Name: Nosači aviona
Availability: InStock
Author: Boško Antić

Nosaci aviona

Boško Antić
Nosači aviona
Vojno izdavacki zavod Bgd


Nosači aviona

Marin DržićPiesni Marina DarxichiaPesmePiesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmiManji formattvrd povezodlično očuvanaPretisak iz 1551 god VenecijaPIENSI GLIVVENETIRENANOVELA OD STANZA

Piesni Marina Darxichia

Marin Držić
Piesni Marina Darxichia
Pesme
Piesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmi
Manji format
tvrd povez
odlično očuvana
Pretisak iz 1551 god Venecija
PIENSI GLIVVENE
TIRENA
NOVELA OD STANZA


Marin Držić
Pesme
Piesni Marina Darxichia
FOTOTIPSKO IZDANJE

Džoni Štulić - Fantom slobode Hrvoje HorvatJohnny B. Štulić Fantom slobode Hrvoje HorvatAZRA - Biografija i intervjui i Tekstovi sa akordima (DAVA Banjaluka) Branimir Džoni Štulić (Skoplje, 11. april 1953) nekadašnji je jugoslovenski kompozitor, pevač i gitarista rok grupe Azra. Smatra se jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene. „Azra" 1980.„Sunčana strana ulice" (2LP) 1981.„Ravno do dna" (koncertni 3LP) 1982.„Filigranski pločnici" (2LP) 1982.„Singl ploče 1979—1982." 1982.„Kad fazani lete" 1983.„Krivo srastanje" 1984.„Kao i jučer, singl ploče 1983—1986." 1986."It Ain't Like In The Movies At All" (3LP) 1986.„Između krajnosti" 1987.„Zadovoljština" (koncertni 4LP) 1988. Iscrpna biografija Johnnyja B. Štulića “ Fantom slobode” uz obilje fotografija i ilustracija donosi sveobuhvatan prikaz karijere i života najkarizmatičnije figure hrvatskog rocka. Vođa grupe Azra jedan je od najpopularnijih i najutjecajnijih hrvatskih glazbenika svih vremena, podjednako zanimljiv fanovima, kritičarima, ali i mnogim književnicima koji ne kriju da je Štulić utjecao na njihovo pisanje.Knjiga je koncipirana u dva dijela, poput longplejke, glavnog nosača zvuka osamdesetih, sa sedam poglavlja naslovljenih prema citatima ili parafrazama Štulićevih pjesama. Osim kritičkih analiza njegova samostalnog rada i rada s Azrom, knjiga biografski obrađuje Štulićevu karijeru, sadržava mnoge nepoznate pojedinosti iz njegova života, sjećanja suradnika i prijatelja, neobjavljene pjesme, rukopise i privatne fotografije te je najiscrpniji skup podataka dosad publiciran o Štuliću i Azri.Rad Branimira Štulića bio je neodvojivo povezan s mnogim političkim i kulturnim žarištima u društvu, zbog čega knjiga zahvaća bitno širi prostor od striktne biografije.Dimenzije: 15,00 x 20,50 cm.Opseg: 213 stranica + XXXII table s prilozima.Uvez: meki, plastificiran sa preklopom.Stanje knjige: vrlo dobro.S crno-bijelim i fotografijama u boji te s faksimilima pisama.O knjizi:Autor u ovoj knjizi biografski obrađuje karijeru Johnnyja Štulića, kronološki put od neshvaćenog uličnog trubadura do uzleta u vrh hrvatske glazbene scene. Donosi mnoge nepoznate pojedinosti iz njegova života, sjećanja suradnika i prijatelja, neobjavljene pjesme, rukopise i privatne fotografije. Pisana novinskim stilom, ova biografija je sveobuhvatan prikaz karijere i života najkarizmatičnije figure hrvatskog rocka, jednoga od najutjecajnijih glazbenika svih vremena s ovih prostora.

Dzoni Stulic - Fantom slobode + poklon knjiga

Džoni Štulić - Fantom slobode 
Hrvoje Horvat
Johnny B. Štulić Fantom slobode 
Hrvoje Horvat
AZRA - Biografija i intervjui i Tekstovi sa akordima (DAVA Banjaluka)

Branimir Džoni Štulić (Skoplje, 11. april 1953) nekadašnji je jugoslovenski kompozitor, pevač i gitarista rok grupe Azra. Smatra se jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene. 
„Azra" 1980.
„Sunčana strana ulice" (2LP) 1981.
„Ravno do dna" (koncertni 3LP) 1982.
„Filigranski pločnici" (2LP) 1982.
„Singl ploče 1979—1982." 1982.
„Kad fazani lete" 1983.
„Krivo srastanje" 1984.
„Kao i jučer, singl ploče 1983—1986." 1986.
"It Ain't Like In The Movies At All" (3LP) 1986.
„Između krajnosti" 1987.
„Zadovoljština" (koncertni 4LP) 1988.

Iscrpna biografija Johnnyja B. Štulića “ Fantom slobode” uz obilje fotografija i ilustracija donosi sveobuhvatan prikaz karijere i života najkarizmatičnije figure hrvatskog rocka. Vođa grupe Azra jedan je od najpopularnijih i najutjecajnijih hrvatskih glazbenika svih vremena, podjednako zanimljiv fanovima, kritičarima, ali i mnogim književnicima koji ne kriju da je Štulić utjecao na njihovo pisanje.
Knjiga je koncipirana u dva dijela, poput longplejke, glavnog nosača zvuka osamdesetih, sa sedam poglavlja naslovljenih prema citatima ili parafrazama Štulićevih pjesama. Osim kritičkih analiza njegova samostalnog rada i rada s Azrom, knjiga biografski obrađuje Štulićevu karijeru, sadržava mnoge nepoznate pojedinosti iz njegova života, sjećanja suradnika i prijatelja, neobjavljene pjesme, rukopise i privatne fotografije te je najiscrpniji skup podataka dosad publiciran o Štuliću i Azri.
Rad Branimira Štulića bio je neodvojivo povezan s mnogim političkim i kulturnim žarištima u društvu, zbog čega knjiga zahvaća bitno širi prostor od striktne biografije.
Dimenzije: 15,00 x 20,50 cm.
Opseg: 213 stranica + XXXII table s prilozima.
Uvez: meki, plastificiran sa preklopom.
Stanje knjige: vrlo dobro.
S crno-bijelim i fotografijama u boji te s faksimilima pisama.
O knjizi:
Autor u ovoj knjizi biografski obrađuje karijeru Johnnyja Štulića, kronološki put od neshvaćenog uličnog trubadura do uzleta u vrh hrvatske glazbene scene. Donosi mnoge nepoznate pojedinosti iz njegova života, sjećanja suradnika i prijatelja, neobjavljene pjesme, rukopise i privatne fotografije. Pisana novinskim stilom, ova biografija je sveobuhvatan prikaz karijere i života najkarizmatičnije figure hrvatskog rocka, jednoga od najutjecajnijih glazbenika svih vremena s ovih prostora.


Džoni Štulić - Fantom slobode Hrvoje Horvat Johnny B. Štulić  AZRA Biografija i intervjui i Tekstovi sa akordima polovna knjiga

Džoni Štulić - Fantom slobode + poklon knjiga

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETARadmilo LekovićMiroslav StojanovićBATABeograd, 1990.Tvrd povez, veliki format 23×33 cmLatinica, 173 straneBogato ilustrovano na kvalitetnom papiruSadržaj:– Predgovor– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)– Revolveri sa kapislom (udarači)– Revolveri sa mecima– Automatski pištolji– Novo doba

Enciklopedija pistolja i revolvera

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETA
Radmilo Leković
Miroslav Stojanović
BATA
Beograd, 1990.
Tvrd povez, veliki format 23×33 cm
Latinica, 173 strane
Bogato ilustrovano na kvalitetnom papiru
Sadržaj:
– Predgovor
– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen
– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)
– Revolveri sa kapislom (udarači)
– Revolveri sa mecima
– Automatski pištolji
– Novo doba


Ilustrovana enciklopedija pištolja i revolvera pištojl revolver magnum bereta luger colt walther cz

Enciklopedija pištolja i revolvera

Knjiga o Kosovu Dimitrije BogdanovićKNjIGA O KOSOVUSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI POSEBNA IZDANjAKnjiga DLXVIPREDSEDNIŠTVO Knjiga 2Primljeno na VII skupu Odeljenja jezika i književnosti, 25. decembra 1984, na osnovu prikaza samog autora.Urednik: akademik ANTONIJE ISAKOVIĆBEOGRAD, 1986Dimitrije Bogdanovic: THE KOSOVO QUESTION PAST AND PRESENTSERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS MONOGRAPHS, Volume DLXVIAccepted at the 7th session of the Department of Language and Literature on December 25,1984, upon author's own communication.Editor-in-Chief: ANTONIJE ISAKOVIŽ Member of AcademyBEOGRAD 1986Sadržaj:UvodSrednji vekEtničke prilike na Balkanu pre doseljavanja SrbaDoseljavanje Srba na BalkanSrpska država i AlbanciEtnička situacija Kosova u XIII i XIV vekuKosovo u kulturi srednjovekovne SrbijeSrbi i Albanci u doba turske invazijeKosovska bitka u istoriji i svesti srpskog narodaTursko dobaPustošenja srpskih zemalja i prve seobe u XV i XVI vekuOrganizacija i uloga obnovljene Pećke patrijaršijeRatovi, ustanci i seobe Srba u XVII i XVIII vekuŠirenje Albanaca po jugoslovenskim zemljama u XVII i XVIII vekuKatolička crkva kao svedok i učesnikIslamizacija i albanizacijaVreme i prostor albanske kolonizacijeNačin albanske kolonizacije i iseljavanja SrbaUzroci albanskih migracijaOslobodilački pokreti Srba u XIX vekuSrpski ustanci i položaj Srba na Kosovu do prvog oslobodilačkog rata 1876.Oslobodilački ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.Posle Berlinskog kongresaPrizrenska liga 1878-1881.Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.Albanski pokreti 1908-1912.Oslobođenje KosovaBalkanski rat 1912-1913Prvi svetski rat 1914-1918Albanci u Kraljevini JugoslavijiPravni položaj albanske nacionalne manjineAgrarna reforma i kolonizacijaAlbanski terorizam i iredentizamProblem iseljavanja Albanaca iz JugoslavijeKosovo i albanska narodnost u novoj JugoslavijiDrugi svetski rat 1941-1945. i Albanci u JugoslavijiAneksija i Druga prizrenska ligaPoložaj srpskog i makedonskog naroda u anektiranim oblastimaNarodnooslobodilačka borba na Kosovu i MetohijiKomunistička partija Jugoslavije i albansko pitanjeStavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom pitanjuKPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u svetlu politike KPJ prema KPA 1939-1948.Postanak i razvoj kosovske autonomijeVelikoalbanski nacionalizam u novim uslovimaPogovorSkraćeniceThe Kosovo Question - Past And Present (English Summary)

Knjiga o Kosovu

Knjiga o Kosovu 
Dimitrije Bogdanović
KNjIGA O KOSOVU
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI POSEBNA IZDANjA
Knjiga DLXVI
PREDSEDNIŠTVO Knjiga 2
Primljeno na VII skupu Odeljenja jezika i književnosti, 25. decembra 1984, na osnovu prikaza samog autora.
Urednik: akademik ANTONIJE ISAKOVIĆ
BEOGRAD, 1986
Dimitrije Bogdanovic: THE KOSOVO QUESTION PAST AND PRESENT
SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS MONOGRAPHS, Volume DLXVI
Accepted at the 7th session of the Department of Language and Literature on December 25,1984, upon author's own communication.
Editor-in-Chief: ANTONIJE ISAKOVIŽ Member of Academy
BEOGRAD 1986
Sadržaj:
Uvod
Srednji vek
Etničke prilike na Balkanu pre doseljavanja Srba
Doseljavanje Srba na Balkan
Srpska država i Albanci
Etnička situacija Kosova u XIII i XIV veku
Kosovo u kulturi srednjovekovne Srbije
Srbi i Albanci u doba turske invazije
Kosovska bitka u istoriji i svesti srpskog naroda
Tursko doba
Pustošenja srpskih zemalja i prve seobe u XV i XVI veku
Organizacija i uloga obnovljene Pećke patrijaršije
Ratovi, ustanci i seobe Srba u XVII i XVIII veku
Širenje Albanaca po jugoslovenskim zemljama u XVII i XVIII veku
Katolička crkva kao svedok i učesnik
Islamizacija i albanizacija
Vreme i prostor albanske kolonizacije
Način albanske kolonizacije i iseljavanja Srba
Uzroci albanskih migracija
Oslobodilački pokreti Srba u XIX veku
Srpski ustanci i položaj Srba na Kosovu do prvog oslobodilačkog rata 1876.
Oslobodilački ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.
Posle Berlinskog kongresa
Prizrenska liga 1878-1881.
Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.
Albanski pokreti 1908-1912.
Oslobođenje Kosova
Balkanski rat 1912-1913
Prvi svetski rat 1914-1918
Albanci u Kraljevini Jugoslaviji
Pravni položaj albanske nacionalne manjine
Agrarna reforma i kolonizacija
Albanski terorizam i iredentizam
Problem iseljavanja Albanaca iz Jugoslavije
Kosovo i albanska narodnost u novoj Jugoslaviji
Drugi svetski rat 1941-1945. i Albanci u Jugoslaviji
Aneksija i Druga prizrenska liga
Položaj srpskog i makedonskog naroda u anektiranim oblastima
Narodnooslobodilačka borba na Kosovu i Metohiji
Komunistička partija Jugoslavije i albansko pitanje
Stavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.
Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom pitanju
KPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.
Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u svetlu politike KPJ prema KPA 1939-1948.
Postanak i razvoj kosovske autonomije
Velikoalbanski nacionalizam u novim uslovima
Pogovor
Skraćenice
The Kosovo Question - Past And Present (English Summary)



Knjiga o Kosovu Dimitrije Bogdanović Kosovo Metohija stara knjiga polovne knjige

Alan Ford - Zabranjen udaracMagnus i BunkerBroj 313

Alan Ford - Zabranjen udarac

Alan Ford - Zabranjen udarac
Magnus i Bunker
Broj 313


Alan Ford - Zabranjen udarac
broj 313
Magnus i Bunker

Sergej Jesenjin Lirika (1924-1925)Celokupna dela, knjiga 2*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1924-1925)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1924-1925)
Celokupna dela, knjiga 2
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.



Sergej Jesenjin , Lirika (1924-1925)  ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!

Kolona


''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.
''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.
Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?
Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.
Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.
Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.
Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.
Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.
Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.
Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!


istok metohija kosovo igor đurić 1999 rat izbeglice slovenska mitologija dostojevski