Selo Stepancikovo i njegovi zitelji - Njetocka Njezvanova

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Lu Andrea SalomeŠta je Eros*Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. BiografijaRođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih. Susret sa NičeomU 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak. Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji. Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra. Brak sa Andreasom i veza sa RilkeomGodine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime. Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje. 1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija. Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951) Prijateljica porodice FrojdGodine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd. Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja. Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.

Sta je Eros

Lu Andrea Salome
Šta je Eros
*
Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla.

Biografija
Rođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih.

Susret sa Ničeom
U 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak.

Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji.

Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra.

Brak sa Andreasom i veza sa Rilkeom
Godine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.

Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje.

1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.

Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951)

Prijateljica porodice Frojd
Godine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd.

Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja.

Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.


Šta je Eros

Jelena SavićŠkolski rečnikenglesko - srpski rečniksrpsko - engleski rečnikgramatika*Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.

Skolski recnik

Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika
*
Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.


Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika

Školski rečnik

Antonio GramšiFilozofija istorije i politikeIzbor iz delaPisma iz zatvora*Sadržaj:Filozofija prakseGramši o Marksu i LenjinuFilozofija istorijeFilozofija politikeNaučno zasnivanje društvene akcijeIdeologija i politička akcijaSoijalizam i kulturaKomunistička revolucijaPISMA IZ ZATVORA*Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci; Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski marksistički filozof, lingvista, pisac i političar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane Komunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar.

Filozofija istorije i politike

Antonio Gramši
Filozofija istorije i politike
Izbor iz dela
Pisma iz zatvora
*
Sadržaj:
Filozofija prakse
Gramši o Marksu i Lenjinu
Filozofija istorije
Filozofija politike
Naučno zasnivanje društvene akcije
Ideologija i politička akcija
Soijalizam i kultura
Komunistička revolucija
PISMA IZ ZATVORA
*
Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci; Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski marksistički filozof, lingvista, pisac i političar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane Komunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar.


Antonio Gramši
Filozofija istorije i politike
Izbor iz dela
Pisma iz zatvora

Ričard GordonDoktor u kući*Doctor in the House (srpskohrvatski: Doktor u kući) je britanska filmska komedija snimljena 1954. godine u režiji Ralpha Thomasa. Temelji se na istoimenom romanu Richard Gordona, koji je također sudjelovao u pisanju scenarija. Protagonist, koga tumači Dirk Bogarde, je Simon Sparrow, mladi student medicine, a radnja kroz niz vinjeta prazi niz komičnih pustolovina tokom školovanja u fiktivnoj londonskoj klinici. Doctor in the House je doživio veliki uspjeh, a od Bogardea učinio jednom od najvećih zvijezda tadašnje britanske kinematografije. Godine 1955. je snimljen nastavak pod naslovom Doctor at Sea, odnosno naslov iz filmske serije koja će se snimati sve do 1966. godine.

Doktor u kuci

Ričard Gordon
Doktor u kući
*
Doctor in the House (srpskohrvatski: Doktor u kući) je britanska filmska komedija snimljena 1954. godine u režiji Ralpha Thomasa. Temelji se na istoimenom romanu Richard Gordona, koji je također sudjelovao u pisanju scenarija. Protagonist, koga tumači Dirk Bogarde, je Simon Sparrow, mladi student medicine, a radnja kroz niz vinjeta prazi niz komičnih pustolovina tokom školovanja u fiktivnoj londonskoj klinici. Doctor in the House je doživio veliki uspjeh, a od Bogardea učinio jednom od najvećih zvijezda tadašnje britanske kinematografije. Godine 1955. je snimljen nastavak pod naslovom Doctor at Sea, odnosno naslov iz filmske serije koja će se snimati sve do 1966. godine.


Doktor u kući

Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

Nova američka pripovetkaSrpska književna zadruga - Beograd1986NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. TodorovićVrsta građe kratka prozaCiljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1986Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cmDrugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522ISBN 86-379-0005-4 (karton)Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. TodorovićNapomena: str. 279-280

Nova americka pripovetka

Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986
NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,
Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. Todorović
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)
Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522
ISBN 86-379-0005-4 (karton)
Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. Todorović
Napomena: str. 279-280


Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986

Nova američka pripovetka

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinaraMir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata. U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Tri romana Mir-Jam

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinara
Mir-Jam 
Milica Jakovljević 
To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata.
 U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.
Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. 

Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).



Mir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu U slovenačkim gorama Nepobedivo srce stara knjiga polovna knjiga

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Dostojevski