Kritika cistog uma

Kritika čistog razuma je knjiga nemačkog filozofa Imanuela Kanta u kojoj autor nastoji da odredi granice i domete metafizike.

Kritika čistog uma

Radomir IvanovićMakedonski pisci i delaRadomir V. Ivanović (Smonica, 28. avgust 1936 — Beograd, 20. novembar 2022) bio je srpski univerzitetski profesor, akademik i književni kritičar.

Makedonski pisci i dela

Radomir Ivanović
Makedonski pisci i dela
Radomir V. Ivanović (Smonica, 28. avgust 1936 — Beograd, 20. novembar 2022) bio je srpski univerzitetski profesor, akademik i književni kritičar.


Radomir Ivanović
Makedonski pisci i dela

Ivan IvačkovićIzmeđu krajnostiVodič kroz albume Azre i Džonija ŠtulićaAlbumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.

Izmedju krajnosti

Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Albumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.


Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Džoni Štulić
AZRA

Između krajnosti

Gerasim ZelićŽitije*Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.*Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.

Zitije

Gerasim Zelić
Žitije
*
Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.
*
Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.


Žitije

Sergej Jesenjin PismaStudija o JesenjinuBibliografijaSadržaj:Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Pisma

Sergej Jesenjin 
Pisma
Studija o Jesenjinu
Bibliografija
Sadržaj:
Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.




Sergej Jesenjin , Pisma, ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Kroz Albaniju 1915 - 1916spomen albumprilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaUrednik: Kosta Todorović, Vojin M. ĐorđevićKROZ ALBANIJU 1915 - 1916SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaIzdavač : Prosveta Beograd 1968Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOMTvrd povez sa zaštitnim omotom bogato ilustrovana, fotografije

Kroz Albaniju 1915 - 1916

Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević
KROZ ALBANIJU 1915 - 1916
SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Izdavač : Prosveta Beograd 1968
Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOM
Tvrd povez sa zaštitnim omotom
 bogato ilustrovana, fotografije


Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević

ČASOSLOVSADRŽI SVE SLUŽBEPO PORETKU SVETIHJERUSALIMSKIH MANASTIRAI CELE SABORNOKATOLIČANSKEPRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVEČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.

Casoslov

ČASOSLOV
SADRŽI SVE SLUŽBE
PO PORETKU SVETIH
JERUSALIMSKIH MANASTIRA
I CELE SABORNOKATOLIČANSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVE
ČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.
Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.


Časoslov Manastir Devič pravoslavlje katoličanstvo Crkvenoslovenski Igumanija Paraskeva

Časoslov

Dragutin TodorićAbraham LinkolnFormat: 18 x 13 cm*Biblioteka NOVA prvog nezavisnog srpskog izdavača Slobodana Mašića, Knjiga 71, Abraham Linkoln je izabran za presednika SAD sa 1.866.452 glasa 6. novembra 1860. godine. Izvršen atentat na njega u pozorištu Ford 14. aprila 1865. godine, a umro je sutradan, latinica, izvori, registar, beleška o piscu, 175 str, 17 cm, knjiga je šrampana linotipom permanent 6pt, 9pt, tiraž 1000primeraka, prošivene stranice, na naslovnoj strani fotografija u boji Abrahama Linkolna*Život i ličnost Avrahama Linkolna pobuđuju posebnu pažnju književnika, istoričaa i državnika, počev od sredine prošloga veka sve do naših dana. Samo u razdoblju od 1839. do 1939. posvećeno mu je oko četiri huljade knjiga i studija. Vremenom, pored činjenica, satkane su legende i mitovi o samoukom drvodelji i neobučnom usamljeniku iz Kentakija, koji je spasao jedinstvo Unije i raskinuo robovske okove.

Abraham Linkoln

Dragutin Todorić
Abraham Linkoln
Format: 18 x 13 cm
*
Biblioteka NOVA prvog nezavisnog srpskog izdavača Slobodana Mašića, Knjiga 71, Abraham Linkoln je izabran za presednika SAD sa 1.866.452 glasa 6. novembra 1860. godine. Izvršen atentat na njega u pozorištu Ford 14. aprila 1865. godine, a umro je sutradan, latinica, izvori, registar, beleška o piscu, 175 str, 17 cm, knjiga je šrampana linotipom permanent 6pt, 9pt, tiraž 1000primeraka, prošivene stranice, na naslovnoj strani fotografija u boji Abrahama Linkolna
*
Život i ličnost Avrahama Linkolna pobuđuju posebnu pažnju književnika, istoričaa i državnika, počev od sredine prošloga veka sve do naših dana. Samo u razdoblju od 1839. do 1939. posvećeno mu je oko četiri huljade knjiga i studija. Vremenom, pored činjenica, satkane su legende i mitovi o samoukom drvodelji i neobučnom usamljeniku iz Kentakija, koji je spasao jedinstvo Unije i raskinuo robovske okove.


Kritika čistog uma

Imanuel Kant

Možda vam se svidi

Makedonski pisci i dela

Između krajnosti

Žitije

Pisma

Kroz Albaniju 1915 - 1916