Name: Raseljenik
Availability: InStock
Author: Igor Đurić

Raseljenik

Raseljenik Igor Đurić  PDF e-knjiga besplatna knjiga

Todor Stefanović VilovskiMoje uspomene 1867-1881*Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.

Moje uspomene

Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881
*
Todor Stefanović Vilovski (Zemun, 25. decembar 1854 — Žombolj, 9. januar 1921) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i političar.
Zajedno sa novinarom Stevanom Ćurčićem je pokrenuo u Beču 1875. godine ilustrovani list "Srbadiju". Kada su Slovenci 1880. godine pokrenuli "Slovenski almanah" u Beču, urednici srpskog dela bili su Todor i Paja J. Marković.
Todor je više puta biran za predsednika studentskog društva "Zora" u Beču. Za vreme njegovog mandata između 1875-1880. godine broj članova studenata povećao se sa 27 na preko 80. Urednik je časopisa "Srpska Zora" u Beču 1880. godine. Godine 1905. on je u Beču u bečkom naučnom klubu održao na nemačkom jeziku predavanje na temu: "O Carigradu i njegovom značaju kao kulturnog i modernog grada u srednjem veku". Prethodno predavanje održano 3. novembra 1905. godine za nemačku publiku imalo je naslov: "Grad i tvrđava Beograd...". Još 1893. godine Stefanović je u istom bečkom klubu održao predavanje o vizantijskim ženskim karakterima.
Primljen je po svojoj molbi u srpsko podanstvo 14. novembra 1881. godine. Odmah je postavljen za šefa srpskog presbiroa. U Srbiji je bio sekretar Ministarstva spoljnih poslova (1885). Redovni je član Srpskog poljoprivrednog društva u Beogradu. Napisao je nekoliko knjiga o istoriji Beograda. Njegov zapaženi publicistički rad je rasprava "Carigrad kao centar mode u srednjem veku" iz 1907. godine. Za vreme Balkanskih ratova bio je on ponovo šef srpskog pres biroa u Londonu (1913). Vratio se u Beograd početkom 1916. godine.


Todor Stefanović Vilovski
Moje uspomene 1867-1881

600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CMJubilarno izdanje razglednica povodom 600 godina Kosovske bitke u izdanju BIGZ - Beograd.Knez Lazar, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah;Knjeginja Milica, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah; Miloš Obilić u Boju na Kosovu, 1861, Autor: Aleksandar Dobrić;Jug Bogdan i njegovi sinovi, Autor: Adam Stefanović;Boško Jugović na konju, oko 1900, Autor: Đoka Putnik;Boj na Kosovu - Caru Lazaru konja ubiše, Autor: Adam Stefanović;Knez Lazar i njegova porodica, autor nepoznat;Jug Bogdan, Autor: Vladislav Titelbah;Kneževa večera, utor: Adam Stefanović.

600 godina Kosovske bitke

600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CM
Jubilarno izdanje razglednica povodom 600 godina Kosovske bitke u izdanju BIGZ - Beograd.
Knez Lazar, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah;
Knjeginja Milica, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah; 
Miloš Obilić u Boju na Kosovu, 1861, Autor: Aleksandar Dobrić;
Jug Bogdan i njegovi sinovi, Autor: Adam Stefanović;
Boško Jugović na konju, oko 1900, Autor: Đoka Putnik;
Boj na Kosovu - Caru Lazaru konja ubiše, Autor: Adam Stefanović;
Knez Lazar i njegova porodica, autor nepoznat;
Jug Bogdan, Autor: Vladislav Titelbah;
Kneževa večera, utor: Adam Stefanović.


600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CM

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918Priredili: Silvija Đurić i Vidosav StevanovićAustrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.

Golgota i vaskrs Srbije 

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović
Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”
Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.
DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):
Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:
﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.
﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.
﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.


Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović

<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">100 livres, manuscritis, dokuments &amp; objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa
</pre>

Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007

100 livres, manuscritis, dokuments & objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa


Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007 Paris

Brana CrnčevićDnevnik jednog...*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.*Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju. Hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni! Umetnost je pismo u budućnost… Nestrpljivim piscima se pričinjava da su im najvažniji čitaoci, i jedine sudije, ovde i sad. Lakoverno se nadaju da je najbitnije ono što se sa njihovim pismima sada događa. Teško onima koji ne shvataju razliku između slave i popularnosti. Kuku ljudima koji svoje pismo u budućnost na silu snabdevaju pečatima zvanične kritike i svakojakim priznanjima. Jao laureatima! Uzalud se trude da prikupe najveći broj priznanja ovde i sad. Daleki i nepoznati čitalac dobiće samo ona pisma koja su mu, nerođenom i nepoznatom, zaista upućena. Naporno je pisati pisma u budućnost, ali lepa je nada da će vaše pismo jednoga dana stići na bezbroj adresa.******Brana Crnčević Dnevnik jednog . . .Meki povezIzdavač Bigz12/21

Dnevnik jednog...

Brana Crnčević
Dnevnik jednog...
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
*
Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju. Hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni! Umetnost je pismo u budućnost… Nestrpljivim piscima se pričinjava da su im najvažniji čitaoci, i jedine sudije, ovde i sad. Lakoverno se nadaju da je najbitnije ono što se sa njihovim pismima sada događa. Teško onima koji ne shvataju razliku između slave i popularnosti. Kuku ljudima koji svoje pismo u budućnost na silu snabdevaju pečatima zvanične kritike i svakojakim priznanjima. Jao laureatima! Uzalud se trude da prikupe najveći broj priznanja ovde i sad. Daleki i nepoznati čitalac dobiće samo ona pisma koja su mu, nerođenom i nepoznatom, zaista upućena. Naporno je pisati pisma u budućnost, ali lepa je nada da će vaše pismo jednoga dana stići na bezbroj adresa.******Brana Crnčević Dnevnik jednog . . .Meki povezIzdavač Bigz12/21


Alan Ford - 1,2,3,4broj 95super stripMagnus i Bunker

Alan Ford - 1,2,3,4

Alan Ford - 1,2,3,4
broj 95
super strip
Magnus i Bunker


Izabrana dela Branka V. RadičevićaBranko V. RadičevićBranko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.Povratak zemlji, Četvrta noć, Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, SeljaciIzabrana dela Branka V. Radičevića 1-5Branko V. RadičevićIzdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1978; tiraž: 5000 primeraka;Detaljnije:strana 376+426+268+491+311, 21cmJEZIK: SRPSKI, ĆIRILICAPOVEZ: TVRD KOŽNI POVEZ SA ZLATOTISKOM1. BELA ŽENA / NOĆ TELA2. POVRATAK ZEMLJI (ZBIRKA PESAMA)3. ČETVRTA NOĆ / KRITIČARI O PISCU4. GRUBIĆI I NEŽNIĆI / SELJACI5. ROĐAK SVIH DEČAKA (DEVETACI / GVOZDEN ČOVEK / BAJKE O GUSLAMA / PESME O MAJCI /TUTURENKO)

Izabrana dela

Izabrana dela Branka V. Radičevića
Branko V. Radičević
Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Povratak zemlji, Četvrta noć,  Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, Seljaci
Izabrana dela Branka V. Radičevića 1-5
Branko V. Radičević
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1978; tiraž: 5000 primeraka;
Detaljnije:
strana 376+426+268+491+311,
 21cm
JEZIK: SRPSKI, ĆIRILICA
POVEZ: TVRD KOŽNI POVEZ SA ZLATOTISKOM
1. BELA ŽENA / NOĆ TELA
2. POVRATAK ZEMLJI (ZBIRKA PESAMA)
3. ČETVRTA NOĆ / KRITIČARI O PISCU
4. GRUBIĆI I NEŽNIĆI / SELJACI
5. ROĐAK SVIH DEČAKA (DEVETACI / GVOZDEN ČOVEK / BAJKE O GUSLAMA / PESME O MAJCI /TUTURENKO)


Izabrana dela Branka V. Radičevića
Branko V. Radičević
Povratak zemlji, Četvrta noć,  Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, Selja