Name: Deca Arakisa I
Availability: InStock
Author: Frenk Herbert

Deca Arakisa I

Frenk Herbert

Deca Arakisa I-II

Peščana planeta

Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986)

Amfilohije RadovićKosovo je glava LazarevaSa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla povodom 620 godina od Kosovske bitke Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka organizuje Akademiju Kosovo je glava Lazareva.Akademija će biti održana na Petrovdan, 12. jula 2009. godine, u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.*Prema predanju, car Lazar je prvobitno bio sahranjen u Prištini, budući vjerovatno odmah po posječenju izmoljen od Bajazita, zauzimanjem turskih vazala srpskog roda, poput kralja Marka iz Makedonije, sa kojom je cara Lazara vezivala i njegova krasna zadužbina — manastir Lešak. Tijelo cara — Mučenika je pažljivo umotano i sahranjeno u Prištini, da bi mu, po narodnoj pjesmi „poslije četrdeset“ dana bila pridužena i obretena časna glava Lazareva. Kada je u Prištini otkriveno da su časne mošti Kosovskog Kneza ostale cijele, netruležne i mirisne, po savjetu patrijarha srpskoga i episkopa, prenesene su već 1390/1391. u zadužbinu Kneževu Ravanicu. Konstantin Kostenečki Filosof, pisac žitija despota Stefana Lazarevića, koji je poslije 1410. dobježao pred Turcimau despot-Stefanovu Srbiju, zapisao je da je „Lazara postigla blažena smrt tako što mu je glava odsječena, dok su njegovi mili druzi molili usrdno da poginu prije njega, da smrt njegovu ne vide“, i posvjedočio da se samodržac srpski, „primivši mučeničku končinu, vidi sada kao živ u velikoj obitelji Ravanica„. U Ravanici je ove časne mošti vidio i životopisac Svetog Đorđa Kratovca, pop Peja, u prvi desetljećima 16. vijeka, zapisavši: „Kada knez Lazar pobijeđen bi od Turaka na Kosovom polju, samo njega proslavi Bog. Tijelo njegovo do danas prebiva nenarušeno truležnošću, čemu sam i ja bio svjedok: glava njegova leži pored tijela odsječena i tako obagrena krvlju da, gledajući, pomišljaš da je upravo sada posječena! A odaje od sebe neopisano blgovonije… I Murat je tada ubijen i sa njim je palo neprebrojno mnoštvo Turaka, a ipak se nikakva znamenja nijesu javila ni na vojskovođi ni na njegovi potčinjenima — svi su istruljeli“. Englez Braun 1669. u svome putopisu iz 1669. zapisao je da je prošao pored „Ravanice u kojoj leže relikvije kneza Lazara i Romila Sinajca“. 1690., ako ne ranije, poslije pustošenja Ravanica 1683. godine, časne mošti cara Lazara prenijete su u Sent Andreju, gdje su, zajedno sa krušedolskim Svetim moštima Brankovića, četiri godine počivale u drvenoj crkvi kraj Dunava, i 1697. godine bile prenijete u Novu Ravanicu u Vrdniku, a u nemirnim vremenima 1716. u Futog, burne 1848. u Fenek i Klenak, odakle su ponovo vraćene u Vrdnik. 1941. po izbijanju Drugog svjetskog rata prenijete su u Bešenovo. Odatle su, u jeku pavelićevskog pogroma, pravim čudom Božijim, premda su dragocijenosti koje su kraj moštiju u ćivotu ležale opljačkane, vraćene u Beograd 14. aprila 1942.g., u Sabornu crkvu, gdje su počivale do 1988., kada su, u navečerje šestotog Vidovdana, krenule u svečani ophod po srpskoj zemlji i 1989.g. na šestoti se Vidovdan obrele na Kosovu, odakle su konačno vraćene u Ravanicu Ćuprijsku.

Kosovo je glava Lazareva

Amfilohije Radović
Kosovo je glava Lazareva
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla povodom 620 godina od Kosovske bitke Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka organizuje Akademiju Kosovo je glava Lazareva.
Akademija će biti održana na Petrovdan, 12. jula 2009. godine, u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.
*
Prema predanju, car Lazar je prvobitno bio sahranjen u Prištini, budući vjerovatno odmah po posječenju izmoljen od Bajazita, zauzimanjem turskih vazala srpskog roda, poput kralja Marka iz Makedonije, sa kojom je cara Lazara vezivala i njegova krasna zadužbina — manastir Lešak. Tijelo cara — Mučenika je pažljivo umotano i sahranjeno u Prištini, da bi mu, po narodnoj pjesmi „poslije četrdeset“ dana bila pridužena i obretena časna glava Lazareva. Kada je u Prištini otkriveno da su časne mošti Kosovskog Kneza ostale cijele, netruležne i mirisne, po savjetu patrijarha srpskoga i episkopa, prenesene su već 1390/1391. u zadužbinu Kneževu Ravanicu.  Konstantin Kostenečki Filosof, pisac žitija despota Stefana Lazarevića, koji je poslije 1410. dobježao pred Turcimau despot-Stefanovu Srbiju, zapisao je da je „Lazara postigla blažena smrt tako što mu je glava odsječena, dok su njegovi mili druzi molili usrdno da poginu prije njega, da smrt njegovu ne vide“, i posvjedočio da se samodržac srpski, „primivši mučeničku končinu, vidi sada kao živ u velikoj obitelji Ravanica„. U Ravanici je ove časne mošti vidio i životopisac Svetog Đorđa Kratovca, pop Peja, u prvi desetljećima 16. vijeka, zapisavši: „Kada  knez Lazar pobijeđen bi od Turaka na Kosovom polju, samo njega proslavi Bog. Tijelo njegovo do danas prebiva nenarušeno truležnošću, čemu sam i ja bio svjedok: glava njegova leži pored tijela odsječena i tako obagrena krvlju da, gledajući, pomišljaš da je upravo sada posječena! A odaje od sebe neopisano blgovonije… I Murat je tada ubijen i sa njim je palo neprebrojno mnoštvo Turaka, a ipak se nikakva znamenja nijesu javila ni na vojskovođi ni na njegovi potčinjenima — svi su istruljeli“. Englez Braun 1669. u svome putopisu iz 1669. zapisao je da je prošao pored „Ravanice u kojoj leže relikvije kneza Lazara i Romila Sinajca“. 1690., ako ne ranije, poslije pustošenja Ravanica 1683. godine, časne mošti cara Lazara prenijete su u Sent Andreju, gdje su, zajedno sa krušedolskim Svetim moštima Brankovića, četiri godine počivale u drvenoj crkvi kraj Dunava, i 1697. godine bile prenijete u Novu Ravanicu u Vrdniku, a u nemirnim vremenima 1716. u Futog, burne 1848. u Fenek i Klenak, odakle su ponovo vraćene u Vrdnik. 1941. po izbijanju Drugog svjetskog rata prenijete su u Bešenovo. Odatle su, u jeku pavelićevskog pogroma, pravim čudom Božijim, premda su dragocijenosti koje su kraj moštiju u ćivotu ležale opljačkane, vraćene u Beograd 14. aprila 1942.g., u Sabornu crkvu, gdje su počivale do 1988., kada su, u navečerje šestotog Vidovdana, krenule u svečani ophod po srpskoj zemlji i 1989.g. na šestoti se Vidovdan obrele na Kosovu, odakle su konačno vraćene u Ravanicu Ćuprijsku.


Amfilohije Radović
Kosovo je glava Lazareva
Besede, predavanja i razgovori

Radovan Beli MarkovićGospođa OlgaDuše i priključenijaRadovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...

Gospodja Olga

Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija
Radovan Beli Marković (Ćelije, 10. oktobar 1947 — Lajkovac, 19. januar 2022) bio je srpski književnik.
Gospođa Olga, peti roman iz Beli Markovićevog Valjevskog ciklusa (Knez Miškin u Belom Valjevu; Devet belih oblaka; Orkestar na pedale; Kavaljeri starog premera) o prikladnosti i ništavilu, metafizičkoj praznini i sveprožimajućoj dosadi, nosi sve odlike belimarkovićevske poetike i sasvim apartnog stila.
Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata, zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...


Radovan Beli Marković
Gospođa Olga
Duše i priključenija

Gospođa Olga

Bora ĆosićAnđeo je došao po svoje*Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac. Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.

Andjeo je dosao po svoje

Bora Ćosić
Anđeo je došao po svoje
*
Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac. Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.


Anđeo je došao po svoje

Danilo NikolićFajront u GrgeteguIzdavač: Narodna knjigaGodina izdanja: 2002.Broj strana: 175.Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdDanilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.

Fajront u Grgetegu

Danilo Nikolić
Fajront u Grgetegu
Izdavač: Narodna knjiga
Godina izdanja: 2002.
Broj strana: 175.
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.


Danilo Nikolić  
Fajront u Grgetegu
On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti

Igor Mandić U zadnji čas - Autobiografski reality showIgor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.NAJOŠTRIJI HRVATSKI PUBLICISTA U BRITKOJ AUTOBIOGRAFSKOJ KNJIZI NIJE ŠTEDEO NI SEBEU zadnji čas je svojevrsni nastavak hvaljene i nagrađivane knjige Sebi pod kožu. Mandić ponovo spretno prepliće aktuelne događaje sa sećanjem na davna vremena: odrastanje u Šibeniku i Splitu, razdoblje studiranja u Zagrebu, novinarske i književne početke, velike polemike sa uglednim protivnicima iz kulturne i političke sfere. Nema milosti prema protivnicima, ali ni prema sebi samome; ironičan je i na račun svoje mladalačke pregrejanosti, bahatosti, preterivanja; neretko se ruga samom sebi, a donosi i tuđe tekstove koji ga ironiziraju, ne koristeći se pozicijom „naknadne pameti“ kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire „do srži“ otkrivajući i najintimnije sfere svoje osobnosti.Ovo je dramatično i lično svođenje računa koje se odvija pred očima publike kojoj je posvetio ne samo svoje autorsko delovanje već je pred njom hrabro rastvorio i ceo svoj život. Nastavak hvaljenog i nagrađivanog hita "Sebi po kožu". Igor Mandić ponovo spretno prepliće aktuelna zbivanja s prisećanjima na davna vremena: odrastanje u Dalmaciji, studiranje u Zagrebu, novinarske početke, velike polemike s uglednim protivnicima iz sveta kulture i politike. Neretko je sklon samoironiji, a donosi i tekstove u kojima ga neistomišljenici gledaju s neodobravanjem. Jednom rečju, ne koristi se "naknadnom pameću" kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire do same srži, otkrivajući i najintimnije detalje vlastitog života. Reč je o dramatičnom svođenju ličnih računa koje se odvija pred očima publike. A upravo je publici Mandić posvetio ceo stvaralački opus, da bi sada pred njom hrabro sklopio i rasklopio svoju biografiju.

U zadnji cas

Igor Mandić 
U zadnji čas - Autobiografski reality show
Igor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.
NAJOŠTRIJI HRVATSKI PUBLICISTA U BRITKOJ AUTOBIOGRAFSKOJ KNJIZI NIJE ŠTEDEO NI SEBE
U zadnji čas je svojevrsni nastavak hvaljene i nagrađivane knjige Sebi pod kožu. Mandić ponovo spretno prepliće aktuelne događaje sa sećanjem na davna vremena: odrastanje u Šibeniku i Splitu, razdoblje studiranja u Zagrebu, novinarske i književne početke, velike polemike sa uglednim protivnicima iz kulturne i političke sfere. Nema milosti prema protivnicima, ali ni prema sebi samome; ironičan je i na račun svoje mladalačke pregrejanosti, bahatosti, preterivanja; neretko se ruga samom sebi, a donosi i tuđe tekstove koji ga ironiziraju, ne koristeći se pozicijom „naknadne pameti“ kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire „do srži“ otkrivajući i najintimnije sfere svoje osobnosti.Ovo je dramatično i lično svođenje računa koje se odvija pred očima publike kojoj je posvetio ne samo svoje autorsko delovanje već je pred njom hrabro rastvorio i ceo svoj život. 
Nastavak hvaljenog i nagrađivanog hita "Sebi po kožu". Igor Mandić ponovo spretno prepliće aktuelna zbivanja s prisećanjima na davna vremena: odrastanje u Dalmaciji, studiranje u Zagrebu, novinarske početke, velike polemike s uglednim protivnicima iz sveta kulture i politike. Neretko je sklon samoironiji, a donosi i tekstove u kojima ga neistomišljenici gledaju s neodobravanjem. Jednom rečju, ne koristi se "naknadnom pameću" kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire do same srži, otkrivajući i najintimnije detalje vlastitog života. Reč je o dramatičnom svođenju ličnih računa koje se odvija pred očima publike. A upravo je publici Mandić posvetio ceo stvaralački opus, da bi sada pred njom hrabro sklopio i rasklopio svoju biografiju.


Igor Mandić U zadnji čas - Autobiografski reality show

U zadnji čas

Svetozar Vukmanović TempoBorba za Balkan*„Borba za Balkan“ je knjiga memoarskog i svedočanstvenog karaktera čiji je autor istaknuti jugoslovenski revolucionar, političar i narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo.Osnovne informacije o knjizi• Autor: Svetozar Vukmanović Tempo (1912–2000)• Izdavač i godina izdanja: Knjigu je objavio izdavač Globus iz Zagreba 1981. godine.• Tematika: Delo donosi piščevo lično viđenje, sećanja i dokumentovana svedočenja o ključnim istorijskim događajima na prostoru Balkana, sa posebnim akcentom na period Drugog svetskog rata, revolucionarna kretanja, kao i odnose i planove unutar komunističkog i oslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji i susednim zemljama (poput Grčke, Albanije i Bugarske), u kojima je Tempo aktivno učestvovao kao Titov emisar i rukovodilac.

Borba za Balkan

Svetozar Vukmanović Tempo
Borba za Balkan
*
„Borba za Balkan“ je knjiga memoarskog i svedočanstvenog karaktera čiji je autor istaknuti jugoslovenski revolucionar, političar i narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo.
Osnovne informacije o knjizi
• Autor: Svetozar Vukmanović Tempo (1912–2000)
• Izdavač i godina izdanja: Knjigu je objavio izdavač Globus iz Zagreba 1981. godine.
• Tematika: Delo donosi piščevo lično viđenje, sećanja i dokumentovana svedočenja o ključnim istorijskim događajima na prostoru Balkana, sa posebnim akcentom na period Drugog svetskog rata, revolucionarna kretanja, kao i odnose i planove unutar komunističkog i oslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji i susednim zemljama (poput Grčke, Albanije i Bugarske), u kojima je Tempo aktivno učestvovao kao Titov emisar i rukovodilac.


Svetozar Vukmanović Tempo
Borba za Balkan


СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТСАНУ 2017уредник Миодраг Марковић*SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJIIDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOSTSANU 2017urednik Miodrag MarkovićЗборник о српском уметничком наслеђу на Косову и МетохијиЗборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).*Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).

SRPSKO UMETNICKO NASLEDjE NA KOSOVU I METOHIJI

СРПСКО УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
ИДЕНТИТЕТ, ЗНАЧАЈ, УГРОЖЕНОСТ
САНУ 2017
уредник Миодраг Марковић
*
SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
SANU 2017
urednik Miodrag Marković
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији
Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.
Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.
Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.
Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).
*
Zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost, zaštita”, u izdanju SANU, predstavljen je 10. maja u Svečanoj sali SANU. Tom prilikom govorili su: akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Gojko Subotić, akademik Aleksandar Loma, dopisni član Miodrag Marković i prof. dr Dragan Vojvodić.
Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost”, koja je priređena u novembru 2017. godine u Galeriji SANU. Studijski tekstovi objavljeni u zborniku dodatno razrađuju, obrazlažu i dopunjuju glavne poruke te izložbe. Zbornik je odštampan na srpskom i engleskom jeziku.
Kako je objasnio dopisni član Miodrag Marković, u pisanju zbornika učestvovali su kompetentni i ugledni stručnjaci, među kojima su članovi triju akademija: Srpske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije umetnosti i Norveške akademije nauka i književnosti, zatim univerzitetski profesori, kao i saradnici naučnih instituta, muzeja i ustanova zaštite spomenika kulture.
Prilozi u zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo”, razmatraju se mesto i uloga Kosova i Metohije u istoriji srpskog naroda (četiri priloga), a zatim se rasvetljavaju kosovskometohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića (tri priloga). Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na Kosovu i Metohiji”, podeljena je na četiri osnovna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti” (tri priloga), „Istorija stvaranja” (devet priloga), „Povesnica stradanja” (četiri priloga) i „Borba za očuvanje” (četiri priloga).


SRPSKO UMETNIČKO NASLEĐE NA KOSOVU I METOHIJI
IDENTITET, ZNAČAJ, UGROŽENOST
Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији
