Pesme o majci

 Majci Kosari i svim drugim majkama. Života ih koštamo!

Ivan IvanovićArizaniRoman govori o propasti srpskog južnomoravskog sela u komunizmu. Na vrcav i duhovit način autor je ismejao komunističko društvo, ali je i početkom 80-ih godina XX veka predvideo propast komunizma. Tih godina za tako nešto trebalo je imati hrabrosti.Govori o povesti jedne južnosrbijanske porodice iz Doljevca u toku i posle rata i njen hod kroz burno i neizvesno vreme kao i njeno raslojavanje. Kroz porodicu Arizanovića pisac je dao srbijansko selo uopšte, njegovo odumiranje i propadanje u vremenu koje mu nije bilo naklonjeno, pod politikom koja ga nije razumela.Ivan Ivanović rođen je 1936. godine u Nišu. Osnovnu školu je završio u Žitnom Potoku, Gimnaziju u Prokuplju, Filološki fakultet (Opšta književnost) u Beogradu. Radio je kao srednjoškolski profesor književnosti, kao novinar, kao samostalni umetnik, kao pomoćnik ministra kulture. Osuđivan je u komunističkom režimu, a knjige su mu zabranjivane. Po objavljivanju prvog romana, Crveni kralj, otpušten je s posla gimnazijskog profesora 1972. godine kao moralno-politički nepodoban da vaspitava omladinu. Sudski je rehabilitovan 2009. godine.

Arizani

Ivan Ivanović
Arizani
Roman govori o propasti srpskog južnomoravskog sela u komunizmu. Na vrcav i duhovit način autor je ismejao komunističko društvo, ali je i početkom 80-ih godina XX veka predvideo propast komunizma. Tih godina za tako nešto trebalo je imati hrabrosti.
Govori o povesti jedne južnosrbijanske porodice iz Doljevca u toku i posle rata i njen hod kroz burno i neizvesno vreme kao i njeno raslojavanje. Kroz porodicu Arizanovića pisac je dao srbijansko selo uopšte, njegovo odumiranje i propadanje u vremenu koje mu nije bilo naklonjeno, pod politikom koja ga nije razumela.
Ivan Ivanović rođen je 1936. godine u Nišu. Osnovnu školu je završio u Žitnom Potoku, Gimnaziju u Prokuplju, Filološki fakultet (Opšta književnost) u Beogradu. Radio je kao srednjoškolski profesor književnosti, kao novinar, kao samostalni umetnik, kao pomoćnik ministra kulture. Osuđivan je u komunističkom režimu, a knjige su mu zabranjivane. Po objavljivanju prvog romana, Crveni kralj, otpušten je s posla gimnazijskog profesora 1972. godine kao moralno-politički nepodoban da vaspitava omladinu. Sudski je rehabilitovan 2009. godine.


Ivan Ivanović rođen je 1936. godine u Nišu. Osnovnu školu je završio u Žitnom Potoku, Gimnaziju u Prokuplju, Filološki fakultet 
Arizani


Alan Ford - Najcrnja kronikabroj 84Najcrnja kronikaIzdavač: Vjesnik, Zagreb 1976; Superstrip biblioteka : br. 84Detaljnije: mek povez, strana 122, 18cm.Magnus/Bunker

Alan Ford - Najcrnja kronika

Alan Ford - Najcrnja kronika
broj 84
Najcrnja kronika
Izdavač: Vjesnik, Zagreb 1976; Superstrip biblioteka : br. 84
Detaljnije: mek povez, strana 122, 18cm.
Magnus/Bunker


Alan Ford - Najcrnja kronika
broj 84
Najcrnja kronika

Kej HuperIza maskeTajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...

Iza maske

Kej Huper
Iza maske
Tajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.
Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...


Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.Izvor: Vikipedija&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude?&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!Piše: Igor Đurić

Psece godine I-II

Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
Izvor: Vikipedija
         
Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude? 
   Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.
Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.
Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.
„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)
Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.
Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.
Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.
Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.
Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!
Piše: Igor Đurić


nobelova nagrada Ginter Gras nacizam Nemačka fašizam Drugi svetski rat Adolf Hitler

Pseće godine I-II

Justina ili Procvati poroka (prevela Mirjana Zdravković, 327 str)120 dana Sodome (preveli Svetlana i Franjo Termačić, 401 str)Julijina povest ili Nevolje zbog vrline (preveo Milojko Knežević, 300 str)Priče i kratke priče (preveo Kolja Mićević, 210 str)Razgovor sveštenika i samrtnika; Sto jedanaest beleški za novu Justinu; Erotografike (preveo Jovica Aćin, 170 str)Filozofija u budoaru (preveo Miloš Danić, 200 str)Zločini iz ljubavi (preveo Mirko Radojičić, 240 str)Apokalipsa Sad - nacrti o Božanstvenom markizu - Jovica Aćin*Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej "Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.(Izvor: Vikipedija)

Izabrana dela I-VIII

Justina ili Procvati poroka (prevela Mirjana Zdravković, 327 str)
120 dana Sodome (preveli Svetlana i Franjo Termačić, 401 str)
Julijina povest ili Nevolje zbog vrline (preveo Milojko Knežević, 300 str)
Priče i kratke priče (preveo Kolja Mićević, 210 str)
Razgovor sveštenika i samrtnika; Sto jedanaest beleški za novu Justinu; Erotografike (preveo Jovica Aćin, 170 str)
Filozofija u budoaru (preveo Miloš Danić, 200 str)
Zločini iz ljubavi (preveo Mirko Radojičić, 240 str)
Apokalipsa Sad - nacrti o Božanstvenom markizu - Jovica Aćin
*
Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.
Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej "Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.
Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
(Izvor: Vikipedija)


markiz de sad sabrana dela Donasjen Alfons Fransoa polovne knjige sadizam sadomazohizam 120 dana Sodome

Milica Jakovljević Mir-Jam Otmica muškarcaRoman Otmica muškarca odlikuje mnoštvo likova i paralelnih ljubavnih priča.Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja, ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života.Roman se bavi temama poput ljubavi, izdaje, osvete i pitanjima identiteta. Autorica istražuje kompleksne odnose među likovima, prikazujući kako su prošlost i obiteljske veze važne za njihova djelovanja i odluke. Kroz priču, autorica također istražuje i teme poput emancipacije žena, moći ljubavi i teških životnih izazova.Knjiga je napisana na ekavici, što je specifičnost srpskog jezika i čini da čitanje teksta bude još bliže srpskom čitaocu. “Otmica muškarca” je roman koji će privući ljubitelje ljubavnih romana i drama, kao i one koji su zainteresirani za složene ljudske odnose i tajne koje ih povezuju.

Otmica muskarca

Milica Jakovljević 
Mir-Jam 
Otmica muškarca
Roman Otmica muškarca odlikuje mnoštvo likova i paralelnih ljubavnih priča.
Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja, ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života.
Roman se bavi temama poput ljubavi, izdaje, osvete i pitanjima identiteta. Autorica istražuje kompleksne odnose među likovima, prikazujući kako su prošlost i obiteljske veze važne za njihova djelovanja i odluke. Kroz priču, autorica također istražuje i teme poput emancipacije žena, moći ljubavi i teških životnih izazova.Knjiga je napisana na ekavici, što je specifičnost srpskog jezika i čini da čitanje teksta bude još bliže srpskom čitaocu. “Otmica muškarca” je roman koji će privući ljubitelje ljubavnih romana i drama, kao i one koji su zainteresirani za složene ljudske odnose i tajne koje ih povezuju.


Milica Jakovljević Mir-Jam Otmica muškarca stare knjige

Otmica muškarca

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige Rade Mihaljčić BIGZ Beograd 1989 1. Kraj srpskog carstva2. Lazar Hrebeljanović3. Junaci kosovske legendeTvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilicaRade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Boj na Kosovu I-III

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende
Tvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilica
Rade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.


BOJ NA KOSOVU  Lazar Hrebeljanović Rade Mihaljčić Kosovski boj Kosovo Polje Car Lazar Miloš Obilić Vuk Branković

Pesme o majci

Branko V. Radičević