Name: Dnevnik pisca 1873
Availability: InStock
Author: Dostojevski

Dnevnik pisca 1873

Ljudi sa četiri prsta Miodrag BulatovićBIGZ Beograd1976Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Ljudi sa četiri prsta 
Miodrag Bulatović
BIGZ Beograd
1976
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.


Ljudi sa četiri prsta Miodrag Bulatović NINova nagrada polovne knjige oštećene knjige stare knjige

Ljudi sa četiri prsta

Dostojevski i savremenostMeđunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godinePovez: mekiIzdavač: Filološki fakultet u Beogradu, BeogradGodina izdanja: 1983Obim: 136Stanje: odličnoDostojevski i savremenost (monografija, zbornik).Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;Odgovorni urednik: Milosav Babović; Sadržaj:Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenostDr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostьDr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. DostojevskijsDr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX vekaDr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX vekaDr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnostiDr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo InkvizitoraDr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusimaDr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucijaDr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnostDr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй sredeDr. Ante Muljačić - Dostojevski i DonadiniDr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti

Dostojevski i savremenost

Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine
Povez: meki
Izdavač: Filološki fakultet u Beogradu, Beograd
Godina izdanja: 1983
Obim: 136
Stanje: odlično
Dostojevski i savremenost (monografija, zbornik).
Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;
Odgovorni urednik: Milosav Babović;

Sadržaj:
Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenost
Dr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostь
Dr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. Dostojevskijs
Dr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX veka
Dr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX veka
Dr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnosti
Dr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo Inkvizitora
Dr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusima
Dr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucija
Dr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnost
Dr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй srede
Dr. Ante Muljačić - Dostojevski i Donadini
Dr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti


Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine

Luiđi PirandeloŠest lica traži piscaNa praznoj pozornici, na kojoj se održava proba upravo jedne Pirandelove drame, pojavljuje se šest lica u potrazi za piscem koji bi napisao i izveo njihovu životnu dramu. Direktor, zainteresovan njihovom pričom, pristaje da se postavi na scenu, ali u toku probe njihova stvarna drama prerasta u tragediju koja preusmerava prvobitnu ideju u sasvim neočekivanom pravcu. Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume.

Sest lica trazi pisca

Luiđi Pirandelo
Šest lica traži pisca
Na praznoj pozornici, na kojoj se održava proba upravo jedne Pirandelove drame, pojavljuje se šest lica u potrazi za piscem koji bi napisao i izveo njihovu životnu dramu. Direktor, zainteresovan njihovom pričom, pristaje da se postavi na scenu, ali u toku probe njihova stvarna drama prerasta u tragediju koja preusmerava prvobitnu ideju u sasvim neočekivanom pravcu. 
Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume.


Luiđi Pirandelo
Šest lica traži pisca
Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela.

Šest lica traži pisca

Kit KrimEnciklopedija živih religijaDrugo dopunjeno izdanjeIZDAVAČ: NOLITGODINA: 1992BROJ STRANA: 825POVEZ: TRVD FORMAT: 24X17 CMBUDIZAMHINDUIZAMHRIŠĆANSTVOISLAMJUDAIZAMREGIONALNE RELIGIJE: AINU, BAHAIZAM, DŽAINIZAM,SIKIZAM, ŠINTO, TAOIZAM, ZOROASTRIZAM

Enciklopedija zivih religija

Kit Krim
Enciklopedija živih religija
Drugo dopunjeno izdanje
IZDAVAČ: NOLIT
GODINA: 1992
BROJ STRANA: 825
POVEZ: TRVD 
FORMAT: 24X17 CM
BUDIZAM
HINDUIZAM
HRIŠĆANSTVO
ISLAM
JUDAIZAM
REGIONALNE RELIGIJE: AINU, BAHAIZAM, DŽAINIZAM,SIKIZAM, ŠINTO, TAOIZAM, ZOROASTRIZAM


Kit Krim
Enciklopedija živih religija
Drugo dopunjeno izdanje

Enciklopedija živih religija

Marti Misterija - Crno SunceIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Carlo RecagnoCrtež: Denisio Esposito | Nando EspositoNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il sole neroFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-belo

Marti Misterija - Crno Sunce

Marti Misterija - Crno Sunce
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Denisio Esposito | Nando Esposito
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il sole nero
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo



Marti Misterija - Crno Sunce
Recagno i Bros
Veseli četvrtak broj 14

Knjiga prva:Indijska filozofija i odabrani tekstovi;Knjiga druga:Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.

Filozofija istocnih naroda

Knjiga prva:
Indijska filozofija i odabrani tekstovi;
Knjiga druga:
Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.
Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.


Indijska filozofija Iran, Islam, Kina, Japan Filozofija istočnih naroda

Filozofija istočnih naroda

Džejn OstinRazum i osećajnostRazum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama." Radnja ovog dela romantične beletristike, bolje poznate kao komedija naravi, odvija se u jugozapadnoj Engleskoj, Londonu i Kentu između 1792. i 1797. godine i opisuje život i ljubavi sestara Dašvud, Elinor i Merijen. Roman prati dvije mlade dame u njihov novi dom, skromnu kuću na imanju dalekih rođaka, gdje će doživjeti ljubav, romansu i tugu. Filozofsko razrešenje romana je dvosmisleno: čitalac mora sam odlučiti da li su se razum i osećajnost zaista sjedinili. Prvi obljavljeni roman Džejn Ostin, „Razum i osećajnost”, predstavlja savršeno zabavnu priču o snazi duha i ljubavi u čijem se centru nalaze dve sestre sasvim različitih naravi ­- Elinora i Marijana Dešvud.Marijana Dešvud se ponosi bogatstvom emotivnog sveta i snagom svojih osećanja, duboko prezirući materijalne interese i logiku praktičnog života. Ona zamera svojoj sestri Elinori što je suviše uzdržana, praktična i razumna. Ali već prva lična drama, obrt životne igre u kojoj se svako kali i stiče svoje pravo lice, prenuće Marijanu iz njene zablude i njenu složenu ličnost upotpuniti hrabrošću, iskustvom i razboritošću.

Razum i osecajnost

Džejn Ostin
Razum i osećajnost
Razum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama." Radnja ovog dela romantične beletristike, bolje poznate kao komedija naravi, odvija se u jugozapadnoj Engleskoj, Londonu i Kentu između 1792. i 1797. godine i opisuje život i ljubavi sestara Dašvud, Elinor i Merijen. Roman prati dvije mlade dame u njihov novi dom, skromnu kuću na imanju dalekih rođaka, gdje će doživjeti ljubav, romansu i tugu. Filozofsko razrešenje romana je dvosmisleno: čitalac mora sam odlučiti da li su se razum i osećajnost zaista sjedinili. 
Prvi obljavljeni roman Džejn Ostin, „Razum i osećajnost”, predstavlja savršeno zabavnu priču o snazi duha i ljubavi u čijem se centru nalaze dve sestre sasvim različitih naravi ­- Elinora i Marijana Dešvud.
Marijana Dešvud se ponosi bogatstvom emotivnog sveta i snagom svojih osećanja, duboko prezirući materijalne interese i logiku praktičnog života. Ona zamera svojoj sestri Elinori što je suviše uzdržana, praktična i razumna. Ali već prva lična drama, obrt životne igre u kojoj se svako kali i stiče svoje pravo lice, prenuće Marijanu iz njene zablude i njenu složenu ličnost upotpuniti hrabrošću, iskustvom i razboritošću.


Džejn Ostin
Razum i osećajnost
Razum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama."