Memoari

Memoari Đakoma Đirolama Kazanove potpuno su jedinstveni u svetskoj književnosti. Ovaj venecijanski pustolov opisao je prvih pedeset godina svog nevero

Marti Misterija - Crno SunceIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Carlo RecagnoCrtež: Denisio Esposito | Nando EspositoNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il sole neroFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-belo

Marti Misterija - Crno Sunce

Marti Misterija - Crno Sunce
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Denisio Esposito | Nando Esposito
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il sole nero
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo



Marti Misterija - Crno Sunce
Recagno i Bros
Veseli četvrtak broj 14

Igor Đurić, književnik, rođen u Istoku, Metohija, 26. 01 1968. godine.Romani: Klinički život (knjiga o duši i đavolu) , 290 strana, izdavač STARAKNJIGA, 2012, ISBN 978-86-915291-0-9Vreme zlih pastrmki (porodična basna), 153 strana, izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 2016, ISBN 978-86-88917-19-3Deveti krug Svetog kralja (roman o manastiru Visoki Dečani)163 strane, izdavač KAPIJA, 2017, ISBN 978-86-915291-1-6Dnevnik knjigovođe (završni račun oca i sina), izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 275 strana, 2021, ISBN 978-86-88917-37-7*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Cetiri knjige za 1600 dinara!

Igor Đurić, književnik, rođen u Istoku, Metohija, 26. 01 1968. godine.
Romani: 
Klinički život (knjiga o duši i đavolu) , 290 strana, izdavač STARAKNJIGA, 2012,  ISBN 978-86-915291-0-9
Vreme zlih pastrmki (porodična basna), 153 strana, izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 2016, ISBN 978-86-88917-19-3
Deveti krug Svetog kralja (roman o manastiru Visoki Dečani)163 strane, izdavač  KAPIJA, 2017, ISBN 978-86-915291-1-6
Dnevnik knjigovođe (završni račun oca i sina), izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 275 strana, 2021, ISBN 978-86-88917-37-7
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)


Igor Đurić 
Klinički život 
Vreme zlih pastrmki 
Deveti krug Svetog kralja 
Dnevnik knjigovođe

Četiri knjige za 1600 dinara!

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i MihailaSlobodan JovanovićPriredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ*&nbsp;Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Ustavobranitelji i njihova vlada

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i Mihaila
Slobodan Jovanović
Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
*
 Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.




Ustavobranitelji i njihova vlada Slobodan Jovanović Miloš Obrenović Knez Mihailo Aleksandar Karađorđević Toma Vučić Perišić Tenkina zavera

Sava TekelijaOpisanije života moga Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor. PorekloPotiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi. Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine. BiografijaSava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1]. Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena. Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“. U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba. Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.

Opisanije zivota moga

Sava Tekelija
Opisanije života moga

Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.

Poreklo
Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.

Biografija
Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija).

Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1].

Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti.

U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj.

Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844.

Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.


Opisanije života moga

Mihail KolesnikovZORGE*Autor - osoba Kolesnikov, MihailNaslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]Vrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1966Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cmDrugi autori - osoba Dragović, NikolaZbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60Napomene Takim bыl Rihard Zorge.Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944 NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJEZorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca. Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.Detinjstvo i mladostRođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.Špijun Crvene armijePostao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.Kina 1930.Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.Japan 1933.U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaciZorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvoRat će početi 22. juna.U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekaoPostoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.Hapšenje i suđenjeKako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.VešanjeObešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.

ZORGE

Mihail Kolesnikov
ZORGE
*
Autor - osoba Kolesnikov, Mihail
Naslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1966
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)
Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Dragović, Nikola
Zbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60
Napomene Takim bыl Rihard Zorge.
Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944
Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944

NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJE
Zorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.
Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.
U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.
Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.
Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca.

Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.
Detinjstvo i mladost
Rođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.
Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.
Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.
Špijun Crvene armije
Postao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.
Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.
Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.
U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.
Kina 1930.
Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.
Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.
Japan 1933.
U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.
U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.
Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.
U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.
Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.
Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaci
Zorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.
Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.
Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvo
Rat će početi 22. juna.
U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekao
Postoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?
Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.
Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.
Hapšenje i suđenje
Kako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.
Vešanje
Obešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.
Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.



Alan Ford: Banda propalicaMagnus i Bunkerbroj 335supestrip

Alan Ford: Banda propalica

Alan Ford: Banda propalica
Magnus i Bunker
broj 335
supestrip


Alan Ford: Banda propalica
Magnus i Bunker
BROJ 335
supestrip

Danilo NikolićKraljica zabaveNeobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Kraljica zabave

Danilo Nikolić
Kraljica zabave
Neobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.


Memoari

Kazanova

Možda vam se svidi

Marti Misterija - Crno Sunce

Četiri knjige za 1600 dinara!

Ustavobranitelji i njihova vlada

Opisanije života moga

ZORGE