Name: Ogledalo srpsko
Availability: InStock
Author: Njegoš

Ogledalo srpsko

Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. 

Dositej ObradovićPismo HaralampijuŽivot i priključenijaIz sovjeta zdravog razumaDimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.

Izabrana dela

Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.


Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma

Pera TodorovićDnevnik jednog dobrovoljca*Petronije − Pera Todorović (1852–1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Pošto je bio sjajan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Posle Timočke bune 1883. godine bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Kasnije se bavio novinarstvom, uređujući svoj list „Male no­vine”, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. U književnosti su ga najviše zanimale istorijske teme. Ovom prilikom neka mi je dozvoljeno da napomenem još i ovo. Beleškama ove vrste katkada se zamera da su jako subjektivne, da u njima pisac suviše govori o sebi i svojim ličnim utiscima, pa mu se sve to računa kao ocenjivanje pogrešno. Subjektivnost baš i jeste najkarakterističnija crta dnevnika, jer treba pogledati samo kako oni postaju Zbiva se kakav krupan događaj opšteg značaja, ili u životu jedne ličnosti nastaje interesantna epoha o kojoj ona želi da očuva spomen.”– Pera Todorović

Dnevnik jednog dobrovoljca

Pera Todorović
Dnevnik jednog dobrovoljca
*
Petronije − Pera Todorović (1852–1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Pošto je bio sjajan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Posle Timočke bune 1883. godine bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Kasnije se bavio novinarstvom, uređujući svoj list „Male no­vine”, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. U književnosti su ga najviše zanimale istorijske teme.

Ovom prilikom neka mi je dozvoljeno da napomenem još i ovo. Beleškama ove vrste katkada se zamera da su jako subjektivne, da u njima pisac suviše govori o sebi i svojim ličnim utiscima, pa mu se sve to računa kao ocenjivanje pogrešno. Subjektivnost baš i jeste najkarakterističnija crta dnevnika, jer treba pogledati samo kako oni postaju Zbiva se kakav krupan događaj opšteg značaja, ili u životu jedne ličnosti nastaje interesantna epoha o kojoj ona želi da očuva spomen.”
– Pera Todorović 


Pera Todorović
Dnevnik jednog dobrovoljca

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništvaTvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović. 450. strana.slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija

Antologija narodnog pesnistva

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva
Tvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović.  450. strana.
slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića
„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.
Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija


Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva Vuk Karadžić Filip Višnjić

Antologija narodnog pesništva

Frenk HerbertDeca Arakisa I-IIPeščana planetaFrenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.

Deca Arakisa I-II

Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta
Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]
Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).
Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...
U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.


Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta


Miguel ServantesDon Kihot*Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.

Don Kihot

Miguel Servantes
Don Kihot
*
Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)
Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.
Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.
Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.
Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.


Alan Ford - Gumiflexova osvetabroj 193Magnus i BunkerPrevod Nenad BrixyAlan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.

Alan Ford - Gumiflexova osveta

Alan Ford - Gumiflexova osveta
broj 193
Magnus i Bunker
Prevod Nenad Brixy
Alan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.


Alan Ford - Gumiflexova osveta
broj 193
Magnus i Bunker
Prevod Nenad Brixy

Danilo NikolićKraljica zabaveNeobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Kraljica zabave

Danilo Nikolić
Kraljica zabave
Neobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
