Dozivljaji kapetana Plema

Doživljaji kapetana Plema

Gi de MopasanU ratu - pripovetkeAnri Rene Alber Gi de MopasanAnri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac. Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.*Sadržaj:Majka SovažDundaDva prijateljaGospođa FifiČiča MilonDoživljaji Valtera ŠnafsaSveti AntunZarobljeniciPostlja broj 29TombuktuDvobojUžasnoBogaljDržavni udarBogojavljenjePorazRuka oderanogMoj stric ŽilPleterkaKukuriknuo je petaoGospodin JokastVečernja sedeljkaPriviđenjeČika Bonifasov zločinVandetaDeteZaparloženiOtacOdiseja jedne devojkeMartinaČiča Juda

U ratu

Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan
Anri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac.

Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.
*
Sadržaj:
Majka Sovaž
Dunda
Dva prijatelja
Gospođa Fifi
Čiča Milon
Doživljaji Valtera Šnafsa
Sveti Antun
Zarobljenici
Postlja broj 29
Tombuktu
Dvoboj
Užasno
Bogalj
Državni udar
Bogojavljenje
Poraz
Ruka oderanog
Moj stric Žil
Pleterka
Kukuriknuo je petao
Gospodin Jokast
Večernja sedeljka
Priviđenje
Čika Bonifasov zločin
Vandeta
Dete
Zaparloženi
Otac
Odiseja jedne devojke
Martina
Čiča Juda


Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan

Stevan JakovljevićSmena generacijaRoman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine i prati tri generacije jedne beogradske porodice kao i društvo tog vremena. U romanu se raspravlja o mnogim problemima koji se odnose na „beogradsku čaršiju“ , administrativni aparat, korupciju, upravu grada Beograda, studente, njihove borbe protiv vladajućih režima, mučenja u zloglasnoj „Glavnjači“, masone, religioznu istočnjačku sektu Bahaulah, koja je bila počela zahvatati i naše ljude, naročito intelektualne krugove beogradskog društva, pojavu komunizma ….Kada se 1940. godine pojavio roman Stevana Jakovljevića pod ovim nazivom izazvao je veliko interesovanje u široj javnosti. Sam autor je bio rektor Beogradskog univerziteta (1945- 1950) i posle veoma čitane "Srpske trilogije" (1937) ovo je bio podsticaj za razmišljanje o prošlosti i sadašnjosti.Oficir u Prvom svetskom ratu, u Drugom je proveo u zarobljeničkim logorima Italije i Nemačke. Njegovo životno iskustvo bilo je prepuno pouka za mlađe generacije, ali je malo njih razmišljalo koliko jedno književno delo može biti stvarna slika života! Smena generacija se manifestuje u svim oblastima: to je prirodan proces koji je nekad lagan i bez ikakvih konflikata, a nekad buran i rušilački!

Smena generacija

Stevan Jakovljević
Smena generacija
Roman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine i prati tri generacije jedne beogradske porodice kao i društvo tog vremena. U romanu se raspravlja o mnogim problemima koji se odnose na „beogradsku čaršiju“ , administrativni aparat, korupciju, upravu grada Beograda, studente, njihove borbe protiv vladajućih režima, mučenja u zloglasnoj „Glavnjači“, masone, religioznu istočnjačku sektu Bahaulah, koja je bila počela zahvatati i naše ljude, naročito intelektualne krugove beogradskog društva, pojavu komunizma ….
Kada se 1940. godine pojavio roman Stevana Jakovljevića pod ovim nazivom izazvao je veliko interesovanje u široj javnosti. Sam autor je bio rektor Beogradskog univerziteta (1945- 1950) i posle veoma čitane "Srpske trilogije" (1937) ovo je bio podsticaj za razmišljanje o prošlosti i sadašnjosti.Oficir u Prvom svetskom ratu, u Drugom je proveo u zarobljeničkim logorima Italije i Nemačke. Njegovo životno iskustvo bilo je prepuno pouka za mlađe generacije, ali je malo njih razmišljalo koliko jedno književno delo može biti stvarna slika života! Smena generacija se manifestuje u svim oblastima: to je prirodan proces koji je nekad lagan i bez ikakvih konflikata, a nekad buran i rušilački!


Stevan Jakovljević
Smena generacija, Roman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine.

Radovan KalabićSRPSKA EMIGRACIJAPrilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)prvo izdanje*Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.

SRPSKA EMIGRACIJA

Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje
*
Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.


Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Mihail KolesnikovZORGE*Autor - osoba Kolesnikov, MihailNaslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]Vrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1966Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cmDrugi autori - osoba Dragović, NikolaZbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60Napomene Takim bыl Rihard Zorge.Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944 NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJEZorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca. Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.Detinjstvo i mladostRođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.Špijun Crvene armijePostao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.Kina 1930.Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.Japan 1933.U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaciZorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvoRat će početi 22. juna.U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekaoPostoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.Hapšenje i suđenjeKako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.VešanjeObešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.

ZORGE

Mihail Kolesnikov
ZORGE
*
Autor - osoba Kolesnikov, Mihail
Naslov Zorge / M. Kolesnikov ; [preveo sa ruskog Nikola Dragović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1966
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vojnoizdavački zavod, 1966 (Beograd : Vojnoizdavački zavod)
Fizički opis 250 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Dragović, Nikola
Zbirka Vojna biblioteka. Inostrani pisci ; knj. 60
Napomene Takim bыl Rihard Zorge.
Predmetne odrednice Zorge, Rihard, 1895-1944
Obaveštajna služba -- SSSR -- 1934-1944

NAPOMENA REDAKCIJE UZ NAŠE IZDANJE
Zorgea smatraju najvećim obaveštajcem u II svetskom ratu, pa je i razumljivo što se u svetu o njemu pojavilo mnogo raznih publikacija.
Vojnoizdavački zavod upoznaje naše čitaoce s Kolesnikovljevim delom o Zorgeu objavljenim na ruskom u izdanju izdavačke kuće Sovjetske armije.
U ovom delu autor nije strogi dokumentarista; služio se i slobodnijom interpretacijom, naročito pri izlaganju misli i osećanja pojedinih ličnosti, posebno Zorgea.
Kolesnikov je na zanimljiv način prikazao delatnost obaveštajne organizacije „Ramzaj“ i dao lik njenog rukovodioca komuniste-internacionalca Zorgea, te likove njegovih saradnika, inače pripadnika raznih nacionalnosti, među njima i našeg zemljaka Branka Vukelića.
Delo je popularno pisano i pripada publikacijama koje se čitaju u jednom dahu, pa se nadamo da će ovo naše izdanje naići na veoma povoljan prijem ne samo vojnih već i ostalih naših čitalaca.

Rihard Zorge (nem. Richard Sorge; Sabunči, 4. oktobar 1895 – Tokio, 7. novembar 1944) smatra se najboljim sovjetskim špijunom u Japanu pre i tokom Drugog svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemačkoj i Japanu. Uspostavio je špijunsku mrežu u Japanu, pomoću koje je saznao i javio na vreme tačan početak Operacije Barbarosa, kao i da Japan ne namerava da uđe u rat protiv Sovjetskog Saveza, što je Sovjetima omogućilo da prebace vojsku sa Dalekog istoka na moskovsko bojište.
Detinjstvo i mladost
Rođen je u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas u Azerbadžejanu). Rodio se kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje. Kada je istekao unosan ugovor, koji je njegov otac imao sa kavkaskom naftnom kompanijom porodica se vratila u Nemačku.
Njegov rođak Fridrih Adolf Zorge bio je nekad saradnik Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Rihard Zorge je u oktobru 1914. učestvovao u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Pridružio se studentskom bataljonu poljske artiljerije. Na Zapadnom frontu je ranjen u martu 1916. Šrapnel mu je odsekao tri prsta i slomio nogu. Doživotno je šepao. Unapređen je, dobio je medalju i demobilisan je.
Za vreme oporavka čitao je Marksa i prihavtio je komunističku ideologiju, uglavnom pod uticajem oca i medicinske sestre, koja ga je negovala. Ostatak rata studirao je ekonomiju u Berlinu, Kilu i Hamburgu. Doktorirao je političke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Postao je član KP Nemačke. Zbog političkih gledišta otpustili su ga na nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao mlađi agent Kominterne.
Špijun Crvene armije
Postao je špijun za Sovjetski Savez, a posao novinara je trebalo da bude pokriće da bi mogao biti u različitim evropskim zemljama da procenjuje mogućnosti komunističkog ustanka.
Od 1920. do 1922. živio je u Zolingenu. Tu mu se pridružuje Kristina Gerlan, žena bogatog komuniste Kurta Alberat Gerlaha, koji je bio Zorgeov profesor političkih nauka u Kilu. Zorge i Kristina se venčavaju u maju 1921. Komunisti su ga po zadatku 1922. preselili u Frankfurt. Tu je sakupljao informacije iz poslovnih krugova. Tokom 1923. učestvovao je u jednom komunističkom nedeljniku u Ilmenau. Nakon pokušaja komunističkog udara 1923. nastavio je da radi kao novinar.
Kristina i Rihard su se 1924. preselili u Moskvu, gde postaje član međunarodnog odeljenja za veze Kominterne, koje je bilo deo špijunske mreže. Posvećenost poslu doprinosi raspadu braka. Tokom 1929. postao je član Četvrtog odeljenja Crvene armije, a to je bilo obaveštajno odeljenje.
U Englesku je stigao 1929, da proučava kretanja u radničkom pokretu, status komunističke partije te političke i ekonomske uslove u Velikoj Britaniji. Dobio je instrukcije da se ne uključuje u politiku dok živi u Engleskoj, nego da radi iz pozadine. U novembru 1929. vratio se u Nemačku. Dobio je instrukcije da se učlani u nacističku partiju i da se ne druži sa levičarima. Da bi dobio pokriće za špijunske aktivnosti radio je za novine Getrajde Cajtung.
Kina 1930.
Zorge je 1930. otišao u Šangaj, da sakuplja obaveštajno značajne informacije i da potpiruje revoluciju. Službeno je radio kao urednik nemačke informativne agencije i za Frankfurter Cajtung. Tu je uspostavio kontakt sa drugim špijunom Maksom Klauzenom. Sreo je i dobro poznatu levičarku Agnes Smedli, koja ga je upoznala sa Hocumijem Ozakijem, koji je radio za japanske novine Asahi Šimbun. Kasnije Hocumi pristaje da se pridruži Zorgeovoj špijunskoj mreži.
Kao novinar Zorge se dokazivao kao stručnjak za kinesku poljoprivredu. Zbog toga je slobodno putovao po celoj zemlji i stvarao kontakte sa članovima KP Kine. U januaru 1932. izveštavao je o borbama japanske i kineske vojske na ulicama Šangaja. U decembru 1932. pozvali su ga natrag u Moskvu.
Japan 1933.
U maju 1933. odlučeno je da Zorge osnuje špijunsku mrežu u Japanu. Kao pokriće poslali su ga u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da obnovi kontakte u Nemačkoj, da bi mogao da prođe kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se druži sa nacistima, čita nacističku propagandu, posvećuje se Hitlerovom Majn Kampfu i posećuje mnoge pivnice i pravi poznanstva. Dok je bio u Nemačkoj radio je za dve novine, a dobijao je i podršku od nacističkog teorijskog žurnala Geopolitik. Kasnije dobija posao u Frankfurter Cajtungu.
U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Dobio je upozorenje da ne kontaktira ilegalnu japansku komunističku partiju ili sovjetsku ambasadu u Tokiju. Njegovu špijunsku mrežu u Japanu činili su oficir Crvene armije i radio operater Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, Hocumi Ozaki i dva agenta Kominterne Branko Vukelić, novinar, koji je radio za francuski Vi i japanski novinar Mijagi Jotoku, koji je radio za jedan list na engleskom. Maks Klauzenova žena Ana je bila kurir sa vremena na vreme. Od leta 1937. Klauzen je delovao pod pokrićem firme, koju je osnovao sovjetskim novcem.
Od 1933. do 1934. Zorge je stvorio špijunsku mrežu, koja je sakupljala informacije za NKVD. Imali su kontakte sa višim političarima i na taj način su imali informacije o japanskoj spoljnoj politici. Hocumi Ozaki je bio u bliskim odnosima sa japanskim predsednikom vlade Fumimaro Konoje. Ozaki je kopirao tajna dokumenta za Zorgea.
U to vreme bilo je mnogo teže i opasnije sakupljati špijunske informacije u Nemačkoj. Zorge je u Japanu trebalo da sakuplja informacije i o nemačkim namerama.
Službeno Zorge je postao član nacističke partije i na taj način je postao novinar u Japanu. U Tokiju je blisko sarađivao sa nemačkim ambasadorom Eugenom Otom. Ambasadu je koristio da bi proverio informacije, koje je već saznao. Imao je pristup telegramima u uredu nemačkog ambasadora.
Zorgeova mreža i obaveštajni ratni podaci
Zorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemačko-japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbor. Moskvi je dostavio tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez, tj. početak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu informaciju.
Analiza Džordža Pranga iz 1984. s druge strane govori da je Zorge predviđao operaciju oko 20. juna. Taj podatak je Zorge dobio od zamenika vojnog atašea u nemačkoj ambasadi u Japanu. Prang navodi Zorge nije nikad tvrdio da je otkrio tačan datum.
Sovjetska štampa je 1964. objavila da je Zorge 15. juna obavestio sovjetsko vođstvo
Rat će početi 22. juna.
U zadnje vreme citirano je da je Staljin rekao
Postoji ovaj gad, koji je osnovao fabrike i bordele u Japanu i čak izveštava da će biti nemački napad 22. juna. Da li vi predlažete da mu poverujem?
Zorge je 14. septembra 1941. obavestio Crvenu armiju da Japanci neće napasti Sovjetski Savez sve dok a) Moskva nije zauzeta b) dok kvantunška vojska nije tri puta jača od sovjetske vojske na Dalekom istoku i c) ne započne građanski rat u Sibiru. Ta informacija je omogućila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne obranu Moskve.
Tokom bitke za Staljingrad Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da će Japan napasti ako Nemačka zauzme Staljingrad, jer će na taj način Sovjetski Savez biti odsečen od snabdevanja naftom i od snabdevanja od strane saveznika preko Irana.
Hapšenje i suđenje
Kako je rat napredovao za Zorgea je postalo jako opasno da održava špijunsku mrežu. Japanci su počeli sumnjati, kad su primetili pojačanu aktivnost radio prenosa. Japanska tajna služba je već bila presrela mnoge njegove poruke i krug se počeo zatvarati. Hocumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra 1941. Zorge je bio upozoren da se krug zatvara, pa je bio odlučio da napusti Japan. Napravio je kobnu grešku, kada nije spalio poruku, u kojoj je upozoren. Poruku je bacio na cestu, a policajac, koji ga je pratio je uzeo poruku. Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. U početku su Japanci verovali da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacističku prošlost. Abver je negirao da je on njihov agent. Zorgea su mučili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom.
Vešanje
Obešen je 7. novembra 1944. Hocumi Ozaki je istoga dana nešto ranije. Sovjetski Savez nije priznavao Zorgea sve do 1964. Staljin nije mogao dozvoliti da se zna da je od Zorgea znao da će Nemačka napasti, a da mu nije verovao i nije ništa učinio.
Odlikovan je 1964. ordenom narodnog heroja Sovjetskog Saveza.



Danilo NikolićFajront u GrgeteguIzdavač: Narodna knjigaGodina izdanja: 2002.Broj strana: 175.Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdDanilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.

Fajront u Grgetegu

Danilo Nikolić
Fajront u Grgetegu
Izdavač: Narodna knjiga
Godina izdanja: 2002.
Broj strana: 175.
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.


Danilo Nikolić  
Fajront u Grgetegu
On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti

Sclavi i BrindisiDylan Dog - Lift za pakaobroj 41Dylan DogVeseli ČetvrtakTiziano SclaviBruno BrindisiAngelo StanoAscensore per l’Inferno<h3> </h3><h3> </h3>

Dylan Dog - Lift za pakao

Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41
Dylan Dog
Veseli Četvrtak
Tiziano Sclavi
Bruno Brindisi
Angelo Stano
Ascensore per l’Inferno






Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41

Doživljaji kapetana Plema

Kervud

Možda vam se svidi

U ratu

Smena generacija

SRPSKA EMIGRACIJA

Dnevnik I-III

ZORGE