Name: Kad je sunce bilo bog
Availability: InStock
Author: Zenon Kosidovski

Kad je sunce bilo bog

Kad je sunce bilo bog Zenon Kosidovski  PDF e-knjiga besplatna knjiga arheologija stara knjiga polovna knjiga antikvarna knjiga

Nebojša Vasović Zar opet o Kišu?Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)

Zar opet o Kisu?

Nebojša Vasović 
Zar opet o Kišu?
Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.
U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?
Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.
Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)



Nebojša Vasović Zar opet o Kišu? Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog

Zar opet o Kišu?

Džems Fenimor KuperPioniriRomani o kožnoj čarapi*Roman o pripadnicima indijanskog plemena Mohikanci i smelim kolonizatorima - pionirima divljeg zapada.*Džejms Fenimor Kuper je bio američki pisac iz prve polovine 19. veka, čije su istorijske romanse koje prikazuju kolonijalne i starosedeoce likove od 17. do 19. veka donele slavu i bogatstvo.

Pioniri

Džems Fenimor Kuper
Pioniri
Romani o kožnoj čarapi
*
Roman o pripadnicima indijanskog plemena Mohikanci i smelim kolonizatorima - pionirima divljeg zapada.
*
Džejms Fenimor Kuper je bio američki pisac iz prve polovine 19. veka, čije su istorijske romanse koje prikazuju kolonijalne i starosedeoce likove od 17. do 19. veka donele slavu i bogatstvo.


Džems Fenimor Kuper
Pioniri
Romani o kožnoj čarapi

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Ilustrovani englesko - srpski rečniksa gramatikomUrednik: Jasmina BukvićSezam book - ZrenjaninFormat17x24Više od 20 000 pojmova!Više od 1 000 slika i ilustracija u koloru!Gramatika engleskog jezika!Skraćenice titula i pozicija u društvu!Anglosaksonske mere i odgovarajući ekvivalenti!Lista nepravilnih glagola...

Englesko - srpski recnik

Ilustrovani englesko - srpski rečnik
sa gramatikom
Urednik: Jasmina Bukvić
Sezam book - Zrenjanin
Format17x24
Više od 20 000 pojmova!
Više od 1 000 slika i ilustracija u koloru!
Gramatika engleskog jezika!
Skraćenice titula i pozicija u društvu!
Anglosaksonske mere i odgovarajući ekvivalenti!
Lista nepravilnih glagola... 


Ilustrovani englesko - srpski rečnik
sa gramatikom
Urednik: Jasmina Bukvić

Englesko - srpski rečnik

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništvaTvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović. 450. strana.slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija

Antologija narodnog pesnistva

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva
Tvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović.  450. strana.
slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića
„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.
Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija


Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva Vuk Karadžić Filip Višnjić

Antologija narodnog pesništva

Sergej Jesenjin Lirika (1924-1925)Celokupna dela, knjiga 2*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1924-1925)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1924-1925)
Celokupna dela, knjiga 2
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


Sergej Jesenjin , Lirika (1924-1925)  ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Tito život i delo, Tihomir Stanojević, Dragan MarkovićTITO - ŽIVOT I DELO (1892-1980)Povez: tvrdi sa zaštitnim omotomVeliki formatIlustrovana biografija﻿Josip Broz Tito (rođen u Kumrovcu, Austrougarska, 7. maja 1892 - umro u Ljubljani, SFRJ, 4. maja 1980), bio je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do 1980. godine.

Tito - Zivot i delo

Tito život i delo, Tihomir Stanojević, Dragan Marković
TITO - ŽIVOT I DELO (1892-1980)
Povez: tvrdi sa zaštitnim omotom
Veliki format
Ilustrovana biografija
Josip Broz Tito (rođen u Kumrovcu, Austrougarska, 7. maja 1892 - umro u Ljubljani, SFRJ, 4. maja 1980), bio je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do 1980. godine.


Josip Broz Tito SFRJ partizani NOB Drugi svetski rat 