Name: Imati ili biti?
Availability: InStock
Author: Erih From

Imati ili biti?

Erih From
Imati ili biti
Imati ili biti? Predstavlja brilijantan program društveno-ekonomskih promjena.


Knut HamsunPan* Pan„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893. „Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“. Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti. „Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“

Knut Hamsun
Pan
*

Pan
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.

„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.

„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“


Knut Hamsun
Pan
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi.

Marin DržićPiesni Marina DarxichiaPesmePiesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmiManji formattvrd povezodlično očuvanaPretisak iz 1551 god VenecijaPIENSI GLIVVENETIRENANOVELA OD STANZA

Piesni Marina Darxichia

Marin Držić
Piesni Marina Darxichia
Pesme
Piesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmi
Manji format
tvrd povez
odlično očuvana
Pretisak iz 1551 god Venecija
PIENSI GLIVVENE
TIRENA
NOVELA OD STANZA


Marin Držić
Pesme
Piesni Marina Darxichia
FOTOTIPSKO IZDANJE

Milomir KragovićDeca olujePriča o odrastanju za jednu noćTUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade.

Deca oluje

Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć
TUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.
Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.
Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.
Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade. 


Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć

Jelena SavićŠkolski rečnikenglesko - srpski rečniksrpsko - engleski rečnikgramatika*Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.

Skolski recnik

Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika
*
Učenici osnovnih i srednjih škola i polaznici svih nivoa kurseva uz ovaj rečnik mogu usavršiti svoje znanje engleskog jezika. Fond reči obuhvata savremeni govorni engleski jezik. Odrednice su izložene abecednim redom, a uz svaku je navedeno gramatičko određenje i eventualne specifičnosti. Kao poseban prilog ovaj dvojezični rečnik sadrži i kratak pregled gramatike, koji obuhvata osnovna gramatička pravila, listu nepravilnih glagola i popis najčešćih skraćenica engleskog govornog područja.


Jelena Savić
Školski rečnik
englesko - srpski rečnik
srpsko - engleski rečnik
gramatika

Školski rečnik

Ljubiša JeremićGlas iz vremena*Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.*SADRŽAJ:Džojsov UliksTolstoj i formalistiMarkes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar PoRadoje DomanovićMomčilo NastasijevićNa Drni ćurpiaDobrica ĆosićBranko ĆopićDanojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić

Glas iz vremena

Ljubiša Jeremić
Glas iz vremena
*
Ljubiša Jeremić (Knjaževac, 28. oktobar 1938 — Beograd, 4. jun 2018) bio profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti.
*
SADRŽAJ:
Džojsov Uliks
Tolstoj i formalisti
Markes, Apdajk, Singer, Rasputin, Jursenar, Alan Edgar Po
Radoje Domanović
Momčilo Nastasijević
Na Drni ćurpia
Dobrica Ćosić
Branko Ćopić
Danojlić, Kovač, Bratić, Radulović, Basara, Pavić


Predrag PejčićVojni helikopteriIzdavač Vojnoizdavački centar Beograd 1993tvrd povez, ilustrovano u boji, latinica, format 16 x 24,5 cmsadržaj :1. Razvoj Helikoptera2. Klasifikacija Helikoptera3. Aerodinamičke i konstruktivne karakteristike Helikoptera4. Pogonska grupa Helikoptera5. Oprema Helikoptera6. Naoružanje Helikoptera7. Performanse Helikoptera8. Mogućnosti savremenih Helikoptera9. Helikopteri u lokalnim ratovima10. Helikopteri nove generacije

Vojni helikopteri

Predrag Pejčić
Vojni helikopteri
Izdavač Vojnoizdavački centar Beograd 1993
tvrd povez, ilustrovano u boji, latinica, format 16 x 24,5 cm
sadržaj :
1. Razvoj Helikoptera
2. Klasifikacija Helikoptera
3. Aerodinamičke i konstruktivne karakteristike Helikoptera
4. Pogonska grupa Helikoptera
5. Oprema Helikoptera
6. Naoružanje Helikoptera
7. Performanse Helikoptera
8. Mogućnosti savremenih Helikoptera
9. Helikopteri u lokalnim ratovima
10. Helikopteri nove generacije


Igor ĐurićDnevnik knjigovođeOva knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. *Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Dnevnik knjigovodje - Zavrsni racun

Igor Đurić
Dnevnik knjigovođe
Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.
Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.
U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. 
Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. 
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



Kosovo i Metohija Milisav Đurić dnevnik Istok knjigovođa Igor Đurić

Imati ili biti?

Erih From

Možda vam se svidi

Pan

Piesni Marina Darxichia

Deca oluje

Školski rečnik

Glas iz vremena