Name: STRANAC
Availability: InStock
Author: Alber Kami

STRANAC

Alber Kami
STRANAC
Stranac (franc. L’Étranger) je prvi roman Albera Kamija, izdat 1942. godine. Roman je jedan od najznačajnijih književnih prikaza 


Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.

Rat i mir Vladimira Dedijera

Milo Gligorijević 
Rat i mir Vladimira Dedijera
﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.
Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.
Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.
Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.
Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.


Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera istorija biografije stare knjige polovne knjige

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor):Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915

Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915
Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”
Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.
DEO PREPISKE (ultimatum i odogvor):
Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:
﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.
﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.
﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.


Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915 Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji.

VUK KARADŽIĆ - život i delojubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja﻿Вук Стефановић Караџић&nbsp;(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.&nbsp;Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.&nbsp;Стекао је и неколико почасних доктората.

Vuk Karadzic - Zivot i delo

VUK KARADŽIĆ - život i delo
jubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja
﻿Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Стекао је и неколико почасних доктората.


Vuk Stefanović Karadžić Tršić biografija azbuka vukov rečnik

Vuk Karadžić - Život i delo

Rejksmuzeum - AmsterdamREJKSMUZEUM - AmsterdamVUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETAtvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana

Rejksmuzeum - Amsterdam

Rejksmuzeum - Amsterdam
REJKSMUZEUM - Amsterdam
VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA
tvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana


Rejksmuzeum - Amsterdam VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA

Milorad RadunovićOstala je rečSrpske narodne umotvorine iz MetohijeNARODNA KNJIŽEVNOST/ Pesme 95), Zakletve (171), Blagoslovi (344), Basme (3), Zagonetke (31), Izreke i poslovice (350), Pripovetke (181), Običaji (96), Zdravice (28), Verovanja (406)... Kazivači, Rečnik, Ćirilica, Šiven povez,Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd 1988; Mala biblioteka Srpske književne zadruge

Ostala je rec

Milorad Radunović
Ostala je reč
Srpske narodne umotvorine iz Metohije
NARODNA KNJIŽEVNOST/ Pesme 95), Zakletve (171), Blagoslovi (344), Basme (3), Zagonetke (31), Izreke i poslovice (350), Pripovetke (181), Običaji (96), Zdravice (28), Verovanja (406)... Kazivači, Rečnik, Ćirilica, Šiven povez,
Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd 1988; Mala biblioteka Srpske književne zadruge



Milorad Radunović
Ostala je reč
Srpske narodne umotvorine iz Metohije

Ostala je reč

Ljubomir NenadovićPutopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o NenadovićuLjubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.

Izabrana dela

Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću
Ljubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.


Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću

Čudesni svetovi Volta Diznija IIISvet novih granica*ČUDESNI SVETOVI VOLTA DIZNIJA III / Priče (17): 1.Maza i lunja 2. Tobi Tajler 3.Pol River 4.Paja PAtak u Diznilendu 5. Čika Remove priče 6.Dejvi Kroket 7.Stari žuća 8.Divlji sam 8.Džoni jabukovo seme 9.Rundov detektiv 10.Leteći auto 11.Navaho Indijanci 12.Nomadi sa sela... Preveli Ranka KUJIĆ (prof. Fil. fak. BGD.) Vidosava Janković i Živka Britnić... Oko 250 izvsnih ilustracija u boji, Ćirilica, Šiven povez, 256 str

Svet novih granica

Čudesni svetovi Volta Diznija III
Svet novih granica
*
ČUDESNI SVETOVI VOLTA DIZNIJA III / Priče (17): 1.Maza i lunja 2. Tobi Tajler 3.Pol River 4.Paja PAtak u Diznilendu 5. Čika Remove priče 6.Dejvi Kroket 7.Stari žuća 8.Divlji sam 8.Džoni jabukovo seme 9.Rundov detektiv 10.Leteći auto 11.Navaho Indijanci 12.Nomadi sa sela... Preveli Ranka KUJIĆ (prof. Fil. fak. BGD.) Vidosava Janković i Živka Britnić... Oko 250 izvsnih ilustracija u boji, Ćirilica, Šiven povez, 256 str


Čudesni svetovi Volta Diznija III
Svet novih granica