Lovac u zitu

Lovac u žitu

Vuk Stefanović KaradžićCrna Gora i Boka KotorskaNolit - Beograd1972reprint*Delo „Crna Gora i Boka Kotorska“ Vuka Stefanovića Karadžića objavljeno je 1972. godine u Beogradu u izdanju izdavačke kuće Nolit, kao deo sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića (kolo u 10 knjiga). Osnovne informacije o izdanju: • Autor: Vuk Stefanović Karadžić• Naslov: Crna Gora i Boka Kotorska• Izdavač: Nolit, Beograd• Godina izdanja: 1972• Oprema i format: Tvrdi povez, prošiveno, format oko 24 x 16 cm, obim oko 217–218 stranica.• Kontekst dela: Knjiga sadrži Vukov opis Crne Gore i Boke Kotorske baziran na podacima i putovanjima iz 1834–1835. godine, uključujući i materijale koji su prvobitno delom izlazili na nemačkom jeziku (Montenegro und die Montenegriner, Štutgart 1837) ili u „Kovčežiću“ (Beč, 1849)

Crna Gora i Boka Kotorska

Vuk Stefanović Karadžić
Crna Gora i Boka Kotorska
Nolit - Beograd
1972
reprint
*
Delo „Crna Gora i Boka Kotorska“ Vuka Stefanovića Karadžića objavljeno je 1972. godine u Beogradu u izdanju izdavačke kuće Nolit, kao deo sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića (kolo u 10 knjiga).

Osnovne informacije o izdanju:

• Autor: Vuk Stefanović Karadžić
• Naslov: Crna Gora i Boka Kotorska
• Izdavač: Nolit, Beograd
• Godina izdanja: 1972
• Oprema i format: Tvrdi povez, prošiveno, format oko 24 x 16 cm, obim oko 217–218 stranica.
• Kontekst dela: Knjiga sadrži Vukov opis Crne Gore i Boke Kotorske baziran na podacima i putovanjima iz 1834–1835. godine, uključujući i materijale koji su prvobitno delom izlazili na nemačkom jeziku (Montenegro und die Montenegriner, Štutgart 1837) ili u „Kovčežiću“ (Beč, 1849)


Vuk Stefanović Karadžić
Crna Gora i Boka Kotorska
Nolit - Beograd
1972


WORLD ArchaeologyMagazine #58*Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.

WORLD Archaeology

WORLD Archaeology
Magazine #58
*
Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.
Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.


Dejvid BišofRatne igreBiblioteka SF "Zvezdane staze" - naučna fantastikamek povez, ilustr pl korice, 219 strana, 17cmVreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni "tinejdžer", poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne "ratne igre" i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet...

Ratne igre

Dejvid Bišof
Ratne igre
Biblioteka SF "Zvezdane staze" - naučna fantastika
mek povez, ilustr pl korice, 219 strana, 17cm
Vreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni "tinejdžer", poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne "ratne igre" i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet...


Igor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm;* Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane. Igor M. Đurić* Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане. Игор М. Ђурић

De si bace - Leksikon Istoka

Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;
*

Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.
Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.
Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.
Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).
Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni  Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. 
Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.
Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.
Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane.

                                          Igor M. Đurić
*

Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.
Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.
Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.
Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).
Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони  Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. 
Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.
Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

                                          Игор М. Ђурић


Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
Исток Метохија
Косово и Метохија
Istok Metohija
Kosovo i Metohija

De si baće - Leksikon Istoka

Đorđe MiloševićVreme stida i zločina Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Vreme stida i zlocina

Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.


Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Vreme stida i zločina

Fridrih EngelsAnti-DiringMarksizam i njegovi izvoriFridrich Engels (Barmen, 28. rujna 1820. - London, 5. kolovoza 1895.) je bio njemački sociolog, filozof i revolucionar poznat kao bliski suradnik Karla Marxa i jedan od su-osnivača filzofskog pravca i ideologije zvane marksizam.

Anti-Diring

Fridrih Engels
Anti-Diring
Marksizam i njegovi izvori
Fridrich Engels (Barmen, 28. rujna 1820. - London, 5. kolovoza 1895.) je bio njemački sociolog, filozof i revolucionar poznat kao bliski suradnik Karla Marxa i jedan od su-osnivača filzofskog pravca i ideologije zvane marksizam.


Fridrih Engels
Anti-Diring
Marksizam i njegovi izvori

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Igor Đurić - PESMEzbirka poezijeANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG (i mrtvog)! TRIDESET GODINA PEVANjA(1994 – 2024)Bibliografija:„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;

Antologijski stih pesnika loseg 

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Igor Đurić - PESME
zbirka poezije
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)! 
TRIDESET GODINA PEVANjA
(1994 – 2024)
Bibliografija:
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);
"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;
Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;
Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;


Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)!
TRIDESET GODINA PEVANjA - PESME
(1994 – 2024)

Lovac u žitu

Džerom Dejvid Selindžer

Možda vam se svidi

Crna Gora i Boka Kotorska

WORLD Archaeology

Ratne igre

De si baće - Leksikon Istoka

Vreme stida i zločina