Necista krv

Nečista krv

Branko PeruničićPisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900Knjiga "Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900" Branka Peruničića su sistematski i hronološki predstavljena dokumenta više konzula koji su služili u Prištini u tom periodu. Izdanje Narodne knjige iz Beograda 1985. godine.Iako nije pisana kao putopis, već je zbir zvaničnih pisama, po motivima i duhu ova knjiga je veoma slična žanru putopisa, jer sadrži lična svedočenja i utiske o životu naroda u Staroj Srbiji u to vreme. Preuzeto iz knjige Branka Peruničića - „Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900“ : To što se dešavalo kroz dugotrajni period robovanja, ponavljalo se čak i krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Naša arhivska istraživanja o genocidu nad Srbima na Kosovu, od strane Turaka i Arbanasa, u vremenu od 1890. do 1912. godine, to neminovno potvrđuju. Blagodareći činjenici, što je kraljevina Srbija u dane obeležavanja petstogodišnjice od kosovske bitke 1889. godine, odlučila da u evropskom delu Turske ustanovi nekoliko svojih predstavništava (konzulata), među kojima i Konzulat u Prištini. Da ona tada nije to učinila, mi bi samo u globalu znali o patnjama kosovskih Srba. Ovako pak, od srpskih konzula, koji su radili u Prištini, ostali su nam konkretni izveštaji, beleške i putopisi o događajima na Kosovu za jedan vremenski interval od 23 godine, odnosno od 1890. do 1913. godine, kada je Konzulat prestao sa radom.

Pisma srpskih konzula iz Pristine 1890-1900

Branko Peruničić
Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900
Knjiga "Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900" Branka Peruničića su sistematski i hronološki predstavljena dokumenta više konzula koji su služili u Prištini u tom periodu. Izdanje Narodne knjige iz Beograda 1985. godine.
Iako nije pisana kao putopis, već je zbir zvaničnih pisama, po motivima i duhu ova knjiga je veoma slična žanru putopisa, jer sadrži lična svedočenja i utiske o životu naroda u Staroj Srbiji u to vreme.

Preuzeto iz knjige Branka Peruničića - „Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900“ :

       To što se dešavalo kroz dugotrajni period robovanja, ponavljalo se čak i krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Naša arhivska istraživanja o genocidu nad Srbima na Kosovu, od strane Turaka i Arbanasa, u vremenu od 1890. do 1912. godine, to neminovno potvrđuju. Blagodareći činjenici, što je kraljevina Srbija u dane obeležavanja petstogodišnjice od kosovske bitke 1889. godine, odlučila da u evropskom delu Turske ustanovi nekoliko svojih predstavništava (konzulata), među kojima i Konzulat u Prištini. Da ona tada nije to učinila, mi bi samo u globalu znali o patnjama kosovskih Srba. Ovako pak, od srpskih konzula, koji su radili u Prištini, ostali su nam konkretni izveštaji, beleške i putopisi o događajima na Kosovu za jedan vremenski interval od 23 godine, odnosno od 1890. do 1913. godine, kada je Konzulat prestao sa radom.


Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900 Branislav Nušić Milan Rakić Luka Marinković

Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900

Autobiografski spisi i šest pisama DostojevskogFjodor Mihajlovič DostojevskiLjudmila Mihailović(prevod)Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй; 11. novembar 1821. – 9. februar 1881.) bio je ruski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i novinar. Književna dela Dostojevskog istražuju ljudsko stanje u problematičnoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi Rusije 19. veka i bave se raznim filozofskim i religioznim temama. Njegovi najpriznatiji romani su Zločin i kazna (1866), Idiot (1869), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1880). Njegova novela Zapisi iz podzemlja iz 1864. smatra se jednim od prvih dela egzistencijalističke književnosti. Brojni književni kritičari ga smatraju jednim od najvećih romanopisaca u čitavoj svetskoj književnosti, jer se mnoga njegova dela smatraju remek-delima velikog uticaja.

Autobiografski spisi i pisma

Autobiografski spisi i šest pisama Dostojevskog
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Ljudmila Mihailović(prevod)
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй; 11. novembar 1821. – 9. februar 1881.) bio je ruski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i novinar. Književna dela Dostojevskog istražuju ljudsko stanje u problematičnoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi Rusije 19. veka i bave se raznim filozofskim i religioznim temama. Njegovi najpriznatiji romani su Zločin i kazna (1866), Idiot (1869), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1880). Njegova novela Zapisi iz podzemlja iz 1864. smatra se jednim od prvih dela egzistencijalističke književnosti. Brojni književni kritičari ga smatraju jednim od najvećih romanopisaca u čitavoj svetskoj književnosti, jer se mnoga njegova dela smatraju remek-delima velikog uticaja.


Dostojevski Autobiografski spisi i pisma stara knjiga antikvarne knjige dobra knjiga

Ohridski prolog je jedno od najznačajnih dela vladike Nikolaja Velimirovića.U njemu su opisani biblijski događaji za svaki dan u godini, opisana žitija mnogobrojnih svetaca, događaji iz života Bogorodice i Hrista.U Ohridskom prologu čitalac može naći novu pouku (rasuđivanje) i pobožno razmišljanje (sozercanje) za svaki novi dan.Ponegde se knjiga može naći i sa podnaslovom: Ohridski prolog, Žitija Svetih, pesme, pouke, tumačenja Svetog pisma.Ohridski prolog Svetog vladike Nikolaja&nbsp;je, po rečima uglednog srpskog filosofa i bogoslova Justina Popovića, najmudrija i najpotrebnija srpska knjiga. Prvi put je odštampana 1928. godine i do današnjeg dana je doživela mnoga izdanja i ogromne tiraže. Prevedena je na desetinu stranih jezika. Tako je prevazišla nacionalne okvire i postala podjednako draga i drugim narodima u Evropi, Americi, Aziji...﻿Ohridski prolog je nastao godine 1928., za vreme službe vladike Nikolaja u Ohridu, gde je obavljao funkciju episkopa ohridskog.Do danas je Ohridski prolog štampan u preko milion primeraka, preveden je na mnoge svetske jezike, uključujući ruski, engleski, nemački i druge.Ohridski prolog je jedno od najznačajnih dela vladike Nikolaja Velimirovića.U njemu su opisani biblijski događaji za svaki dan u godini, opisana žitija mnogobrojnih svetaca, događaji iz života Bogorodice i Hrista.U Ohridskom prologu čitalac može naći novu pouku (rasuđivanje)i pobožno razmišljanje (sozercanje) za svaki novi dan.

Ohridski prolog

Ohridski prolog je jedno od najznačajnih dela vladike Nikolaja Velimirovića.
U njemu su opisani biblijski događaji za svaki dan u godini, opisana žitija mnogobrojnih svetaca, događaji iz života Bogorodice i Hrista.
U Ohridskom prologu čitalac može naći novu pouku (rasuđivanje) i pobožno razmišljanje (sozercanje) za svaki novi dan.
Ponegde se knjiga može naći i sa podnaslovom: Ohridski prolog, Žitija Svetih, pesme, pouke, tumačenja Svetog pisma.
Ohridski prolog Svetog vladike Nikolaja je, po rečima uglednog srpskog filosofa i bogoslova Justina Popovića, najmudrija i najpotrebnija srpska knjiga. Prvi put je odštampana 1928. godine i do današnjeg dana je doživela mnoga izdanja i ogromne tiraže. Prevedena je na desetinu stranih jezika. Tako je prevazišla nacionalne okvire i postala podjednako draga i drugim narodima u Evropi, Americi, Aziji...
﻿Ohridski prolog je nastao godine 1928., za vreme službe vladike Nikolaja u Ohridu, gde je obavljao funkciju episkopa ohridskog.
Do danas je Ohridski prolog štampan u preko milion primeraka, preveden je na mnoge svetske jezike, uključujući ruski, engleski, nemački i druge.
Ohridski prolog je jedno od najznačajnih dela vladike Nikolaja Velimirovića.
U njemu su opisani biblijski događaji za svaki dan u godini, opisana žitija mnogobrojnih svetaca, događaji iz života Bogorodice i Hrista.
U Ohridskom prologu čitalac može naći novu pouku (rasuđivanje)i pobožno razmišljanje (sozercanje) za svaki novi dan.


Vladika Nikolaj Velimirović Ohridski prolog  žitija mnogobrojnih svetaca, događaji iz života Bogorodice i Hrista.

Igor Đurić Klinički život Vreme zlih pastrmki Deveti krug Svetog kraljaDnevnik knjigovođe

Cetiri knjige za 1500 dinara!

Igor Đurić 
Klinički život 
Vreme zlih pastrmki 
Deveti krug Svetog kralja
Dnevnik knjigovođe


Igor Đurić Klinički život Vreme zlih pastrmki Deveti krug Svetog kralja Dnevnik knjigovođe

Četiri knjige za 1500 dinara!

Milica JakovljevićSamac u braku To je bilo jedne noći na Jadranu Otmica muškarcaMilica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala ("književni plićaci... bez imalo duha"). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.

Tri knjige Mir-Jam

Milica Jakovljević
Samac u braku 
To je bilo jedne noći na Jadranu 
Otmica muškarca
Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).
Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala ("književni plićaci... bez imalo duha"). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.


Milica Jakovljević Samac u braku To je bilo jedne noći na Jadranu Otmica muškarca polovne knjige

<h1>Vojni leksikon</h1><h2>glavni i odg urednik dr Borislav Ratković pukovnik</h2> tvrd povez, vešt.koža sa zlatotiskom, 1129 strana, ilustr, 26cmIzdavač: Vojnoizdavački zavod, BeogradGodina izdanja: 1981.Povez: TvrdFormat: B5Težina: 2,5 kgBroj strana: 1129<ul><li>sadržaj:</li><li>PRVI DEO (savremena gledišta, stanje, stepen razvoja):</li><li>Ratna veština. Organizacija. Vojno vaspitanje i obrazovanje. Vojna tehnika. Vojna industrija. Kosmonautika. Vojno-politički savezi.</li><li>SKRAĆENICE (skraćenice koje se najčešće koriste u OS SFRJ).</li><li>DRUGI DEO Vojna geografija. Vojna istorija. Biografije.</li></ul>

Vojni leksikon

Vojni leksikon
glavni i odg urednik dr Borislav Ratković pukovnik

tvrd povez, vešt.koža sa zlatotiskom, 1129 strana, ilustr, 26cm
Izdavač: Vojnoizdavački zavod, Beograd
Godina izdanja: 1981.
Povez: Tvrd
Format: B5
Težina: 2,5 kg
Broj strana: 1129
sadržaj:
PRVI DEO (savremena gledišta, stanje, stepen razvoja):
Ratna veština. Organizacija. Vojno vaspitanje i obrazovanje. Vojna tehnika. Vojna industrija. Kosmonautika. Vojno-politički savezi.
SKRAĆENICE (skraćenice koje se najčešće koriste u OS SFRJ).
DRUGI DEO Vojna geografija. Vojna istorija. Biografije.


Vojni leksikon JNA SFRJ Vojna enciklopedija avijacija tenkovi artiljerija

Žil Vern Morska zmija KADOK KADOK/ Ilustracije i nacrt korica Dragutin Nježić, Ćirilica, Šiven povez, 191 str, MagŽil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike.Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana.Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike”.(Izvor: Vikipedija)

Morska zmija

Žil Vern 
Morska zmija 
KADOK 
KADOK/ Ilustracije i nacrt korica Dragutin Nježić, Ćirilica, Šiven povez, 191 str, Mag
Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike.
Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana.
Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.
Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike”.
(Izvor: Vikipedija)


Žil Vern Morska zmija KADOK Knjiga za decu i omladinu knjige za decu

Nečista krv

Bora Stanković