Deca ponoci

Deca ponoći

Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.Izvor: Vikipedija&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude?&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!Piše: Igor Đurić

Psece godine I-II

Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
Izvor: Vikipedija
         
Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude? 
   Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.
Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.
Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.
„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)
Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.
Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.
Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.
Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.
Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!
Piše: Igor Đurić


nobelova nagrada Ginter Gras nacizam Nemačka fašizam Drugi svetski rat Adolf Hitler

Pseće godine I-II

Nacionalna galerija - London , Muzeji svetaAutori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBIIzdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.

Nacionalna galerija - London

Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta
Autori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBI
Izdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.
Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.


Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti 

Sergej Jesenjin PismaStudija o JesenjinuBibliografijaSadržaj:Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Pisma

Sergej Jesenjin 
Pisma
Studija o Jesenjinu
Bibliografija
Sadržaj:
Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.




Sergej Jesenjin , Pisma, ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Aleksandar ArdeljanNaoružanje zemalja NATO 2Beograd, 1999.Meki povez, format 20 cmLatinica, 150 stranaBogato ilustrovanoKopnena vojska i ratna mornarica

Naoruzanje zemalja NATO

Aleksandar Ardeljan
Naoružanje zemalja NATO 2
Beograd, 1999.
Meki povez, format 20 cm
Latinica, 150 strana
Bogato ilustrovano
Kopnena vojska i ratna mornarica


Aleksandar Ardeljan
Naoružanje zemalja NATO 2

Naoružanje zemalja NATO

Milorad RadunovićOstala je rečSrpske narodne umotvorine iz MetohijeNARODNA KNJIŽEVNOST/ Pesme 95), Zakletve (171), Blagoslovi (344), Basme (3), Zagonetke (31), Izreke i poslovice (350), Pripovetke (181), Običaji (96), Zdravice (28), Verovanja (406)... Kazivači, Rečnik, Ćirilica, Šiven povez,Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd 1988; Mala biblioteka Srpske književne zadruge

Ostala je rec

Milorad Radunović
Ostala je reč
Srpske narodne umotvorine iz Metohije
NARODNA KNJIŽEVNOST/ Pesme 95), Zakletve (171), Blagoslovi (344), Basme (3), Zagonetke (31), Izreke i poslovice (350), Pripovetke (181), Običaji (96), Zdravice (28), Verovanja (406)... Kazivači, Rečnik, Ćirilica, Šiven povez,
Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd 1988; Mala biblioteka Srpske književne zadruge



Milorad Radunović
Ostala je reč
Srpske narodne umotvorine iz Metohije

Ostala je reč

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Dragiša ŽivkovićPočeci srpske književne kritike (1817-1860)Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom: Počeci srpske književne kritike (1817-1860) (1956). Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu radi od 1957. na predmetima Teorija književnosti i Istorija jugoslovenskih književnosti. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1959-1961. Godine 1962. prelazi na Filozofski fakultet u Novom Sadu. Istaknut je teoretičar književnosti. Bio je aktivan član Matice srpske i uredništva Letopisa Matice srpske za književnost i jezik.

Poceci srpske knjizevne kritike (1817-1860)

Dragiša Živković
Počeci srpske književne kritike (1817-1860)
Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.
Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom: Počeci srpske književne kritike (1817-1860) (1956). Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu radi od 1957. na predmetima Teorija književnosti i Istorija jugoslovenskih književnosti. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1959-1961. Godine 1962. prelazi na Filozofski fakultet u Novom Sadu. Istaknut je teoretičar književnosti. Bio je aktivan član Matice srpske i uredništva Letopisa Matice srpske za književnost i jezik.



Počeci srpske književne kritike (1817-1860) Dragiša Živković
Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.

Deca ponoći

Salman Ruždi