Knjizevni bedeker

Ivo Andrić Miloš Crnjanski Miroslav Krleža Borislav Pekić Mihiz Dobrica Ćosić Dostojevski Tolstoj PDF e-knjiga besplatna knjiga

Književni bedeker

Žoze SaramagoGodina smrti Rikarda ReišaNovostI - Beograd2004*Izdanje Novosti Beograd 2004 , biblioteka Milenijum, tvrd povez, zaštitni omot , ćirilica, format 12,5 x 21 cm , 446 strana, dobro ocuvana Rikardo Reiš, portugalski lekar i pesnik koji se 1936. godine vraća iz progonstva u Brazilu, otkriva izmenjeno lice Lisabona punog tajni, gde se prepliću san i java, mit i istorija, vizije budućnosti i magija svakodnevice. On provodi najviše vremena sa duhom Fernanda Pesoe, koji posle smrti, u tom vidu, mora provesti na Zemlji devet meseci, isto koliko svaki čovek provodi na Zemlji i pre svog rođenja. Pre nego što će sa pesnikom napustiti ovaj svet, glavni junak pomoći će čitaocu da iz posebnog ugla upozna Lisabon, njegove široke avenije i uske meandre beskrajnih i bezbrojnih uličica, siromaštvo njegovih građana, oronulost samotnih brodova u luci i melanholiju neprestane magle i kiše što najavljuju sumrak Evrope. „Malo je dela u svetskoj literaturi takve estetske i stilske prefinjenosti, kao i istančanog osećanja tragičnosti života, kao što je roman Godina smrti Rikarda Reiša. Saramago koristi činjenicu da je najveći pesnik portugalskog jezika Fernando Pesoa (1888–1935) potpisivao svoje pesme različitim imenima i stvorio čitavu porodicu svojih bližih i daljih duhovnih srodnika – heteronima – koje je ’zadužio’ da u pesničkoj formi odgovore na najbitnija pitanja ljudske egzistencije. Jedan od njih, Rikardo Reiš, neposredno nakon Pesoine smrti pokušava nemoguće – da živi život umrlog pesnika. Oko takvog neverovatnog zapleta Saramago gradi roman koji je sav istkan od paradoksa...“– Jasmina Nešković „Saramago nas uvodi u jedinstveni lavirint u kome se mešaju ’privid stvarnosti i istina privida’.“– Le Monde „Tri neponovljiva i neodoljiva lika – dve žene i jedan duh mrtvog pesnika – upliću se u novi život Rikarda Reiša i čine okosnicu radnje ovog fascinantnog romana.“ – The New York Times

Godina smrti Rikarda Reisa

Žoze Saramago
Godina smrti Rikarda Reiša
NovostI - Beograd
2004
*
Izdanje Novosti Beograd 2004 , biblioteka Milenijum, tvrd povez, zaštitni omot , ćirilica, format 12,5 x 21 cm , 446 strana, dobro ocuvana

Rikardo Reiš, portugalski lekar i pesnik koji se 1936. godine vraća iz progonstva u Brazilu, otkriva izmenjeno lice Lisabona punog tajni, gde se prepliću san i java, mit i istorija, vizije budućnosti i magija svakodnevice. On provodi najviše vremena sa duhom Fernanda Pesoe, koji posle smrti, u tom vidu, mora provesti na Zemlji devet meseci, isto koliko svaki čovek provodi na Zemlji i pre svog rođenja. Pre nego što će sa pesnikom napustiti ovaj svet, glavni junak pomoći će čitaocu da iz posebnog ugla upozna Lisabon, njegove široke avenije i uske meandre beskrajnih i bezbrojnih uličica, siromaštvo njegovih građana, oronulost samotnih brodova u luci i melanholiju neprestane magle i kiše što najavljuju sumrak Evrope.

„Malo je dela u svetskoj literaturi takve estetske i stilske prefinjenosti, kao i istančanog osećanja tragičnosti života, kao što je roman Godina smrti Rikarda Reiša. Saramago koristi činjenicu da je najveći pesnik portugalskog jezika Fernando Pesoa (1888–1935) potpisivao svoje pesme različitim imenima i stvorio čitavu porodicu svojih bližih i daljih duhovnih srodnika – heteronima – koje je ’zadužio’ da u pesničkoj formi odgovore na najbitnija pitanja ljudske egzistencije. Jedan od njih, Rikardo Reiš, neposredno nakon Pesoine smrti pokušava nemoguće – da živi život umrlog pesnika. Oko takvog neverovatnog zapleta Saramago gradi roman koji je sav istkan od paradoksa...“
– Jasmina Nešković

„Saramago nas uvodi u jedinstveni lavirint u kome se mešaju ’privid stvarnosti i istina privida’.“
– Le Monde

„Tri neponovljiva i neodoljiva lika – dve žene i jedan duh mrtvog pesnika – upliću se u novi život Rikarda Reiša i čine okosnicu radnje ovog fascinantnog romana.“ 
– The New York Times


Žoze Saramago
Godina smrti Rikarda Reiša
NovostI - Beograd
2004

Godina smrti Rikarda Reiša

Mećava i druge pripovetke Lav TolstojLAV TOLSTOJ - MEĆAVA I DRUGE PRIPOVETKE KNJIGA VIIZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD 1933STRANA: 307 TVRDOG POVEZAUrednik Milan KašaninSa Ruskog preveli Stanka Đ.GlišićDr Petar DragovićMEĆAVADVA HUSARAJUTRO JEDNOG SPAHIJEALBERTLUCERNLav Nikolajevič Tolstoj (rus. Lev Nikolaevič Tolstoй; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja oslikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.

Mecava i druge pripovetke

Mećava i druge pripovetke 
Lav Tolstoj
LAV TOLSTOJ - MEĆAVA I DRUGE PRIPOVETKE KNJIGA VI
IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD 1933
STRANA: 307 TVRDOG POVEZA
Urednik Milan Kašanin
Sa Ruskog preveli Stanka Đ.Glišić
Dr Petar Dragović
MEĆAVA
DVA HUSARA
JUTRO JEDNOG SPAHIJE
ALBERT
LUCERN
Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Lev Nikolaevič Tolstoй; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja oslikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.


Mećava i druge pripovetke

Matija BećkovićMoj drug ĐidoМатија БећковићМој друг Ђидо*U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli. Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče. Prijateljstvo jače od istorijeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.Dijalog vere, sumnje i sećanjaU knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.Recenzije i uticaj knjigeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere. Za koga je knjiga idealnaMoj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa. Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.

Moj drug Djido

Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
*
U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.

Prijateljstvo jače od istorije
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.
Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.
Dijalog vere, sumnje i sećanja
U knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.
Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.
Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.
Recenzije i uticaj knjige
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.
Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere.

Za koga je knjiga idealna
Moj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa.

Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.


Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо


Moj drug Đido

Igor Mandić Predsmrtni dnevnikIgor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.*Došlo neko takvo vrijeme, da se smrt „vrati u život“ – tako će, paradoksalnom morbidnosti, vjerojatno odgovoriti Igor Mandić na pitanje što ga je ponukalo na pisanje „Predsmrtnog dnevnika“. Ako se uzme u obzir da su promišljanja o velikim, ali prešutno zataškanim temama moderne civilizacije – tj. o starosti, samoubojstvu i smrti – danas ponajviše.Došlo neko takvo vrijeme, da se smrt „vrati u život“ – tako će, paradoksalnom morbidnosti, vjerojatno odgovoriti Igor Mandić na pitanje što ga je ponukalo na pisanje „Predsmrtnog dnevnika“. Ako se uzme u obzir da su promišljanja o velikim, ali prešutno zataškanim temama moderne civilizacije – tj. o starosti, samoubojstvu i smrti – danas ponajviše u domeni medicinskih znanosti ili da ih se razvlači po novinama u paušalnom dajdžestiranju, onda se naglašava jedinstvenost ovoga dnevnika sročenoga iz literarnoga konteksta. Propuštajući te velike teme kroz filtar osobne i obiteljske sudbine, Mandić je ovdje čitateljima izručio istovremeno opis svojih (netočno predviđenih) posljednjih dana i sukus ponajboljih ideja koje su o istim temama kroz povijest već sročili neki od najoštroumnijih filozofa, sociologa, antropologa… Dakako, na impuls pisanja u prvom je redu utjecalo osobno iskustvo starenja i možda previše naglašena patetična svijest – formulirana prema J. Améryju kao „nagnuće prema smrti“ – kako su njegova životna putanja i djelovanje dokrajčeni (I. M. rođen je 1939. g.).Srećom, nije pogodio, pa kako se taj slućeni kraj nije dogodio ni tijekom pisanja ni po zapisivanju (IV./2014. – VIII./2015.), umjesto loših vijesti dobili smo ovakav dnevnik, prvi i jedini takav u povijesti hrvatske (i šire) tekstualnosti. Nasuprot mogućoj sumnji kako je biološko klonuće prouzročilo i slabljenje pisma, ovdje se čita kako se iskazano „nagnuće prema smrti“ često samo od sebe pobija. Stoga ovdje zatječemo i onoga „staroga“ (tj. mlađega) Mandića, poznatog nam desetljećima po polemičkim knjigama (npr. „Nježno srce“; „Policajci duha“; „Sloboda lajanja“; „Za našu stvar“; „Hitna služba“; „Bijela vrana“ itd.). Dakle i u predsmrtnom ozračju – koje se priviđa autoru – njegov intelektualno-biološki nerv tome se opire. Možda hoće reći kako se smrti najbolje može napakostiti tako da joj, makar i u posljednji čas – opalimo pljusku.

Predsmrtni dnevnik

Igor Mandić
 Predsmrtni dnevnik
Igor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.
*
Došlo neko takvo vrijeme, da se smrt „vrati u život“ – tako će, paradoksalnom morbidnosti, vjerojatno odgovoriti Igor Mandić na pitanje što ga je ponukalo na pisanje „Predsmrtnog dnevnika“. Ako se uzme u obzir da su promišljanja o velikim, ali prešutno zataškanim temama moderne civilizacije – tj. o starosti, samoubojstvu i smrti – danas ponajviše.Došlo neko takvo vrijeme, da se smrt „vrati u život“ – tako će, paradoksalnom morbidnosti, vjerojatno odgovoriti Igor Mandić na pitanje što ga je ponukalo na pisanje „Predsmrtnog dnevnika“. Ako se uzme u obzir da su promišljanja o velikim, ali prešutno zataškanim temama moderne civilizacije – tj. o starosti, samoubojstvu i smrti – danas ponajviše u domeni medicinskih znanosti ili da ih se razvlači po novinama u paušalnom dajdžestiranju, onda se naglašava jedinstvenost ovoga dnevnika sročenoga iz literarnoga konteksta. Propuštajući te velike teme kroz filtar osobne i obiteljske sudbine, Mandić je ovdje čitateljima izručio istovremeno opis svojih (netočno predviđenih) posljednjih dana i sukus ponajboljih ideja koje su o istim temama kroz povijest već sročili neki od najoštroumnijih filozofa, sociologa, antropologa… Dakako, na impuls pisanja u prvom je redu utjecalo osobno iskustvo starenja i možda previše naglašena patetična svijest – formulirana prema J. Améryju kao „nagnuće prema smrti“ – kako su njegova životna putanja i djelovanje dokrajčeni (I. M. rođen je 1939. g.).
Srećom, nije pogodio, pa kako se taj slućeni kraj nije dogodio ni tijekom pisanja ni po zapisivanju (IV./2014. – VIII./2015.), umjesto loših vijesti dobili smo ovakav dnevnik, prvi i jedini takav u povijesti hrvatske (i šire) tekstualnosti. Nasuprot mogućoj sumnji kako je biološko klonuće prouzročilo i slabljenje pisma, ovdje se čita kako se iskazano „nagnuće prema smrti“ često samo od sebe pobija. Stoga ovdje zatječemo i onoga „staroga“ (tj. mlađega) Mandića, poznatog nam desetljećima po polemičkim knjigama (npr. „Nježno srce“; „Policajci duha“; „Sloboda lajanja“; „Za našu stvar“; „Hitna služba“; „Bijela vrana“ itd.). Dakle i u predsmrtnom ozračju – koje se priviđa autoru – njegov intelektualno-biološki nerv tome se opire. Možda hoće reći kako se smrti najbolje može napakostiti tako da joj, makar i u posljednji čas – opalimo pljusku.


Igor Mandić Predsmrtni dnevnik Igor Mandic polovna knjiga

Aleksandar Leka RankovićOproštaj bez milostiJovan Kesar i Pero SimićSlučaj Ranković od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.

Oprostaj bez milosti

Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsedina Republike.
Aleksandar Ranković (Draževac, kod Obrenovca, 28. novembar 1909 — Dubrovnik, 19. avgust 1983), poznat pod nadimkom Leka i partijskim imenom Marko, bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik SFR Jugoslavije.


Aleksandar Leka Ranković
Oproštaj bez milosti
Jovan Kesar i Pero Simić
Slučaj Ranković  od Brionskog plenuma CK SKJ do abolicije Predsednika Republike

Oproštaj bez milosti

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKOIzdavač:&nbsp;Vuk Karadžić - BeogradOpis:&nbsp;Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica

Antropoloski muzej Meksiko

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKO
Izdavač: Vuk Karadžić - Beograd
Opis: Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica


Antropološki muzej Meksiko Antropologija Karlo Ludoviko

Antropološki muzej Meksiko

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETARadmilo LekovićMiroslav StojanovićBATABeograd, 1990.Tvrd povez, veliki format 23×33 cmLatinica, 173 straneBogato ilustrovano na kvalitetnom papiruSadržaj:– Predgovor– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)– Revolveri sa kapislom (udarači)– Revolveri sa mecima– Automatski pištolji– Novo doba

Enciklopedija pistolja i revolvera

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETA
Radmilo Leković
Miroslav Stojanović
BATA
Beograd, 1990.
Tvrd povez, veliki format 23×33 cm
Latinica, 173 strane
Bogato ilustrovano na kvalitetnom papiru
Sadržaj:
– Predgovor
– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen
– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)
– Revolveri sa kapislom (udarači)
– Revolveri sa mecima
– Automatski pištolji
– Novo doba


Ilustrovana enciklopedija pištolja i revolvera pištojl revolver magnum bereta luger colt walther cz

Književni bedeker

Igor Đurić