Tri posleratna druga

Mnogi ovaj roman čuvaju kao najveću dragocenost i zalogu za budućnost. Nešto, poput svedočanstva o prošlosti... Da nas uvek seća... 

Vuk KaradžićSrpska istorija našeg vremenaNolit - Beograd1972*"Događaje naroda našega slabo je kad rođeni Srbin opisivao u ono vreme kad su se događali, nego sve posle nekoliko stotina godina. Tako su izvori istorije naše bili svagda pripovedanje i tuđi pisatelji, koji su opisujući događaje svoji naroda kazali uzgred što i o našemu. Svaki pametan čovek može lasno videti koliko su ovi izvori nepouzdani, jer se događaji pripovedanjem iskvare, i uonome istom naraštaju u kome su se događali, a kamoli za nekolike stotine godina; a tuđi pisatelji, koje iz neznanja, koje iz zavisti, ili iz ljubavi k svome narodu, najslavnije i najznatnije događaje izostave ili naopako opštu. Da ne bi naši potomci za to krivili nas, kao mi što krivimo naše stare, ja sam još odavno naumio da opišem današnje prevažne događaje naroda našega u Srbiji, i da ji ostavim potomstvu pod imenom: Građa za srpsku istoriju našega vremena."

Srpska istorija naseg vremena

Vuk Karadžić
Srpska istorija našeg vremena
Nolit - Beograd
1972
*
"Događaje naroda našega slabo je kad rođeni Srbin opisivao u ono vreme kad su se događali, nego sve posle nekoliko stotina godina. Tako su izvori istorije naše bili svagda pripovedanje i tuđi pisatelji, koji su opisujući događaje svoji naroda kazali uzgred što i o našemu. Svaki pametan čovek može lasno videti koliko su ovi izvori nepouzdani, jer se događaji pripovedanjem iskvare, i uonome istom naraštaju u kome su se događali, a kamoli za nekolike stotine godina; a tuđi pisatelji, koje iz neznanja, koje iz zavisti, ili iz ljubavi k svome narodu, najslavnije i najznatnije događaje izostave ili naopako opštu. Da ne bi naši potomci za to krivili nas, kao mi što krivimo naše stare, ja sam još odavno naumio da opišem današnje prevažne događaje naroda našega u Srbiji, i da ji ostavim potomstvu pod imenom: Građa za srpsku istoriju našega vremena."


Vuk Karadžić
Srpska istorija našeg vremena
Nolit - Beograd
1972


Srpska istorija našeg vremena

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanjaFilozofijaInterpres - Beograd1973tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc

Filozofija

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973
tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,
Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc


Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973

Sinagoge i jevrejsko nasleđe u Jugoistočnoj EvropiMeđunarodni naučni zbornikUrednik	Rastislav Stojsavljevic*Naslov: Sinagoge i jevrejsko nasleđe u jugoistočnoj Evropi : međunarodni naučni zbornik / [glavni i odgovorni urednik Rastislav Stojsavljević] = Synagogues and Jewish heritage in Southeastern Europe : international scientific proceedings / [editor-in-chief Rastislav Stojsavljević]Uporedni naslov: Synagogues and Jewish heritage in Southeastern EuropeVrsta građe: zbornik radova na konferencijiJezik: srpski, engleskiGodina: 2021Izdavanje i proizvodnja: Novi Sad : Arhiv Vojvodine, 2021 (Beograd : Službeni glasnik)Fizički opis: 525 str. : ilustr. ; 24 cm*REČ UREDNIŠTVADragi čitaoci, pred vama je Zbornik naučnih radova sa tematikom sinagoga i drugih jevrejskih verskih objekata na prostoru Jugoistočne Evrope. Ideja uredništa je bila da prikupi relevantne i renomirane istraživače iz pomenute oblasti i doprinese boljem razumevanju jevrejske kulture i tradicije na ovim prostorima.Broj sinagoga u Jugoistočnoj Evropi bio je značajan do druge polovine XX veka. Tada, najviše pod uticajem komunističkih režima, u Jugoslaviji, Mađarskoj i Bugarskoj, sinagoge su polako gubile svoj značaj. Objekti jevrejskog kulturnog nasleđa, nezaštićeni od strane država, nisu održavani. Neki su srušeni, nekima je promenjena namena pa su pretvarani u magacine, stočne objekte, domove kulture i slično.Mali broj postojećih sinagoga su svedoci vremena većeg broja jevrejskog naroda na prostoru Jugoistočne Evrope i njihovog uticaja na tadašnje društvo. Najveći broj sinagoga na ovom prostoru je izgrađivan krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Jačanje cionističkog pokreta u Velikoj Britaniji i kontinentalnom delu Evrope uticao je da veliki broj država dozvoli jevrejskom narodu slobodno ispovedanje vere i gradnju svojih hramova. Drugi svetski rat je to prekinuo. Sinagoge i ostali verski objekti su rušeni, a jevrejsko stanovništvo u Holokaustu gotovo dovedeno do istrebljenja.Današnje sinagoge predstavljaju trag u vremenu koji zbog pijeteta prema mnogostradalnom jevrejskom narodu bi trebalo očuvati, dok na srušene sinagoge i druge verske objekte ostaje sećanje i nezaborav.*Sadržaj: Vojvodina, Mađarska, Kruševac, Novi Sad, Bačka Palanka, Novi Sad, Subotica, Zagreb, Sombor, Sarajevo, Zrenjanin;

Sinagoge u jugoistocnoj Evropi

Sinagoge i jevrejsko nasleđe u Jugoistočnoj Evropi
Međunarodni naučni zbornik
Urednik	Rastislav Stojsavljevic
*
Naslov: Sinagoge i jevrejsko nasleđe u jugoistočnoj Evropi : međunarodni naučni zbornik / [glavni i odgovorni urednik Rastislav Stojsavljević] = Synagogues and Jewish heritage in Southeastern Europe : international scientific proceedings / [editor-in-chief Rastislav Stojsavljević]
Uporedni naslov: Synagogues and Jewish heritage in Southeastern Europe
Vrsta građe: zbornik radova na konferenciji
Jezik: srpski, engleski
Godina: 2021
Izdavanje i proizvodnja: Novi Sad : Arhiv Vojvodine, 2021 (Beograd : Službeni glasnik)
Fizički opis: 525 str. : ilustr. ; 24 cm
*
REČ UREDNIŠTVA
Dragi čitaoci, pred vama je Zbornik naučnih radova sa tematikom sinagoga i drugih jevrejskih verskih objekata na prostoru Jugoistočne Evrope. Ideja uredništa je bila da prikupi relevantne i renomirane istraživače iz pomenute oblasti i doprinese boljem razumevanju jevrejske kulture i tradicije na ovim prostorima.
Broj sinagoga u Jugoistočnoj Evropi bio je značajan do druge polovine XX veka. Tada, najviše pod uticajem komunističkih režima, u Jugoslaviji, Mađarskoj i Bugarskoj, sinagoge su polako gubile svoj značaj. Objekti jevrejskog kulturnog nasleđa, nezaštićeni od strane država, nisu održavani. Neki su srušeni, nekima je promenjena namena pa su pretvarani u magacine, stočne objekte, domove kulture i slično.
Mali broj postojećih sinagoga su svedoci vremena većeg broja jevrejskog naroda na prostoru Jugoistočne Evrope i njihovog uticaja na tadašnje društvo. Najveći broj sinagoga na ovom prostoru je izgrađivan krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Jačanje cionističkog pokreta u Velikoj Britaniji i kontinentalnom delu Evrope uticao je da veliki broj država dozvoli jevrejskom narodu slobodno ispovedanje vere i gradnju svojih hramova. Drugi svetski rat je to prekinuo. Sinagoge i ostali verski objekti su rušeni, a jevrejsko stanovništvo u Holokaustu gotovo dovedeno do istrebljenja.
Današnje sinagoge predstavljaju trag u vremenu koji zbog pijeteta prema mnogostradalnom jevrejskom narodu bi trebalo očuvati, dok na srušene sinagoge i druge verske objekte ostaje sećanje i nezaborav.
*
Sadržaj: Vojvodina, Mađarska, Kruševac, Novi Sad, Bačka Palanka, Novi Sad, Subotica, Zagreb, Sombor, Sarajevo, Zrenjanin;


Sinagoge i jevrejsko nasleđe u jugoistočnoj Evropi
Međunarodni naučni zbornik

Sinagoge u jugoistočnoj Evropi

Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan MarkovićIzdavač: STVARNOST ZAGREB,1962Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih fotografija poznatih fotografa.

Tito - Zivot i rad

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.
Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan Marković
Izdavač: STVARNOST ZAGREB,1962
Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih  fotografija poznatih fotografa.


Jospi Broz Tito SFRJ NOB Drugi svetski rat

Tito - Život i rad

Matija BećkovićMoj drug ĐidoМатија БећковићМој друг Ђидо*U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli. Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče. Prijateljstvo jače od istorijeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.Dijalog vere, sumnje i sećanjaU knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.Recenzije i uticaj knjigeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere. Za koga je knjiga idealnaMoj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa. Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.

Moj drug Djido

Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
*
U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.

Prijateljstvo jače od istorije
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.
Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.
Dijalog vere, sumnje i sećanja
U knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.
Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.
Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.
Recenzije i uticaj knjige
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.
Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere.

Za koga je knjiga idealna
Moj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa.

Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.


Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо


Moj drug Đido

Radomir SmiljanićKako uništiti BeogradPreludijum za fugu*Rođen je 1934. u Jagodini, po završetku studija nemačkog jezika i književnosti Smiljanić je radio u Institutu društvenih nauka, zatim je bio urednik u Radio Beogradu, posle čega je prešao u status slobodnog umetnika. Bio je simultani i konsekutivni prevodilac na nemački jezik na svim važnijim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao pisac, debitovao je knjigom pripovedaka "Alkarski dan" (1964), a kritika ga je svrstala u sam vrh tadašnjih mladih srpskih pripovedača. Godinu dana kasnije, za "Martinov izlazak" dobio je nagradu nedeljnika "Telegram" za najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji. Usledili su romani "Vojnikov put" i "Mirno doba", a trilogija "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland" pozdravljena je u našoj i inostranoj književnoj javnosti kao značajan literarni događaj. U romanu "Požar na trgu Marksa i Engelsa" (1989) Smiljanić je dao "snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma", kako je ocenio dr Zoran Gluščević, i predvideo raspad Jugoslavije. Autor je i istorijskih romana, a bio je i jedan od najizrazitih pisaca srpskog političkog romana, kao autor dela "Peter Handke - nemačko-srpska rapsodija", "Kolekcionar", "Target", "Pad nacizma", podsećaju "Novosti" . Bio je osnivač "Zapisa", jedne od prvih privatnih izdavačkih kuća, kao i Akademije "Ivo Andrić".

Kako unistiti Beograd

Radomir Smiljanić
Kako uništiti Beograd
Preludijum za fugu
*
Rođen je 1934. u Jagodini, po završetku studija nemačkog jezika i književnosti Smiljanić je radio u Institutu društvenih nauka, zatim je bio urednik u Radio Beogradu, posle čega je prešao u status slobodnog umetnika. Bio je simultani i konsekutivni prevodilac na nemački jezik na svim važnijim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao pisac, debitovao je knjigom pripovedaka "Alkarski dan" (1964), a kritika ga je svrstala u sam vrh tadašnjih mladih srpskih pripovedača. Godinu dana kasnije, za "Martinov izlazak" dobio je nagradu nedeljnika "Telegram" za najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji. Usledili su romani "Vojnikov put" i "Mirno doba", a trilogija "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland" pozdravljena je u našoj i inostranoj književnoj javnosti kao značajan literarni događaj.

U romanu "Požar na trgu Marksa i Engelsa" (1989) Smiljanić je dao "snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma", kako je ocenio dr Zoran Gluščević, i predvideo raspad Jugoslavije. Autor je i istorijskih romana, a bio je i jedan od najizrazitih pisaca srpskog političkog romana, kao autor dela "Peter Handke - nemačko-srpska rapsodija", "Kolekcionar", "Target", "Pad nacizma", podsećaju "Novosti" .

Bio je osnivač "Zapisa", jedne od prvih privatnih izdavačkih kuća, kao i Akademije "Ivo Andrić".


Radomir Smiljanić
Kako uništiti Beograd
Preludijum za fugu

Tri posleratna druga

Đorđe Balašević

Možda vam se svidi

Srpska istorija našeg vremena

Filozofija

Sinagoge u jugoistočnoj Evropi

U tuđem veku II

Tito - Život i rad