Name: Kratka istorija srpske književnosti
Availability: InStock
Author: Jovan Deretić

Kratka istorija srpske knjizevnosti

Doktor Jovan Deretić (22. januar 1934, Orovac (Orahovac) kod Trebinja – 16. mart 2002, Beograd)

Kratka istorija srpske književnosti

Dilan Dog - Na talasima sećanjastrip u kolorubroj 15Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Dilan DogScenario: Pasquale RujuCrtež: Giovanni FreghieriNaslovna strana: Angelo StanoOriginalni naslov: Sul filo dei ricordiBroj originalne edicije: 224Format: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 98Boja: U boji

Dylan Dog - Na talasima secanja

Dilan Dog - Na talasima sećanja
strip u koloru
broj 15
Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Dilan Dog
Scenario: Pasquale Ruju
Crtež: Giovanni Freghieri
Naslovna strana: Angelo Stano
Originalni naslov: Sul filo dei ricordi
Broj originalne edicije: 224
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 98
Boja: U boji


Dilan Dog - Na talasima sećanja , u boji, Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins

Dylan Dog - Na talasima sećanja

Grigorije BožovićPutopisiPriredio: Jordan RistićGrigorije Božović spada u red značajnijih srpskih međuratnih pisaca. Objavio je četrnaest knjiga, od kojih osam zbirki pripovedaka. Preostale čine putopisi, kraći zapisi o ljudima i krajevima, naknadno sabrani iz Politike, čiji je bio i stalni saradnik. Njegov književni opus obuhvata 180 pripovedaka i oko 440 putopisa od kojih su mnogi objavljeni i u „Politici“ u vreme kada je radio i kao reporter ovog dnevnog lista. Početak njegovog rada obeležen je zbirkom Iz Stare Srbije (1908), a kraj Pripovetkama (1940), u izdanju Srpske književne zadruge. 1935. godine izdao je zbirku pripovedaka Teška iskušenja a 1939. godine zbirku pripovedaka Pod zakonom – te dve zbirke, uz onu iz 1940, sadrže najvrednije Božovićeve pripovetke. Božovićeve pripovetke su tematski usredsređene na Staru Srbiju (najviše na Kosovo i Metohiju, jednim delom na Makedoniju, pre svega na Bitolj u kojem je službovao). Najznačajnije su: Čudni podvižnik, Mučnih dana, Tivaidska napast, Kad se carstva mijenjaju, Zlate iz Slatine, Njen sud i Oklopnik bez straha i mane.Iako se i danas vode polemike oko uloge Grigorija Božovića u događajima tokom Drugog svetskog rata, sud je nedvosmisleno tokom procesa rehabilitacije ustanovio da je Božović bio ličnost koja je nastojala da na prostorima sukoba zbliži pripadnike različitih verskih zajednica i različite narode, Srbe, Muslimane, Albance, pa i Bugare. Između ostalog u obrazloženju rehabilitacije se navodi da je bio angažovan i u nacionalnom radu, a da je iskustvo života u multinacionalnoj sredini, na Kosovu i Metohiji, pretočio u književna dela koja imaju neprocenjivu vrednost za proučavanje složenih multietničkih događanja na prostorima Stare i Južne Srbije.SADRŽAJ:KNJIGA TREĆA: Po Rasu, o Drenici, Uz Toplicu, Po Kosovu, Kroz Zaglušja, Među Muslimanima, Kroz Gornju Reku, Po Gornjem Pologu, Među Brsjacima, o Bihoru, Preko Crnih Brda, Po Maćedoniji, Među Mijacima, Dva dana po Gruži;KNJIGA ČETVRTA: Po Kosovu, Kroz izbornu jurnjavu, Od Kosova do Bačke, Po Krajištu, Po Rugovskoj klisuri i Metohiji, Po Gnjilanskom kraju, Po Starom Vlahu, Uz Lim, Po postojbini Muja i Alila, Kroz Levač, Po Staroj Srbiji, O znamenitim mestima;KNJIGA PETA: Pisma iz Crne Gore, Krajina Lazara Sočice, Niz Drobnjake, Nekadašwa tromeđa, S one strane Tare, Uzgredni utisci, Po Bosni, Usnkom dolinom, Dalmatinska dolina, Ispod Dinare i Velebita, Po Bosanskoj Krajini,;KNJIGA ŠESTA: Kroz Bresjačke strane; Kroz kraj Ljutice, Krilatice i Dejanovića, Po Olioverovoj Despotovini, Po postojbini Jovana Babunskog, Današwe Kumanovo i okolina, Kroz Marijovo, Prilep i okolina, Po Debarskim Debrima, S puta po Pelagoniji, Znamenita mesta i ličnosti u Makedoniji.

Putopisi

Grigorije Božović
Putopisi
Priredio: Jordan Ristić
Grigorije Božović spada u red značajnijih srpskih međuratnih pisaca. Objavio je četrnaest knjiga, od kojih osam zbirki pripovedaka. Preostale čine putopisi, kraći zapisi o ljudima i krajevima, naknadno sabrani iz Politike, čiji je bio i stalni saradnik. Njegov književni opus obuhvata 180 pripovedaka i oko 440 putopisa od kojih su mnogi objavljeni i u „Politici“ u vreme kada je radio i kao reporter ovog dnevnog lista. Početak njegovog rada obeležen je zbirkom Iz Stare Srbije (1908), a kraj Pripovetkama (1940), u izdanju Srpske književne zadruge. 1935. godine izdao je zbirku pripovedaka Teška iskušenja a 1939. godine zbirku pripovedaka Pod zakonom – te dve zbirke, uz onu iz 1940, sadrže najvrednije Božovićeve pripovetke. Božovićeve pripovetke su tematski usredsređene na Staru Srbiju (najviše na Kosovo i Metohiju, jednim delom na Makedoniju, pre svega na Bitolj u kojem je službovao). Najznačajnije su: Čudni podvižnik, Mučnih dana, Tivaidska napast, Kad se carstva mijenjaju, Zlate iz Slatine, Njen sud i Oklopnik bez straha i mane.
Iako se i danas vode polemike oko uloge Grigorija Božovića u događajima tokom Drugog svetskog rata, sud je nedvosmisleno tokom procesa rehabilitacije ustanovio da je Božović bio ličnost koja je nastojala da na prostorima sukoba zbliži pripadnike različitih verskih zajednica i različite narode, Srbe, Muslimane, Albance, pa i Bugare. Između ostalog u obrazloženju rehabilitacije se navodi da je bio angažovan i u nacionalnom radu, a da je iskustvo života u multinacionalnoj sredini, na Kosovu i Metohiji, pretočio u književna dela koja imaju neprocenjivu vrednost za proučavanje složenih multietničkih događanja na prostorima Stare i Južne Srbije.
SADRŽAJ:
KNJIGA TREĆA:   Po Rasu, o Drenici, Uz Toplicu, Po Kosovu, Kroz Zaglušja, Među Muslimanima, Kroz Gornju Reku, Po Gornjem Pologu, Među Brsjacima, o Bihoru, Preko Crnih Brda, Po Maćedoniji, Među Mijacima, Dva dana po Gruži;
KNJIGA ČETVRTA: Po Kosovu, Kroz izbornu jurnjavu, Od Kosova do Bačke, Po Krajištu, Po Rugovskoj klisuri i Metohiji, Po Gnjilanskom kraju, Po Starom Vlahu, Uz Lim, Po postojbini Muja i Alila, Kroz Levač, Po Staroj Srbiji, O znamenitim mestima;
KNJIGA PETA: Pisma iz Crne Gore,  Krajina Lazara Sočice, Niz Drobnjake, Nekadašwa tromeđa, S one strane Tare, Uzgredni utisci, Po Bosni, Usnkom dolinom, Dalmatinska dolina, Ispod Dinare i Velebita, Po Bosanskoj Krajini,;
KNJIGA ŠESTA: Kroz Bresjačke strane; Kroz kraj Ljutice, Krilatice i  Dejanovića, Po Olioverovoj Despotovini, Po postojbini Jovana Babunskog, Današwe Kumanovo i okolina, Kroz Marijovo, Prilep i okolina, Po Debarskim Debrima, S puta po Pelagoniji, Znamenita mesta i ličnosti u Makedoniji.


Grigorije Božović
Putopisi
Priredio: Jordan Ristić


Alan FordIznenadjenje pod krinkomMagnus i BunkerAlan Ford, junak istoimenoga talijanskoga komičnog stripa o parodijski prikazanim doživljajima skupine tajnih agenata (Grupa T.N.T.). Autori su scenarist Max Bunker (pravo ime Luciano Massimiliano Secchi, r. 1939) i crtač Magnus (pravo ime Roberto Raviola, 1939–96), potpisivani zajednički kao Magnus &amp; Bunker, a u samostalnim sveščićima izlazi od svibnja 1969.

Alan Ford

Alan Ford
Iznenadjenje pod krinkom
Magnus i Bunker
Alan Ford, junak istoimenoga talijanskoga komičnog stripa o parodijski prikazanim doživljajima skupine tajnih agenata (Grupa T.N.T.). Autori su scenarist Max Bunker (pravo ime Luciano Massimiliano Secchi, r. 1939) i crtač Magnus (pravo ime Roberto Raviola, 1939–96), potpisivani zajednički kao Magnus & Bunker, a u samostalnim sveščićima izlazi od svibnja 1969.


Alan Ford
Iznenadjenje pod krinkom
Magnus i Bunker

Priredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićSlobodan Jovanović Političke i pravne rasprave I-IIIIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZGodina izdanja: 1990Povez: TVRDBroj stranica: 700*Knjiga prva: Naše ustavno pitanje u XIX veku;Svetozar Marković;Pera Todorović;Knjiga druga:Dvodomni sistem;Jovan Hadžić;Milan Piroćanac;Spoljašnjnja politika Ilije Garašanina, Franjo Rački i jugoslovenska misao, Štrosmajerova spoljašnja politika;Kraljevina SHS.Treća knjiga:Srpsko-bugarski rat;Graf Julije Andraši;Iz engleske politike: Toma Karlajl; Artur Balfur i Džon Morli.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Politicke i pravne rasprave I-III

Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Slobodan Jovanović 
Političke i pravne rasprave I-III
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
Godina izdanja: 1990
Povez: TVRD
Broj stranica: 700
*
Knjiga prva: 
Naše ustavno pitanje u XIX veku;
Svetozar Marković;
Pera Todorović;
Knjiga druga:
Dvodomni sistem;
Jovan Hadžić;
Milan Piroćanac;
Spoljašnjnja politika Ilije Garašanina, Franjo Rački i jugoslovenska misao, Štrosmajerova spoljašnja politika;
Kraljevina SHS.
Treća knjiga:
Srpsko-bugarski rat;
Graf Julije Andraši;
Iz engleske politike: Toma Karlajl; Artur Balfur i Džon Morli.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.








Slobodan Jovanović Političke i pravne rasprave I-III Svetozar Marković Pera Todorović Ilija Garašanin Štrosmajer Franjo Rački Jovan Hadžić

Političke i pravne rasprave I-III

Branko KitanovićMoskovska bitkaBranko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.Moskovska bitka je bitka koja se vodila za odbranu sovjetskog glavnog grada Moskve i kasnija kontraofanziva protiv nemačke vojske, između oktobra 1941. i januara 1942. za vreme Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog rata).Nemačka strateška ofanziva nazvana operacija Tajfun je predvidela dve ofanzive koje bi obuhvatile Moskvu u klešta. Severnu operaciju protiv Kalinjinskog fronta trebalo je da izvrše 3. i 4. oklopna armija i da istovremeno preseku železničku prugu Moskva-Lenjingrad, dok je južna operacija bila uperena protiv Zapadnog fronta južno od Tule koju je trebalo da izvrši 2. oklopna armija, dok je 4. armija trebalo sa zapada direktno napreduje ka Moskvi. Poseban operativni nemački plan, pod imenom operacija Votan je bio uvršten u poslednju fazu nemačke ofanzive.Na početku je Crvena armija vršila stratešku odbranu Moskovske oblasti izgradivši tri odbrambena pojasa i razmestila novoobrazovane armije i dovela pojačanja iz Sibirskog i Dalekoistočnog vojnog okruga. Na kraju, kako je nemačka ofanziva zaustavljena, Sovjeti su izveli kontraofanzivu i male ofanzivne akcije kako bi odbacili nemačke armije nazad na položaje oko gradova Orela, Vjazme i Vitepska, zamalo opkolivši tri nemačke armije u ovom procesu.

Moskovska bitka

Branko Kitanović
Moskovska bitka
Branko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.
Moskovska bitka je bitka koja se vodila za odbranu sovjetskog glavnog grada Moskve i kasnija kontraofanziva protiv nemačke vojske, između oktobra 1941. i januara 1942. za vreme Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog rata).
Nemačka strateška ofanziva nazvana operacija Tajfun je predvidela dve ofanzive koje bi obuhvatile Moskvu u klešta. Severnu operaciju protiv Kalinjinskog fronta trebalo je da izvrše 3. i 4. oklopna armija i da istovremeno preseku železničku prugu Moskva-Lenjingrad, dok je južna operacija bila uperena protiv Zapadnog fronta južno od Tule koju je trebalo da izvrši 2. oklopna armija, dok je 4. armija trebalo sa zapada direktno napreduje ka Moskvi. Poseban operativni nemački plan, pod imenom operacija Votan je bio uvršten u poslednju fazu nemačke ofanzive.
Na početku je Crvena armija vršila stratešku odbranu Moskovske oblasti izgradivši tri odbrambena pojasa i razmestila novoobrazovane armije i dovela pojačanja iz Sibirskog i Dalekoistočnog vojnog okruga. Na kraju, kako je nemačka ofanziva zaustavljena, Sovjeti su izveli kontraofanzivu i male ofanzivne akcije kako bi odbacili nemačke armije nazad na položaje oko gradova Orela, Vjazme i Vitepska, zamalo opkolivši tri nemačke armije u ovom procesu.


Branko Kitanović
Moskovska bitka
Drugi svetski rat
SSSR
Nacistička Nemačka

Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945Urednik: Frane Barbierizdanje EPOHA Zagreb 1965. godina. Dimenzije knjige 20,5 x 13 cm. 442 strane.Čerčil - StaljinČerčil, Vinston, 1874-1965 | Staljin, Josif Visarionovič | Prepiska | 1941-1945 | Staljin, Josif Visarionovič, 1879-1953 | Čerčil, Vinston | Prepiska | 1941-1945 | historija | politika | tajne prepiskeOvo su 516 prepiski izmedju ova dva državnika u periodu od početka Drugog svetskog rata 1941. godine pa do njegovog kraja 1945. godine. Naravno, ovde se ne radi o vrlo visokom stepenu tajnosti, jer su mnogi od saradnika ovih ličnosti bili upoznati sa sadržajem tih prepiski, ali je veoma visok stepen tajnosti bio u odnosu na suprotnu zaraćenu stranu - Nekačku, Italiju i Japan. Uz pisana dokumenta, u lnjizi se nalazi i izvestan broj fotografija iz istog arhiva.Ova dokumenta čuvana su u Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a i ovo je njihovo izdanje, a kkod nas objavljeno i uređeno od strane Frane Barbieri-urednik, Branko Bucalo-prevod i Martijan Jevšovar-opremio.Prepiska izmedju ova dva državnika, baca novo svetlo na događaje u ovom velikom ratnom sukobu i čine da neki događaji budu jasniji. Naravno ovaj materijal prožima i treća sila SAD, i njen uticaj na događaje tokom rata.Ovaj obiman materijal zahteva pažljivo čitanje da bi se na osnovu toga strvorila jasnija slika o tim, danas, dalekim događajima.

Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945

Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945
Urednik: Frane Barbier
izdanje EPOHA Zagreb 1965. godina. Dimenzije knjige 20,5 x 13 cm. 442 strane.
Čerčil - Staljin
Čerčil, Vinston, 1874-1965 | Staljin, Josif Visarionovič | Prepiska | 1941-1945 | Staljin, Josif Visarionovič, 1879-1953 | Čerčil, Vinston | Prepiska | 1941-1945 | historija | politika | tajne prepiske
Ovo su 516 prepiski izmedju ova dva državnika u periodu od početka Drugog svetskog rata 1941. godine pa do njegovog kraja 1945. godine. Naravno, ovde se ne radi o vrlo visokom stepenu tajnosti, jer su mnogi od saradnika ovih ličnosti bili upoznati sa sadržajem tih prepiski, ali je veoma visok stepen tajnosti bio u odnosu na suprotnu zaraćenu stranu - Nekačku, Italiju i Japan. Uz pisana dokumenta, u lnjizi se nalazi i izvestan broj fotografija iz istog arhiva.
Ova dokumenta čuvana su u Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a i ovo je njihovo izdanje, a kkod nas objavljeno i uređeno od strane Frane Barbieri-urednik, Branko Bucalo-prevod i Martijan Jevšovar-opremio.
Prepiska izmedju ova dva državnika, baca novo svetlo na događaje u ovom velikom ratnom sukobu i čine da neki događaji budu jasniji. Naravno ovaj materijal prožima i treća sila SAD, i njen uticaj na događaje tokom rata.
Ovaj obiman materijal zahteva pažljivo čitanje da bi se na osnovu toga strvorila jasnija slika o tim, danas, dalekim događajima.


Tajna prepiska Churchill - Staljin 1941-1945
Čerčil - Staljin
Urednik: Frane Barbier


PoezijaMiloš CrnjanskiMiloš Crnjanski bio je srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Za života objavio je tri knjige poezije: 1919 - Lirika Itake; 1954 - Odabrani stihovi; 1962 - Lament nad Beogradom; Najpoznatije pesme Miloša Crnjaskog su: Sumatra, Mizera, Serenata, Stražilovo, Trag... Lament nad BeogradomJAN MAJEN i moj Srem,Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mremi ležim, hladan, kao na pepelu klada.Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,nego neka čudovišta, polipi, delfini,što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“A viču i rusko „ničevo“ –i špansko „nada“. Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg. Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu, i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg. U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač. U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti, i ponavlja, kao dan i detinji plač. A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje, Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje. ESPANJA i naš Hvar,Dobrović mrtvi, šeik što se u Sahari beli,priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,već neki papagaji, čimpanzi; neveseli,što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.Jedan se „Leiche! Leiche! Leiche!“ – dere.Drugi mi šapće: „Cadavere!"Treći: „Leš, leš, leš.“ Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh. U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba, prelivši krv, kao vino, u novi meh. A kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati. TI, PROŠLOST, i moj svet,mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljetci,priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,u društvu maski, koje je po mene došlo.Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi, nego neke ruševine, aveti, i stećci,što ostaju za nama na zemlji, i u travi.Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“A viču i francusko „tout passe".I naše „prošlo". Ti, medutim, stojiš nad širokom rekom, nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit. Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem. Ti i plač pretvaraš, kao dažd, u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem. A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, Tvoj će bagem pasti na me kao kiša. LIŽBUA i moj put,u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko pruti prenosi mi zemlju, u sne, u sne, u sne.Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi,da im život baš ništa nije dao,pa šapću „ñao, ñao, ñao“i naše „ne, ne“. Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san. Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan. Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah. A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti. FINISTÈRE i njen stas,brak, poljupci, bura što je tako silna bila,priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,nego neki kormoran, divljih i crnih krila,što viče: zrak svake sreće tone u Okean.Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“.Pa krešti njino „ombre, ombre“. – i naš „grob“ i „mrak“. Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni, iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put. Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni, Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut. Ja ću negde, sam, u Sahari, stati, u onoj gde su karavani seni, ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati, Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni. A kad mi slome dušu, koplje i ruku i nogu, Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu. ŽIVOT ljudski, i hrt,sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrtjednog po jednog glumca našeg pozorišta.Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više,nego neka pena, trenutci, šapat u Kini,što sapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,ni Tao, trešnje, ni mandarin.Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah. Grlim još jednom, na Tvoj kamen strmi, i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom. Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj, to ime će biti poslednji šapat moj. Cooden Beach 1956

Poezija

Poezija
Miloš Crnjanski
Miloš Crnjanski bio  je srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom.
  Za života objavio je tri knjige poezije:
    1919 - Lirika Itake;
    1954 - Odabrani stihovi;
    1962 - Lament nad Beogradom;

Najpoznatije pesme Miloša Crnjaskog su: Sumatra, Mizera, Serenata, Stražilovo, Trag...

Lament nad Beogradom
JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,
priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem
i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,
nego neka čudovišta, polipi, delfini,
što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,
i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“
A viču i rusko „ničevo“ –
i špansko „nada“.

     Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,
     sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
     Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,
     i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
     U Tebi nema besmisla, ni smrti.
     Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
     U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
     i ponavlja, kao dan i detinji plač.
     A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,
     Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i naš Hvar,
Dobrović mrtvi, šeik što se u Sahari beli,
priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,
već neki papagaji, čimpanzi; neveseli,
što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.
Jedan se „Leiche! Leiche! Leiche!“ – dere.
Drugi mi šapće: „Cadavere!"
Treći: „Leš, leš, leš.“

     Ti, međutim, širiš, kao labud krila,
     zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
     Ti budiš veselost, što je nekad bila,
     kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
     U Tebi nema crva, ni sa groba.
     Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
     U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba,
     prelivši krv, kao vino, u novi meh.
     A kad mi klone glava i budu stali sati,
     Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROŠLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljetci,
priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,
u društvu maski, koje je po mene došlo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi,   
nego neke ruševine, aveti, i stećci,
što ostaju za nama na zemlji, i u travi.
Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“
A viču i francusko „tout passe".
I naše „prošlo".

     Ti, medutim, stojiš nad širokom rekom,
     nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
     Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom,
     i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit.
     U Tebi nema moje ljudske tuge.
     Ti imaš streljača pogled prav i nem.
     Ti i plač pretvaraš, kao dažd, u šarene duge,
     a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.
     A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša,
     Tvoj će bagem pasti na me kao kiša.

LIŽBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut
i prenosi mi zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,
što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im život baš ništa nije dao,
pa šapću „ñao, ñao, ñao“
i naše „ne, ne“.

     Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini,
     do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
     Ti slušaš svog srca lupu, u dubini,
     što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan.
     Tebi su naši boli sitni mravi.
     Ti biser suza naših bacaš u prah.
     Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
     u koju se mlad i veseo zagledah.
     A kad umorno srce moje ućuti, da spi,
     uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.

FINISTÈRE i njen stas,
brak, poljupci, bura što je tako silna bila,
priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,
dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
što viče: zrak svake sreće tone u Okean.
Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“.
Pa krešti njino „ombre, ombre“. –  
i naš „grob“ i „mrak“.

     Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni,
     iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
     Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni,
     Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut.
     Ja ću negde, sam, u Sahari, stati,
     u onoj gde su karavani seni,
     ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati,
     Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.
     A kad mi slome dušu, koplje i ruku i nogu,
     Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

ŽIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,
priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više,
nego neka pena, trenutci, šapat u Kini,
što sapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, trešnje, ni mandarin.
Niko i ništa.

     Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni,
     kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.
     Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
     ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
     Grlim još jednom, na Tvoj kamen strmi,
     i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.
     Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
     Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
     A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,
     to ime će biti  poslednji šapat moj.

Cooden Beach 1956


Poezija
Miloš Crnjanski
Sudba
Lirika Itake;
Lament nad Beogradom