift za pakaobroj 41Dylan DogVeseli ČetvrtakTiziano SclaviBruno BrindisiAngelo StanoAscensore per l’Inferno<h3> </h3><h3> </h3>

Dylan Dog - Lift za pakao

Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41
Dylan Dog
Veseli Četvrtak
Tiziano Sclavi
Bruno Brindisi
Angelo Stano
Ascensore per l’Inferno






Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41

Svetlana Velmar JankovićLagum*„Ovaj klasik savremene srpske književnosti smatra se nekom vrstom nacionalnog Doktora Živaga.“ – PhoebusLagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima.Lagum je mesto tame.Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine. „Ako je tačna tvrdnja da razumevanje, a potom i vrednovanje književnog dela ima za pretpostavku uvid u jezičkooblikovne, sadržinske i književno-kontekstualne momente posmatranog dela, onda upravo srećna izbalansiranost tih momenata u romanu Lagum vodi zaključku da je reč o događaju u srpskoj prozi.“ – Mihajlo Pantić„Knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka.“ – Le Figaro magazine*У роману Лагум, несумњиво најпознатијем прозном остварењу српске књижевности последњих деценија XX века о распаду грађанског света пред налетом идеологије комунизма, Светлана Велмар-Јанковић за предмет своје романескне приче узима историјска и морална искушења кроз која је српска грађанска класа пролазила у току немачке окупације и у време доласка комуниста на власт по завршетку Другог светског рата. Роман прати судбину познате београдске породице и њено безуспешно опирање репресивним политичким околностима која јој је наметнула историја.

Lagum

Svetlana Velmar Janković
Lagum
*
„Ovaj klasik savremene srpske književnosti smatra se nekom vrstom nacionalnog Doktora Živaga.“ 
– Phoebus
Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima.
Lagum je mesto tame.
Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine. 
„Ako je tačna tvrdnja da razumevanje, a potom i vrednovanje književnog dela ima za pretpostavku uvid u jezičkooblikovne, sadržinske i književno-kontekstualne momente posmatranog dela, onda upravo srećna izbalansiranost tih momenata u romanu Lagum vodi zaključku da je reč o događaju u srpskoj prozi.“ 
– Mihajlo Pantić
„Knjiga moćna, očajnička i mučenička, onakva kakvu svaki narod stvori jednom u pola veka.“ 
– Le Figaro magazine
*
У роману Лагум, несумњиво најпознатијем прозном остварењу српске књижевности последњих деценија XX века о распаду грађанског света пред налетом идеологије комунизма, Светлана Велмар-Јанковић за предмет своје романескне приче узима историјска и морална искушења кроз која је српска грађанска класа пролазила у току немачке окупације и у време доласка комуниста на власт по завршетку Другог светског рата. Роман прати судбину познате београдске породице и њено безуспешно опирање репресивним политичким околностима која јој је наметнула историја.


Živorad Mihajlović ŠiljaPokošene kosovske istineŽivorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.— „Politika“Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.

Pokosene kosovske istine

Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Živorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.
1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.
Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.
Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:
Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.
— „Politika“
Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.


Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Đorđe Martinović 

Pokošene kosovske istine

Vidosav StevanovićPeriferijski zmajeviPripovetkeVidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac.IZABRANA PROZA V.S./ PRIPOVETKE (9): Prokop, Idem Dumav plivam leđa, Bed trip, Kog sam đavola tražio na Kališu, Periferisjki zmajevi, Noćas je noć, Carski rez, Empirijsko istraživanje altruizma, Jutarnji disk džokej, Latinica, Šiven povez, Omot, 173 str Mag/S2

Periferijski zmajevi

Vidosav Stevanović
Periferijski zmajevi
Pripovetke
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac.
IZABRANA PROZA V.S./ PRIPOVETKE (9): Prokop, Idem Dumav plivam leđa, Bed trip, Kog sam đavola tražio na Kališu, Periferisjki zmajevi, Noćas je noć, Carski rez, Empirijsko istraživanje altruizma, Jutarnji disk džokej, Latinica, Šiven povez, Omot, 173 str Mag/S2


Vidosav Stevanović
Periferijski zmajevi
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista