Dozivljaji kapetana Plema

Doživljaji kapetana Plema

Ilustrovana enciklopedija 1-7grupa autoraIzdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1982;tvrd povez, bogato ilustrovana, 30cm, stanje: vrlo dobro.ISTORIJA 1-2: razvoj arheologije, stare civilizacije, Rim i Grčka, srednji vek, novi vek, industrijska i građanske revolucije, kolonijalizam, 19 i 20 vek, socijalizam, nesvrstani, istroijske tabele; 770 strana, 2800 ilustracija (2300 u boji).PRIRODA: kako je počeo život, biljke, životinje, niže životinje, insekti, ribe, vodozemci i zmizavci, sisari, praistorijske životinje i biljke, životinje i prirodna okolina, uništavanje i očuvanje prirode; 272 strane, 1500 ilustracija (1200 u boji).ZEMLJA: građa zemlje, geografske karte, vreme, mora i okeani, geologija, bogastva Zemlje, poljoprivreda, biljne kulture, meso, riba, živina; 272 strane, 1500 ilustracija i karata (900 u boji).ČOVEK: razvoj čoveka, šta se dešava u telu, bolesti i zdravlje, duševno zdravlje, razvitak ličnosti, čovek i njegova božanstva, religija, filozofija, komunikacije, politika, zakonodavstvo, rad i igra, privreda; 320 strana, 1500 ilustracija (1000 u boji).NAUKA: razvoj nauke, matematika, atomska teorija, statika i dinamika, zvuk, materija, toplota, svetlost, elektricitet i magnetizam, hemija, astronomija, Sunčev sistem, Sunce, zvezde, galaksije, karte neba, čovek u vasioni; 304 strane 1500 slika (900 u boji).MAŠINE: razvoj tehnologije, materijali i tehnike,. snaga, mašine, oružje, građevinarstvo i arhitektura, komunikacije, industrijska hemija, mađine za svakodnevnu upotrebu; 264 strane, 1500 ilustracija (900 u boji).

Ilustrovana enciklopedija I-VII

Ilustrovana enciklopedija 1-7
grupa autora
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1982;
tvrd povez, bogato ilustrovana, 30cm, stanje: vrlo dobro.
ISTORIJA 1-2: razvoj arheologije, stare civilizacije, Rim i Grčka, srednji vek, novi vek, industrijska i građanske revolucije, kolonijalizam, 19 i 20 vek, socijalizam, nesvrstani, istroijske tabele; 770 strana, 2800 ilustracija (2300 u boji).
PRIRODA: kako je počeo život, biljke, životinje, niže životinje, insekti, ribe, vodozemci i zmizavci, sisari, praistorijske životinje i biljke, životinje i prirodna okolina, uništavanje i očuvanje prirode; 272 strane, 1500 ilustracija (1200 u boji).
ZEMLJA: građa zemlje, geografske karte, vreme, mora i okeani, geologija, bogastva Zemlje, poljoprivreda, biljne kulture, meso, riba, živina; 272 strane, 1500 ilustracija i karata (900 u boji).
ČOVEK: razvoj čoveka, šta se dešava u telu, bolesti i zdravlje, duševno zdravlje, razvitak ličnosti, čovek i njegova božanstva, religija, filozofija, komunikacije, politika, zakonodavstvo, rad i igra, privreda; 320 strana, 1500 ilustracija (1000 u boji).
NAUKA: razvoj nauke, matematika, atomska teorija, statika i dinamika, zvuk, materija, toplota, svetlost, elektricitet i magnetizam, hemija, astronomija, Sunčev sistem, Sunce, zvezde, galaksije, karte neba, čovek u vasioni; 304 strane 1500 slika (900 u boji).
MAŠINE: razvoj tehnologije, materijali i tehnike,. snaga, mašine, oružje, građevinarstvo i arhitektura, komunikacije, industrijska hemija, mađine za svakodnevnu upotrebu; 264 strane, 1500 ilustracija (900 u boji).


stare civilizacije biljke, životinje građa zemlje, geografske karte čovek i njegova božanstva, religija, filozofija Sunčev sistem, Sunce, zvezde, 

Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Klinicki zivot


Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



klinička smrt život posle smrti duša prodaja duše đavolu đavo černobil tranzicija komunizam kapitalizam književna kritika kumstvo

Klinički život

Alan MekdonaldTutankamonova grobnica Putevi istine : dve strane jedne priče *Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.*Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.

Tutankamonova grobnica

Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 
*
Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.
*
Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.
Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.
U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.


Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 

SVEDOČANSTVA/ DOKUMENTI Predgovor Vladimir DEDIJER Jasenovac-Koncetracioni logor-Vatikan-Ustaše-Srbi-Progoni-NDH-Žrtve fašizma-Hrvatska-Genocid,ISTORIJSKA GRAĐA, Registar, Fotografije - Foto-dokumentacija Želimir ŽILNIK, Latinica, Šiven povez, Omot,Biblioteka SvedočanstvaKao predsednik Raselovog suda Dedijer je radio na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941—1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu.Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941—1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav.

Vatikan i Jasenovac

SVEDOČANSTVA/ DOKUMENTI 
Predgovor Vladimir DEDIJER 
 Jasenovac-Koncetracioni logor-Vatikan-Ustaše-Srbi-Progoni-NDH-Žrtve fašizma-Hrvatska-Genocid,
ISTORIJSKA GRAĐA,
 Registar, Fotografije - Foto-dokumentacija Želimir ŽILNIK, Latinica, Šiven povez, Omot,
Biblioteka Svedočanstva
Kao predsednik Raselovog suda Dedijer je radio na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941—1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu.
Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941—1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav.


Jasenovac Koncetracioni logor Vatikan Ustaše Srbi Progoni NDH Žrtve fašizma Hrvatska  Vladimir DEDIJER

Ginter Gras - Helen VolfPisma 1959-1994Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…*Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.*<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.
</pre>

Pisma 1959-1994

Ginter Gras - Helen Volf
Pisma 1959-1994
Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…
*
Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
*
Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.


Alan Ford - Daj, daj samurajbroj 362Magnus i Bunker

Alan Ford - Daj, daj samuraj

Alan Ford - Daj, daj samuraj
broj 362
Magnus i Bunker


Ljubomir NenadovićPutopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o NenadovićuLjubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.

Izabrana dela

Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću
Ljubomir Nenadović (Brankovina, 14/26. septembar 1826 — Valjevo, 21. januar/2. februar 1895) bio je srpski književnik, diplomata i političar.


Ljubomir Nenadović
Putopisi, Pesme, Pisma, Andra Nikolić i Ljubomir Nedić o Nenadoviću

Doživljaji kapetana Plema

Kervud