Name: Drame
Availability: InStock
Author: Ivo Vojnović

Drame

 Ivo Vojnović Drame Ivo Vojnović (Dubrovnik, 9. oktobar 1857 — Beograd, 30. avgust 1929) antikvarna knjiga stara knjiga polovna knjiga

Knjiga prva:Indijska filozofija i odabrani tekstovi;Knjiga druga:Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.

Filozofija istocnih naroda

Knjiga prva:
Indijska filozofija i odabrani tekstovi;
Knjiga druga:
Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.
Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.


Indijska filozofija Iran, Islam, Kina, Japan Filozofija istočnih naroda

Filozofija istočnih naroda

HadsonZeleni dvoriHadson, Vilijam Henri, 1841-1922Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine.

Zeleni dvori

Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922
Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine. 


Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922

Gijom ApolinerOsnivač jeresi i druge priče*Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....*Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.

Osnivac jeresi i druge price

Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče
*
Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....
*
Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.
Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.


Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče

Osnivač jeresi i druge priče

Radislav PumpalovićOnomastika Banjske i ZvečanaBanjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, RudineU radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.

Onomastika Banjske i Zvecana

Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok, Joševik, Kamnenica Gornja, Kula, Lipovica, Lovac, Lozište, Lokva, Meki Do, Rudine
U radu su prikazani onomastički podaci koje je autor prikupio tokom terenskih istraživanja u gradu Zvečanu iu 18 sela njegove zajednice, smeštenih na istočnim padinama planine Rogozne, koja su do 1959. godine bila u sastavu Banjske zajednice. Pored samog grada, istraživanjem je obuhvaćeno 277 seoskih kuća.
Za svaki lokalitet posebno se daje kratak podatak o njegovoj prošlosti i starinama, a zatim, po azbučnom redu, u njemu zabeležena građa o toponimiji (hidronimi, mikrotoponimi i dr.) i o antroponimiji (muška i ženska imena, prezimena i sl. .) dati su podaci o poreklu porodica, hipokoristici i nadimci). Svi oblici su naglašeni. Dok dijalekt regiona pripada novopazarskom dijalektu, neki antroponimi pokazuju osobine karakteristične za kosovsko-resavski dijalekt.


Radislav Pumpalović
Onomastika Banjske i Zvečana
Banjska, Banjska Reka, Orahovica, Grižani, Bresnica, Banjski Suvi Do, Vilište, Izvore, Jankov Potok,


Onomastika Banjske i Zvečana

Ivan IvačkovićIzmeđu krajnostiVodič kroz albume Azre i Džonija ŠtulićaAlbumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.

Izmedju krajnosti

Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Albumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.


Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Džoni Štulić
AZRA

Između krajnosti

WORLD ArchaeologyMagazine #58*Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.

WORLD Archaeology

WORLD Archaeology
Magazine #58
*
Aktuelni broj časopisa „Svetska arheologija“, broj 58 (april/maj 2013), ističe otkriće masovne grobnice Salme u Estoniji, gde su istraživači pronašli najstarije poznate grobnice vikinških brodova. Broj takođe uključuje putovanja Ričarda Hodžisa u Ameliju u Italiji i ispituje pretnje kulturnom nasleđu Timbuktua.
Grobovi vikinških brodova: Detaljan pregled iskopavanja Salme na estonskom ostrvu Saarema, sa detaljima o sahranama brodova, oružju i palim ratnicima. Putovanja i nasleđe: Ričard Hodžis istražuje mirni umbrijski grad Ameliju u Italiji, dok urednički tim ispituje geopolitičke borbe i izazove očuvanja lokaliteta nasleđa u Timbuktuu, Mali. Redovne kolumne: Mišljenja stručnjaka i vesti iz globalne arheologije od redovnih saradnika.


O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)- stih u romanu -(Klinički život, drugi deo)*Dok smo pišali po sebi:vrištala je smrt okolo!- iz romana – * Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?! U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi! Ovo je roman dilema i teorema! Jeste, pred vama je roman: rezime! Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):Orešnike za bolesnike...	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.	Zašto?!	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!	Ne!	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.	Ne očekujte očigledno od ove knjige!	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!	PRIJATELjSKA VATRA?!	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.	Roman kaže:	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!	KANAL?!	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer – ljudi smo, iako smo Srbi – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!	FILOZOFIJA?!...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...	KNjIŽEVNOST?!Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!	RAT?!Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!	IMPOTENCIJA?!	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!	SNOVI?!	Srpska iracionalnost!	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!	FROJD?!	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!	Pogotovo ovog?!	ANTIRATNI ROMAN?!	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!	Nije niko i nikad!	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!	PORUKA?!	Nema je!	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).	Ipak?! Možda?!Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!	Ili:Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!	Ili:	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!	ZASEDA?!	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.	Ili sa štitom ili na štitu!	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!	CRNjANSKOVE ZAPETE?!	Jebi ga, volimo ga (ih)!	ISTORIJA?!	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!	Možda, povratak animalnoj prirodi.	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?	Voli vuk gej i vegan!	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.	ALKOHOL?!	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.	Autor je odsanjao ovu knjigu.	ONOSTRANO?!	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!	VERA U BOGA?!	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!	itd.itd.	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!	To je Igor M. Đurić, budala jedna! N.N.

Vuk je pojeo sargarepu!

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
*
Dok smo pišali po sebi:
vrištala je smrt okolo!
- iz romana –

*
      Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?!
     U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi!
     Ovo je roman dilema i teorema!
       Jeste, pred vama je roman: rezime!
   Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.
	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.
	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!
	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...
	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):
Orešnike za bolesnike...
	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.
	Zašto?!
	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!
	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!
	Ne!
	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).
	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!
	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.
	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.
	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.
	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.
	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.
	Ne očekujte očigledno od ove knjige!
	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!
	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.
	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!
	PRIJATELjSKA VATRA?!
	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.
	Roman kaže:
	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.
	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.
	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!
	KANAL?!
	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.
	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!
	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!
	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer  – ljudi smo, iako smo Srbi  – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.
	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!
	FILOZOFIJA?!
...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...
	KNjIŽEVNOST?!
Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.
	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!
	RAT?!
Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!
	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!
	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!
	IMPOTENCIJA?!
	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!
	SNOVI?!
	Srpska iracionalnost!
	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!
	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!
	FROJD?!
	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.
	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.
	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!
	Pogotovo ovog?!
	ANTIRATNI ROMAN?!
	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.
	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!
	Nije niko i nikad!
	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.
	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.
	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!
	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!
	PORUKA?!
	Nema je!
	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).
	Ipak?! Možda?!
Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!
	Ili:
Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!
	Ili:
	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!
	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!
	ZASEDA?!
	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.
	Ili sa štitom ili na štitu!
	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.
	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!
	CRNjANSKOVE ZAPETE?!
	Jebi ga, volimo ga (ih)!
	ISTORIJA?!
	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!
	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!
	Možda, povratak animalnoj prirodi.
	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!
	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!
	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!
	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?
	Voli vuk gej i vegan!
	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.
	ALKOHOL?!
	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.
	Autor je odsanjao ovu knjigu.
	ONOSTRANO?!
	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!
	VERA U BOGA?!
	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!
	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!
	itd.itd.
	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).
	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!
	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!
	To je Igor M. Đurić, budala jedna!

N.N.


Igor Đurić
Vuk je pojeo šargarepu!
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
Igor Đurić, pisac, rođen u Metohiji.