Name: Čiča Gorio
Availability: InStock
Author: Balzak

Cica Gorio

Čiča Gorio
Balzak
Honoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac.

Čiča Gorio

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinaraMir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata. U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).

Tri romana Mir-Jam

Oštećene knjige, Tri romana za 300 dinara
Mir-Jam 
Milica Jakovljević 
To je bilo jedne noći na Jadranu: Krinku i Lolu, dve rodene sestre, život nije mazio. Ali to im nije smetalo da izrastu u lepo vaspitane, pametne i odgovorne devojke, ponos svojih roditelja. Za nagradu, otac ih je poslao na more. I tu pocinju dve ljubavne price, podjednako interesantne, sa neocekivanim zapletima i krajem...Mir-Jam je majstorski, kroz ovaj roman, vodila dve paralelne radnje, pokazavši još jednom da je neprevazidena ženska spisateljica na ovim prostorima izmedu dva rata.
 U slovenačkim gorama : Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju.
Nepobedivo srce: Miomira i Ninoslav naizgled su nespojive ličnosti - ona je lepa i razmažena bogatašica, on siromašni student iz unutrašnjosti. Ali ljubav ne bira ni vreme ni mesto. Ona jednostavno plane da bi nam život obasjla svetlošću. 

Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).



Mir-Jam Milica Jakovljević To je bilo jedne noći na Jadranu U slovenačkim gorama Nepobedivo srce stara knjiga polovna knjiga

Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

Ivan ĐajaPastertvrd povez*Ivan Đaja (fr. Jean Giaja; Avr, 21. jul 1884 — Beograd, 1. oktobar 1957) bio je srpski biolog, fiziolog, pisac, univerzitetski profesor i akademik. Đaja je bio profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Fiziološkog zavoda (1910) i prve Katedre za fiziologiju među Južnim Slovenima.Napisao je romansiranu biografiju Luja Pastera (Paster, 1937).*Luj Paster (fr. Louis Pasteur; Dol, 27. decembar 1822 — Marn la Koket, 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila. U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala.

Paster

Ivan Đaja
Paster
tvrd povez
*
Ivan Đaja (fr. Jean Giaja; Avr, 21. jul 1884 — Beograd, 1. oktobar 1957) bio je srpski biolog, fiziolog, pisac, univerzitetski profesor i akademik. Đaja je bio profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Fiziološkog zavoda (1910) i prve Katedre za fiziologiju među Južnim Slovenima.
Napisao je romansiranu biografiju Luja Pastera (Paster, 1937).
*
Luj Paster (fr. Louis Pasteur; Dol, 27. decembar 1822 — Marn la Koket, 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila. U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala.


Sidni ŠeldonSidney SheldonKrvna vezaSidni Šeldon bio je američki romanopisac i scenarista. Postao je poznat zahvaljujući televizijskim serijama The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, i Hart to Hart. Međutim, najveću slavu stekao je kao pedesetogodišnjak zahvaljujući romanima Gospodar igre, Druga strana ponoći i Gnev anđela.*Uzbudljiva saga o izdaji, sabotaži, opasnosti i vezama koje mogu biti smrtonosne...Porodična kompanija Rofe i sinovi međunarodna je poslovna imperija za kojom žude mnogi članovi porodice gladne bogatstva. Na njenom čelu nalazio se jedan od najbogatijih ljudi na svijetu, čovjek koji je upravo poginuo u tajanstvenoj nesreći, a kontrolu nad firmom ostavio svojoj kćerki jedinici Elizabet.Ova inteligentna, snalažljiva i ljepa mlada žena pokušaće da spasi, a ne da rasproda Rofe i sinove, a da bi u tome uspjela, moraće da nadmudri sve one koji potajno žele da se domognu njenog položaja, ali i nepoznatnog ubicu koji želi da joj oduzme život.

Krvna veza

Sidni Šeldon
Sidney Sheldon
Krvna veza
Sidni Šeldon bio je američki romanopisac i scenarista. Postao je poznat zahvaljujući televizijskim serijama The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, i Hart to Hart. Međutim, najveću slavu stekao je kao pedesetogodišnjak zahvaljujući romanima Gospodar igre, Druga strana ponoći i Gnev anđela.
*
Uzbudljiva saga o izdaji, sabotaži, opasnosti i vezama koje mogu biti smrtonosne...
Porodična kompanija Rofe i sinovi međunarodna je poslovna imperija za kojom žude mnogi članovi porodice gladne bogatstva. Na njenom čelu nalazio se jedan od najbogatijih ljudi na svijetu, čovjek koji je upravo poginuo u tajanstvenoj nesreći, a kontrolu nad firmom ostavio svojoj kćerki jedinici Elizabet.
Ova inteligentna, snalažljiva i ljepa mlada žena pokušaće da spasi, a ne da rasproda Rofe i sinove, a da bi u tome uspjela, moraće da nadmudri sve one koji potajno žele da se domognu njenog položaja, ali i nepoznatnog ubicu koji želi da joj oduzme život.



Sidni Šeldon
Sidney Sheldon
Krvna veza
(Bloodline)



Filota TomaToma FilaU ime života*Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.*U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.

U ime zivota

Filota Toma
Toma Fila
U ime života
*
Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
*
U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.
Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.
Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.
Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...
Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.
Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.
Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.
Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.
„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.
Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.


Filota Toma srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
Toma Fila
U ime života
Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...

U ime života

Grigorije BožovićČudesni kutoviJedinstvo - PrištinaIZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, MagČudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima. O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.

Cudesni kutovi

Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština
IZABRANA DELA/ Grigorije Božović, neprebolna rana srpske književnosti... streljan na pravdi Boga 1945 u Beogradu... Putopisna proza: Po Rasu... Po Drenici... Crte i reze (Sto godina malog Kosova)... Po Kosovu... Među Brsjacima... Urezane istine (Po Maćedoniji)... Preko Crnih brda (Crna Gora)... Pogovor GOJKO TEŠIĆ, Ćirilica, Šiven povez, Omot, 303 str, Mag
Čudesni kutovi (1930) više su od običnog putopisa – to je opis emotivnog i duhovnog putovanja, jednog prisnog hadžiluka, kroz koji Grigorije Božović ostvaruje svoje duboke veze sa srpskim narodom u Makedoniji. Pisac prvi put posle oslobođenja prolazi ovim krajevima, pa su njegovi opisi i refleksije prožeti istinskom pobožnošću i velikim poštovanjem prema onima koji su u prošlosti najviše propatili, ali su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Čudesni kutovi sadrže i vredna dijalekatska i semantička zapažanja, a skreću i pažnju na značaj očuvanja srpskog jezika na tim prostorima.

O IZDANJU: Grigorije Božović - Čudesni kutovi, putopisna proza, izabrao i priredio Gojko Tešić, 3. knjiga Izabranih dela, izdavač Jedinstvo, Priština, 1990, tvrdi povez sa omotom, 309 stranica, 560g.
O KNJIZI: Božovićevi putopisi obiluju etnografskim i folklornim činjenicama sa područja Kosova i Metohije i Makedonije. `On nas obaveštava o tajanstvenom mentalitetu, sirovom temperamentu, patrijarhalnom životu i gorštačkim osobinama Arnauta, Srba, Poturica...` (iz recenzije Krešimira Gligorijevića (1907-1975) sa omota knjige).
O PISCU: Grigorije Božović (1880-1945) je bio književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva od Turaka. Ugledni međuratni pisac, političar (poslanik na listi Samostalne demokratske stranke) i dopisnik `Politike` je dugo bio izbrisan iz zvaničnog pamćenja jer je streljan uoči pravoslavnog Božića 1945. zbog navodnog `zločina izdaje`. Božović je i zvanično rehabilitovan sudskom odlukom iz 2008. godine.


Grigorije Božović
Čudesni kutovi
Jedinstvo - Priština

Čudesni kutovi

Kazimjež BrandisVaršavske beležnice (1978 - 1984)Povez: tvrdi sa omotomIzdavač: BeogradGodina izdanja: 1988Obim: 334Format: 20 x 13*U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati*Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.

Varsavske beleznice (1978 - 1984)

Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)
Povez: tvrdi sa omotom
Izdavač: Beograd
Godina izdanja: 1988
Obim: 334
Format: 20 x 13
*
U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati
*
Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.


Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)