Name: MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE
Availability: InStock
Author: Tematski zbornik naučnih radova

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE
(Tematski zbornik naučnih radova)
knjiga 3
ISTORIJA I ETNOLOGIJA

Branko V. RadičevićNoć telaBranko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.Romani:Bela žena, 1955.Izgubljeni grad, 1957.Četvrta noć, 1957.Ponoćni svirači, 1959.Noć tela, 1963.Grubići i nežnići, 1968.Seljaci, 1971.Ćorava posla, 1972.Svedok, 1977.Praznina, 1992

Noc tela

Branko V. Radičević
Noć tela
Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Romani:
Bela žena, 1955.
Izgubljeni grad, 1957.
Četvrta noć, 1957.
Ponoćni svirači, 1959.
Noć tela, 1963.
Grubići i nežnići, 1968.
Seljaci, 1971.
Ćorava posla, 1972.
Svedok, 1977.
Praznina, 1992


Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.
Noć tela


Noć tela

011Momo Kapor011, sa autorovim ilustracijama Knjiga Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.011 (pozivni broj za Beograd) pripada krugu dela posvećenih glavnom gradu i njegovim stanovnicima, njihovom načinu života i mentalitetu.011 je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se „sitnicama koje život znače“. Glavni junak ove knjige je jedinstveni i neuništivi duh Beograda u svim njegovim oblicima.Kao i mnoge druge knjige, koje je napisao, Kapor je ilustrovao i ovu, obiljem vinjeta i crteža, koji dopunjuju i zaokružuju njegov svet.„Volim, na izvestan način, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu mislim da bih skapao od dosade.”

011
Momo Kapor
011, sa autorovim ilustracijama

Knjiga Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.
011 (pozivni broj za Beograd) pripada krugu dela posvećenih glavnom gradu i njegovim stanovnicima, njihovom načinu života i mentalitetu.
011 je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se „sitnicama koje život znače“. Glavni junak ove knjige je jedinstveni i neuništivi duh Beograda u svim njegovim oblicima.
Kao i mnoge druge knjige, koje je napisao, Kapor je ilustrovao i ovu, obiljem vinjeta i crteža, koji dopunjuju i zaokružuju njegov svet.
„Volim, na izvestan način, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu mislim da bih skapao od dosade.”  


011 sa autorovim ilustracijama
Momo Kapor
Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.

Alfred AdlerPoznavanje čovekaPrevod: Vladimir Dvorniković i Miloš DjurićPoznavanje čovekaU Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.

Poznavanje coveka

Alfred Adler
Poznavanje čoveka
Prevod: Vladimir Dvorniković i Miloš Djurić
Poznavanje čoveka
U Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.
Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.
Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.
Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.
Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.
Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.
Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.
U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.


Poznavanje čoveka

Vladan ĐorđevićUspomeneUspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci)*Hipokrat (Vladan) Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 — Baden, 31. avgust 1930), poznat i kao doktor Vladan, bio je srpski političar, diplomata, lekar, oficir, književnik i akademik. Đorđević je bio predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik i osnivač Srpskog crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva.*dr Vladan Đorđević prvih dana Srpsko-turskog rata 1876. učestvuje u zbrinjavanju ranjenika. U Mramorskoj bici radio je u improvizovanom previjalištu pod razapetim zavojišnim šatorom, a odatle po ledini, na prostrtim asurama i ćebadima, kao i po okolnim kućama nalazili su se ranjenici, kojima je trebalo pomoći. Sve to nije ličilo na sanitetsku stanicu, ali ranjenici su pristizali.Major dr Vladan Đorđević u početku rata bio je načelnik saniteta Južnomoravske divizije, potom načelnik saniteta sjedinjene moravsko-timočke vojske pod komandom generala Černjajeva, a zatim i načelnik saniteta srpske vojske.Kao najbliži učesnik, značajnijih događaja Srpsko-turskog rata, dr Vladan Đorđević pripoveda ne samo iz ugla lekara, već i iz ugla diplomate, političara, ali i običnog čoveka, o susretima i druženjima sa knezom Milanom, generalom Černjajevim, pukovnikom Rajevskim, kapetanom Radomirom Putnikom, engleskim i ruskim lekarima, kao i svim nedaćama i stradanjima srpskih vojnika u zastrašujućim ratnim operacijama.

Uspomene

Vladan Đorđević
Uspomene
Uspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci)
*
Hipokrat (Vladan) Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 — Baden, 31. avgust 1930), poznat i kao doktor Vladan, bio je srpski političar, diplomata, lekar, oficir, književnik i akademik. Đorđević je bio predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srbije, sanitetski pukovnik i osnivač Srpskog crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva.
*
dr Vladan Đorđević prvih dana Srpsko-turskog rata 1876. učestvuje u zbrinjavanju ranjenika. U Mramorskoj bici radio je u improvizovanom previjalištu pod razapetim zavojišnim šatorom, a odatle po ledini, na prostrtim asurama i ćebadima, kao i po okolnim kućama nalazili su se ranjenici, kojima je trebalo pomoći. Sve to nije ličilo na sanitetsku stanicu, ali ranjenici su pristizali.
Major dr Vladan Đorđević u početku rata bio je načelnik saniteta Južnomoravske divizije, potom načelnik saniteta sjedinjene moravsko-timočke vojske pod komandom generala Černjajeva, a zatim i načelnik saniteta srpske vojske.
Kao najbliži učesnik, značajnijih događaja Srpsko-turskog rata, dr Vladan Đorđević pripoveda ne samo iz ugla lekara, već i iz ugla diplomate, političara, ali i običnog čoveka, o susretima i druženjima sa knezom Milanom, generalom Černjajevim, pukovnikom Rajevskim, kapetanom Radomirom Putnikom, engleskim i ruskim lekarima, kao i svim nedaćama i stradanjima srpskih vojnika u zastrašujućim ratnim operacijama.


Vladan Đorđević
Uspomene
Uspomene iz srpsko - turskog rata (odlomci )

Ginter Gras - Helen VolfPisma 1959-1994Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…*Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.*<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.
</pre>

Pisma 1959-1994

Ginter Gras - Helen Volf
Pisma 1959-1994
Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…
*
Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
*
Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.


Marko Car Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.

Nase primorje - Slike i Utisci s Primorja

Marko Car 
Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja 
Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.
Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.


Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car polovne knjige stare knjige

Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja

Hazarski rečnikMilorad Pavićmuški primerakMilorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika.*„Događaj obrađen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku naše ere (ili je bilo više sličnih događaja) i u stručnoj literaturi taj se predmet obično naziva hazarskom polemikom. […] Hazari su se objavili istoriji ušavši u ratove s Arapima, i sklopivši savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato, kao što su iščezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom i narodom Hazare treba danas tražiti.[…]S istorijske pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom državom pošto se odigrala stvar o kojoj će ovde biti najviše reči – pošto su preobraćeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena – hebrejsku, islamsku ili hrišćansku.“

Hazarski recnik

Hazarski rečnik
Milorad Pavić
muški primerak
Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika.
*
„Događaj obrađen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku naše ere (ili je bilo više sličnih događaja) i u stručnoj literaturi taj se predmet obično naziva hazarskom polemikom. […] Hazari su se objavili istoriji ušavši u ratove s Arapima, i sklopivši savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato, kao što su iščezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom i narodom Hazare treba danas tražiti.[…]
S istorijske pozornice Hazari su nestali zajedno sa svojom državom pošto se odigrala stvar o kojoj će ovde biti najviše reči – pošto su preobraćeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena – hebrejsku, islamsku ili hrišćansku.“


Hazarski rečnik
Milorad Pavić
muški primerak