Selo Stepancikovo i njegovi zitelji - Njetocka Njezvanova

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Ljubiša JeremićGlas iz vremena*Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.*SADRŽAJ:Džojsov UliksTolstoj i formalistiMarkes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar PoRadoje DomanovićMomčilo NastasijevićNa Drni ćurpiaDobrica ĆosićBranko ĆopićDanojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić

Glas iz vremena

Ljubiša Jeremić
Glas iz vremena
*
Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.
*
SADRŽAJ:
Džojsov Uliks
Tolstoj i formalisti
Markes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar Po
Radoje Domanović
Momčilo Nastasijević
Na Drni ćurpia
Dobrica Ćosić
Branko Ćopić
Danojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić


Erik van LustbaderMIKOIII izdanje*Neverovatna saga koju je EriK van Lustbader briljantno poČeo bestselerom "Ninđa" nastavlja se u knjizi "Miko". Sve počinje onog trena kad cenjenog Sense-a ubija njegova omiljena učenica - jedina žena u starinskom Dojo-u usred planiskog pejzaža.Ubica je Miko, veštica - neopisivo lepa, beskrajno senzualna. Ona vlada nadljudskim moćima. Ubistvo omiljenog i poštovanog Sanseia je samo početak jedne smrtonosne misije čiji je krajni cilj - unistenje Nikole Lajnira...

MIKO

Erik van Lustbader
MIKO
III izdanje
*
Neverovatna saga koju je EriK van Lustbader briljantno poČeo bestselerom "Ninđa" nastavlja se u knjizi "Miko". Sve počinje onog trena kad cenjenog Sense-a ubija njegova omiljena učenica - jedina žena u starinskom Dojo-u usred planiskog pejzaža.Ubica je Miko, veštica - neopisivo lepa, beskrajno senzualna. Ona vlada nadljudskim moćima. Ubistvo omiljenog i poštovanog Sanseia je samo početak jedne smrtonosne misije čiji je krajni cilj - unistenje Nikole Lajnira... 


Istorijski arhiv Komunističke partije JugoslavijeBorba 1941TOM Iknjiga 1*ISTORIJSKI ARHIV KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE : tom I - Knjiga 1 - BORBA 1941 /Beograd : Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, 1949,Fizički opis 382 str., presavijen list : fotogr. ; 24 cmĆirilično izdanjeNapomene Registar.Borba časopis == brojevi iz 1941*Borba je nezavisan politički i društveni list koji je 1922. godine pokrenula Komunistička partija Jugoslavije. Prvi broj je izašao 19. februara 1922. godine u Zagrebu. Ime je dobila prema istoimenom časopisu koji je pre Prvog svetskog rata izlazio u Srbiji kao glasilo Srpske socijaldemokratske partije, jedne od stranaka od koje je nastala KPJ.Đuro Cvijić je, zajedno sa Kamilom Horvatinom, bio urednik „Borbe” od njenog pokretanja 1922. godine.[1] U tom trenutku je KPJ bila zabranjena od vlasti tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Od 1924. godine urednik Borbe je bio Vladimir Ćopić, koji je ubrzo zbog pisanja protiv vlasti i poretka uhapšen.Samo u 1928. godini, od 106 brojeva Borbe, čak 52 su bila zabranjena. Đuro Cvijić je 1928. godine uhapšen i suđen kao glavni urednik „Borbe”. Protiv njega su podignute 32 optužbe (optužnica je imala ukupno 200 stranica). On je zbog članaka pisanih u „Borbi” osuđen na dve i po godine zatvora.Ognjen Prica je uređivao Borbu od 1928. godine. List je zabranjen 13. januara 1929. godine, posle uvođenja Šestojanuarske diktature.Ponovo je izlazio tokom Drugog svetskog rata u oslobođenom Užicu, od 19. oktobra do 27. novembra 1941. godine i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. godine. Štampala se u selu Driniću.Posle oslobođenje Beograda, 15. novembra 1944. godine počeo je ponovo da izlazi kao dnevni list, a od 22. oktobra 1948. godine u Zagrebu, kao organ KPJ (SKJ).U Borbi su između ostalih kao urednici, odnosno glavni urednici ili direktori učestvovali: Zlatko Šnajder, Vladimir Čopić, Ivan Krndelj, Ognjen Prica, Josip Kraš, Veselin Masleša, Marijan Stilinović, Puniša Perović, Veljko Vlahović, Vlajko Begović, Lazar Mojsov, Moma Marković, Vladimir Dedijer, Zdravko Čolić i Dimitrije Bajalica.Od 9. juna 1954. Borba je organ SSRNJ (Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije), kada je KPJ formalno prepustila kontrolu. Usprkos tome je i dalje zadržala status najuticajnijeg i najčitanijeg lista u državi.Borba je svoj položaj izgubila 1960-ih, kada se počinju profilirati zasebne medijske kuće u jugoslovenskim republikama i pokrajinama, a čiji se čitatelji okreću lokalnim, odnosno republičkim novinama - pre svega beogradskoj Politici, zagrebačkom Večernjem listu, sarajevskom Oslobođenju, ljubljanskom Delu. Borba nakon toga počinje preživljavati pre svega od državnih subvencija, odnosno od obaveznih pretplata u državnim i paradržavnim institucijama (uključujući garnizone JNA).List je odlikovan Ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.

BORBA 1941

Istorijski arhiv Komunističke partije Jugoslavije
Borba 1941
TOM I
knjiga 1
*
ISTORIJSKI ARHIV KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE : tom I - Knjiga 1 - BORBA 1941 /
Beograd : Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, 1949,
Fizički opis 382 str., presavijen list : fotogr. ; 24 cm
Ćirilično izdanje
Napomene Registar.
Borba časopis == brojevi iz 1941
*
Borba je nezavisan politički i društveni list koji je 1922. godine pokrenula Komunistička partija Jugoslavije. Prvi broj je izašao 19. februara 1922. godine u Zagrebu. Ime je dobila prema istoimenom časopisu koji je pre Prvog svetskog rata izlazio u Srbiji kao glasilo Srpske socijaldemokratske partije, jedne od stranaka od koje je nastala KPJ.
Đuro Cvijić je, zajedno sa Kamilom Horvatinom, bio urednik „Borbe” od njenog pokretanja 1922. godine.[1] U tom trenutku je KPJ bila zabranjena od vlasti tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Od 1924. godine urednik Borbe je bio Vladimir Ćopić, koji je ubrzo zbog pisanja protiv vlasti i poretka uhapšen.
Samo u 1928. godini, od 106 brojeva Borbe, čak 52 su bila zabranjena. Đuro Cvijić je 1928. godine uhapšen i suđen kao glavni urednik „Borbe”. Protiv njega su podignute 32 optužbe (optužnica je imala ukupno 200 stranica). On je zbog članaka pisanih u „Borbi” osuđen na dve i po godine zatvora.
Ognjen Prica je uređivao Borbu od 1928. godine. List je zabranjen 13. januara 1929. godine, posle uvođenja Šestojanuarske diktature.
Ponovo je izlazio tokom Drugog svetskog rata u oslobođenom Užicu, od 19. oktobra do 27. novembra 1941. godine i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. godine. Štampala se u selu Driniću.
Posle oslobođenje  Beograda, 15. novembra 1944. godine počeo je ponovo da izlazi kao dnevni list, a od 22. oktobra 1948. godine u Zagrebu, kao organ KPJ (SKJ).
U Borbi su između ostalih kao urednici, odnosno glavni urednici ili direktori učestvovali: Zlatko Šnajder, Vladimir Čopić, Ivan Krndelj, Ognjen Prica, Josip Kraš, Veselin Masleša, Marijan Stilinović, Puniša Perović, Veljko Vlahović, Vlajko Begović, Lazar Mojsov, Moma Marković, Vladimir Dedijer, Zdravko Čolić i Dimitrije Bajalica.
Od 9. juna 1954. Borba je organ SSRNJ (Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije), kada je KPJ formalno prepustila kontrolu. Usprkos tome je i dalje zadržala status najuticajnijeg i najčitanijeg lista u državi.
Borba je svoj položaj izgubila 1960-ih, kada se počinju profilirati zasebne medijske kuće u jugoslovenskim republikama i pokrajinama, a čiji se čitatelji okreću lokalnim, odnosno republičkim novinama - pre svega beogradskoj Politici, zagrebačkom Večernjem listu, sarajevskom Oslobođenju, ljubljanskom Delu. Borba nakon toga počinje preživljavati pre svega od državnih subvencija, odnosno od obaveznih pretplata u državnim i paradržavnim institucijama (uključujući garnizone JNA).
List je odlikovan Ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.


Istorijski arhiv Komunističke partije Jugoslavije
Borba 1941
TOM I
knjiga 1

Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

Jaroslav IvaškjevičCrveni štitoviistorijski romanJAROSLAV IVAŠKJEVIČ (IWASZKIEWICZ JAROSLAW)Književnik;Kalnik kod Kijova, 20. 2. 1894 – Varšava, 2. 3. 1980

Crveni stitovi

Jaroslav Ivaškjevič
Crveni štitovi
istorijski roman
JAROSLAV IVAŠKJEVIČ (IWASZKIEWICZ JAROSLAW)
Književnik;
Kalnik kod Kijova, 20. 2. 1894 – Varšava, 2. 3. 1980


Jaroslav Ivaškjevič
Crveni štitovi
istorijski roman

Crveni štitovi

Igor ĐurićLeksikon Istoka i Dnevnik KnjigovođeIstok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik*DNEVNIK KNJIGOVOĐEJezik:&nbsp;srpski-ćirilicaBroj stranica:&nbsp;275Izdavač:&nbsp;Lestve, Kosovska MitrovicaGodina izdavanja:&nbsp;2021ISBN:&nbsp;978-86-88917-37-7U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.*DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKAIgor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm; Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovodje

Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik
*
DNEVNIK KNJIGOVOĐE
Jezik: srpski-ćirilica
Broj stranica: 275
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Godina izdavanja: 2021
ISBN: 978-86-88917-37-7
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.
*
DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKA
Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;

Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.


Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovođe

WORLD ArchaeologyMagazine #58*Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.

WORLD Archaeology

WORLD Archaeology
Magazine #58
*
Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.
Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.


Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

Dostojevski