Метохија и Косово - Вечити рат

Косово и Метохија, Исток, Игор Ђурић, Kosovo i Metohija, Istok, Igor Djuric

Gerasim ZelićŽitije*Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.*Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.

Zitije

Gerasim Zelić
Žitije
*
Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.
*
Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.


Žitije

Radovan KalabićSRPSKA EMIGRACIJAPrilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)prvo izdanje*Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.

SRPSKA EMIGRACIJA

Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje
*
Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.


Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje

Dejvid BišofRatne igreBiblioteka SF "Zvezdane staze" - naučna fantastikamek povez, ilustr pl korice, 219 strana, 17cmVreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni "tinejdžer", poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne "ratne igre" i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet...

Ratne igre

Dejvid Bišof
Ratne igre
Biblioteka SF "Zvezdane staze" - naučna fantastika
mek povez, ilustr pl korice, 219 strana, 17cm
Vreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni "tinejdžer", poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne "ratne igre" i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet...


Danilo NikolićFajront u GrgeteguIzdavač: Narodna knjigaGodina izdanja: 2002.Broj strana: 175.Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdDanilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.

Fajront u Grgetegu

Danilo Nikolić
Fajront u Grgetegu
Izdavač: Narodna knjiga
Godina izdanja: 2002.
Broj strana: 175.
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.


Danilo Nikolić  
Fajront u Grgetegu
On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti

Borisav StankovićNečista krvNečista krv je jedno od najpoznatijih dela srpskog pisca epohe moderne Borisava „Bore“ Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne vranjske porodice. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.Borisav Stanković (Vranje, 31. mart 1876 — Beograd, 22. oktobar 1927) bio je srpski književnik. Najviše se istakao kao pripovedač, romansijer i dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, premda ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu u 20. vek (Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima). Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih književnika.

Necista krv

Borisav Stanković
Nečista krv
Nečista krv je jedno od najpoznatijih dela srpskog pisca epohe moderne Borisava „Bore“ Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne vranjske porodice. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.
Borisav Stanković (Vranje, 31. mart 1876 — Beograd, 22. oktobar 1927) bio je srpski književnik. Najviše se istakao kao pripovedač, romansijer i dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, premda ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu u 20. vek (Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima). Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih književnika.


Borisav Stanković
Nečista krv
Borisav Stanković (Vranje, 31. mart 1876 — Beograd, 22. oktobar 1927) bio je srpski književnik.

Nečista krv

Goran MilekićAstralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog14x20 cm, meki povez, 108 str.*Goran Milekić je zasigurno ličnost koja je obeležila 20. vek u domenu astrologije na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova predviđanja i članci objavljivani su u mnogobrojnim časopisima širom bivše države. A njegovu dubinu sagledavanja čoveka, ogromno astrološko znanje i erudiciju nije osporavao niko ko je imao tu čast da ga upozna ili pročita neko njegovo delo. Većina kolega se slažu da je Goran po daru i dubini poniranja u tajne ljudske duše najveći astrolog koga su ovi prostori do sada izrodili.*Knjiga Gorana Milekića "Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog" izašla je iz štampe l988. godine i predstavljala je veliko osveženje u jednoličnoj astrološkoj literaturi. Astrolozima su ponuđena važna znanja i preporučeni načini njihove primene. Za njih je ova knjiga zanimljiva koliko i romani Dostojevskog, a smeli komentari autora potvrđuju i njihove najtajnije misli.Izvrsna autorova zapažanja psiholoških stanja i jasno definisanje filozofskih stavova junaka u delima Dostojevskog proizilaze iz autorove sposobnosti da sagleda sveukupno delovanje planeta i odredi prioritetna dejstva (konjunkcija Merkura i Saturna u trećem polju i u trigonu sa Uranom u horoskopu Gorana Milekića).Ova velika knjiga, maloga obima, nudi dragocena astrološka znanja, informacije o delima i životu velikog pisca i njegovih junaka, odgoneta tajne razloge takvog načina života, ali i oslikava psihološki portret samog autora. Kroz njegove komentare i opise određenih situacija razumevamo da divljenje autora prema velikom piscu seže do poistovećivanja sa njim.Ljubav prema velikom ruskom piscu proistekla je i iz velike ljubavi Gorana Milekića prema samoj Rusiji. Divio se milionskim tiražima knjiga u toj zemlji i ruskom duhu koji je svetu dao ne samo Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Ljermontova, Rubljova, Ejzenštejna, vrhunski balet i duhovnu muziku, nego pre svega nadu da duh može nadživeti svaku patnju.Slavica Milošević

Astralni uticaji na licnost i delo Dostojevskog

Goran Milekić
Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog
14x20 cm, meki povez, 108 str.
*
Goran Milekić je zasigurno ličnost koja je obeležila 20. vek u domenu astrologije na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova predviđanja i članci objavljivani su u mnogobrojnim časopisima širom bivše države. A njegovu dubinu sagledavanja čoveka, ogromno astrološko znanje i erudiciju nije osporavao niko ko je imao tu čast da ga upozna ili pročita neko njegovo delo. Većina kolega se slažu da je Goran po daru i dubini poniranja u tajne ljudske duše najveći astrolog koga su ovi prostori do sada izrodili.
*
Knjiga Gorana Milekića "Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog" izašla je iz štampe l988. godine i predstavljala je veliko osveženje u jednoličnoj astrološkoj literaturi. Astrolozima su ponuđena važna znanja i preporučeni načini njihove primene. Za njih je ova knjiga zanimljiva koliko i romani Dostojevskog, a smeli komentari autora potvrđuju i njihove najtajnije misli.Izvrsna autorova zapažanja psiholoških stanja i jasno definisanje filozofskih stavova junaka u delima Dostojevskog proizilaze iz autorove sposobnosti da sagleda sveukupno delovanje planeta i odredi prioritetna dejstva (konjunkcija Merkura i Saturna u trećem polju i u trigonu sa Uranom u horoskopu Gorana Milekića).Ova velika knjiga, maloga obima, nudi dragocena astrološka znanja, informacije o delima i životu velikog pisca i njegovih junaka, odgoneta tajne razloge takvog načina života, ali i oslikava psihološki portret samog autora. Kroz njegove komentare i opise određenih situacija razumevamo da divljenje autora prema velikom piscu seže do poistovećivanja sa njim.Ljubav prema velikom ruskom piscu proistekla je i iz velike ljubavi Gorana Milekića prema samoj Rusiji. Divio se milionskim tiražima knjiga u toj zemlji i ruskom duhu koji je svetu dao ne samo Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Ljermontova, Rubljova, Ejzenštejna, vrhunski balet i duhovnu muziku, nego pre svega nadu da duh može nadživeti svaku patnju.Slavica Milošević


Goran Milekić
Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog
14x20 cm, meki povez, 108 str.

Astralni uticaji na ličnost i delo Dostojevskog

Sergej Jesenjin Lirika (1917-1923)Celokupna dela, knjiga 4*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1917-1923)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1917-1923)
Celokupna dela, knjiga 4
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


Метохија и Косово - Вечити рат

Игор М. Ђурић