Kraj istorije i poslednji covek

Kraj istorije i poslednji čovek jeste knjiga Fransisa Fukujame iz 1992. godine, koja predstavlja proširenje eseja „Kraj istorije?”

Kraj istorije i poslednji čovek

Dobrica ĆosićAkcijaAKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964DOBRICA ĆOSIĆ Izdavač: PROSVETAU Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /MgGodine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.

Akcija

Dobrica Ćosić
Akcija
AKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964
DOBRICA ĆOSIĆ 
Izdavač: PROSVETA
U Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... 
Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /Mg
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.


Dobrica Ćosić
Akcija
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. 

Alan Ford - Umro je bogati ujakMagnus i BunkerBROJ 378superstripAlan Ford jedan je od glavnih likova istoimenog talijanskog strip-serijala o pustolovinama skupine tajnih agenata (Grupa TNT) čije su (ne)zgode prikazane kroz humor i parodiju. Genijalni i nenadmašni pisac Max Bunker (Luciano Secchi) davne 1969. godine kreirao je Alana Forda, dok je sa svojim osebujnim stilom za crtež bio zaslužan veličanstveni Magnus (Roberto Raviola). Osim Alana Forda, neizostavne članove grupe TNT čine još: Bob Rock, Sir Oliver, Grunf, Šef, Jeremija te naravno – vođa grupe Broj Jedan.

Alan Ford - Umro je bogati ujak

Alan Ford - Umro je bogati ujak
Magnus i Bunker
BROJ 378
superstrip
Alan Ford jedan je od glavnih likova istoimenog talijanskog strip-serijala o pustolovinama skupine tajnih agenata (Grupa TNT) čije su (ne)zgode prikazane kroz humor i parodiju. Genijalni i nenadmašni pisac Max Bunker (Luciano Secchi) davne 1969. godine kreirao je Alana Forda, dok je sa svojim osebujnim stilom za crtež bio zaslužan veličanstveni Magnus (Roberto Raviola). Osim Alana Forda, neizostavne članove grupe TNT čine još: Bob Rock, Sir Oliver, Grunf, Šef, Jeremija te naravno – vođa grupe Broj Jedan.



Alan Ford - Umro je bogati ujak
Magnus i Bunker
BROJ 378
superstrip

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJAOružje: vizuelna istorija oružja i oklopaWeapon: A Visual History of Arms and Armorby Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUZANJA

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA
Oružje: vizuelna istorija oružja i oklopa
Weapon: A Visual History of Arms and Armor
by Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)
Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.


WEAPON a visual history of arms and armor naoružanje oružje istorija oružja pištolji revolveri puške mačevi bodeži
ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

Danilo KišRani jadiDanilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i prvi deo trilogije Porodični cirkus. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom 'Eolska harfa' dodata 1983. godine. Ova knjiga, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik, pripada takozvanom porodičnom ciklusu romana Danila Kiša. Namenjena je, kako stoji u podnaslovu, „za decu i osetljive“. U zbirci Rani jadi se kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama. Ova zbirka žanrovski spada u autobiografsku zbirku za decu i mlade s obzirom da govori o ranom detinjstu i odrastanju samog pisca. Pisac je dobio Andrićevu nagradu za ovo delo.

Rani jadi

Danilo Kiš
Rani jadi
Danilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i prvi deo trilogije Porodični cirkus. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom 'Eolska harfa' dodata 1983. godine. Ova knjiga, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik, pripada takozvanom porodičnom ciklusu romana Danila Kiša. Namenjena je, kako stoji u podnaslovu, „za decu i osetljive“. U zbirci Rani jadi se kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama. Ova zbirka žanrovski spada u autobiografsku zbirku za decu i mlade s obzirom da govori o ranom detinjstu i odrastanju samog pisca. Pisac je dobio Andrićevu nagradu za ovo delo.


Danilo Kiš
Rani jadi
Danilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac.

Milo LomparMoralistički fragmentiDrugo prošireno izdanjeMilo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.Moralistički fragmenti su knjiga kojom je Milo Lompar, još 2007. godine, iskoračio iz užih okvira struke i oglasio se povodom širih društveno-kulturnih pitanja. Fragmenti su odmah naišli na negativan odjek u redovima drugosrbijanaca. Među prvima, negativno ju je vrednovao Ivan Čolović na sajtu „Peščanik“, a potom i mnogi drugi. Međutim, vrednost knjige zapravo je samo rasla. Već posle dve godine, 2009. objavljeno je drugo izdanje, koje je takođe vrlo brzo rasprodato.Jedan deo ideja i zapažanja, kojima se rukovodio u ovoj knjizi, Lompar je presudno razvio u čuvenom Duhu samoporicanja, čije prvo izdanje se pojavilo 2011. godine. Zbog izvanrednog odjeka koji je knjiga imala tada, a ima ga i skoro deset godina kasnije, Moralistički fragmenti su ostali nekako u senci. Neopravdano, u svakom slučaju.Jer, tematski opseg ove knjige širi je od Duha samoporicanja. Za razliku od njega, ovde su obuhvaćene i teme koje nisu vezane samo za lokalnu, srpsku situaciju. Autor obuhvata i neke figure iz svetske istorije i književnosti, kreće se i kroz pozorište, likovne umetnosti, filozofiju, a pojedini fragmaneti su i čisto književni – napisani i komponovani kao pripovedni eseji.

Moralisticki fragmenti

Milo Lompar
Moralistički fragmenti
Drugo prošireno izdanje
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.
Moralistički fragmenti su knjiga kojom je Milo Lompar, još 2007. godine, iskoračio iz užih okvira struke i oglasio se povodom širih društveno-kulturnih pitanja. Fragmenti su odmah naišli na negativan odjek u redovima drugosrbijanaca. Među prvima, negativno ju je vrednovao Ivan Čolović na sajtu „Peščanik“, a potom i mnogi drugi. Međutim, vrednost knjige zapravo je samo rasla. Već posle dve godine, 2009. objavljeno je drugo izdanje, koje je takođe vrlo brzo rasprodato.
Jedan deo ideja i zapažanja, kojima se rukovodio u ovoj knjizi, Lompar je presudno razvio u čuvenom Duhu samoporicanja, čije prvo izdanje se pojavilo 2011. godine. Zbog izvanrednog odjeka koji je knjiga imala tada, a ima ga i skoro deset godina kasnije, Moralistički fragmenti su ostali nekako u senci. Neopravdano, u svakom slučaju.
Jer, tematski opseg ove knjige širi je od Duha samoporicanja. Za razliku od njega, ovde su obuhvaćene i teme koje nisu vezane samo za lokalnu, srpsku situaciju. Autor obuhvata i neke figure iz svetske istorije i književnosti, kreće se i kroz pozorište, likovne umetnosti, filozofiju, a pojedini fragmaneti su i čisto književni – napisani i komponovani kao pripovedni eseji.


Milo Lompar
Moralistički fragmenti
Drugo prošireno izdanje
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista...

Moralistički fragmenti

Jirgen ElzeserRATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja MiloševićuPišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.

RATNE LAZI 

Jirgen Elzeser
RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću
Pišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.
U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.


Jirgen Elzeser RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću Kosovo Rat na Kosovu 1999 godina Bombardovanje Srbije

RATNE LAŽI 

Kosta N. Hristić Zapisi starog BeograđaninaKosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac.Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907).U knjizi Zapisi starog Beograđanina sabrane su uspomene Koste N. Hristića objavljivane u Politici dvadesetih godina XX veka. Sa melanholijom i toplinom govori se o Beogradu koga više nema – ne samo o tome kakav je bio izgled ulica, trgova, česama, pijaca, kafana, starih zdanja i dvorova već i života i građanske svakodnevice XIX veka u prestonici. Ovi zapisi donose nam jedan intiman pogled na ključne istorijske događaje ovoga perioda i vladavine kneževa Miloša i Mihaila, te kraljeva Milana i Aleksandra.Zapisi starog Beograđanina izvanredno je štivo koje prikazuje prošlost prestonice: istorijske događaje, živote važnih ličnosti poput kneza Mihaila, Aleksandra Obrenovića, Milivoja Blaznavca i mnogih drugih, ali i svakodnevicu običnih građana – rad u zanatskim radionicama, običaje za praznike, dogodovštine na pijacama… Hristić je želeo da autentična slika Beograda ne bude zaboravljena ili pokvarena preuveličavanjem i prepričavanjem po varljivom sećanju. U svom naumu je uspeo.Zapisi starog Beograđanina“ autora Koste Hristića predstavlja nezaboravno svedočanstvo o značajnim ličnostima i događajima u Srbiji i Beogradu tokom XIX veka. Nikada niko pre, a ni posle Koste Hristića nije pisao o svom narodu, državi i gradu Beogradu sa toliko ljubavi, znanja i savesti. Teme u su raznovrsne: prikaz daleke prošlosti trgovačkog života starog Beograđanina, gradske svakodnevnice, bombardovanja Beograda, anegdote...

Zapisi starog Beogradjanina

Kosta N. Hristić 
Zapisi starog Beograđanina
Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac.
Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907).
U knjizi Zapisi starog Beograđanina sabrane su uspomene Koste N. Hristića objavljivane u Politici dvadesetih godina XX veka. Sa melanholijom i toplinom govori se o Beogradu koga više nema – ne samo o tome kakav je bio izgled ulica, trgova, česama, pijaca, kafana, starih zdanja i dvorova već i života i građanske svakodnevice XIX veka u prestonici. Ovi zapisi donose nam jedan intiman pogled na ključne istorijske događaje ovoga perioda i vladavine kneževa Miloša i Mihaila, te kraljeva Milana i Aleksandra.
Zapisi starog Beograđanina izvanredno je štivo koje prikazuje prošlost prestonice: istorijske događaje, živote važnih ličnosti poput kneza Mihaila, Aleksandra Obrenovića, Milivoja Blaznavca i mnogih drugih, ali i svakodnevicu običnih građana – rad u zanatskim radionicama, običaje za praznike, dogodovštine na pijacama… Hristić je želeo da autentična slika Beograda ne bude zaboravljena ili pokvarena preuveličavanjem i prepričavanjem po varljivom sećanju. U svom naumu je uspeo.
Zapisi starog Beograđanina“ autora Koste Hristića predstavlja nezaboravno svedočanstvo o značajnim ličnostima i događajima u Srbiji i Beogradu tokom XIX veka. Nikada niko pre, a ni posle Koste Hristića nije pisao o svom narodu, državi i gradu Beogradu sa toliko ljubavi, znanja i savesti. Teme u su raznovrsne: prikaz daleke prošlosti trgovačkog života starog Beograđanina, gradske svakodnevnice, bombardovanja Beograda, anegdote... 


Kosta N. Hristić Zapisi starog Beograđanina Beograd Srbija stare knjige antikvarne knjige

Kraj istorije i poslednji čovek

Fukujama