Name: Buvlja pijaca
Availability: InStock
Author: Igor Đurić

Buvlja pijaca

buvlja pijaca  PDF e-knjiga besplatna knjiga priče knjige polovne knjige antikvarne knjige Igor Đurić

Prota Mateja NenadovićMemoariMemoari su jedno od najboljih dela srpske memoarske književnosti. U njima je zapisano mnoštvo podataka o ljudima i događajima iz perioda Prvog srpskog ustanka. Upravo zato oni predstavljaju dragocen dokument tog vremena.Prota Mateja Nenadović (1777–1854) bio je sin kneza Alekse Nenadovića, pogubljenog u Seči knezova. Bio je vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata. Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama.

Memoari

Prota Mateja Nenadović
Memoari
Memoari su jedno od najboljih dela srpske memoarske književnosti. U njima je zapisano mnoštvo podataka o ljudima i događajima iz perioda Prvog srpskog ustanka. Upravo zato oni predstavljaju dragocen dokument tog vremena.
Prota Mateja Nenadović (1777–1854) bio je sin kneza Alekse Nenadovića, pogubljenog u Seči knezova. Bio je vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata. Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. 


Prota Mateja Nenadović Memoari Prvi srpski ustanak stare knjige polovne knjige

Predrag JašovićPritoke književnosti Kosova i MetohijeM 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić, 2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID 180656140.Recenzenti:Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. MitroviciProf. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. MitroviciUrednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik

Pritoke knjizevnosti Kosova i Metohije

Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije
M 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić,  2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID  180656140.
Recenzenti:
Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Prof. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Urednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik


Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije


Pritoke književnosti Kosova i Metohije

''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.

Vreme zlih pastrmki

''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.
Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.


VREME ZLIH PASTRMKI, knjiga predaka i potomaka kuće od kamena, porodična basna porodica Đurić Istok Metohija Kosovo Istok

''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!

Kolona


''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.
''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.
Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?
Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.
Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.
Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.
Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.
Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.
Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.
Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!


istok metohija kosovo igor đurić 1999 rat izbeglice slovenska mitologija dostojevski

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilicaGorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“&nbsp;

Gorski vijenac

Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941
Edicija: Srpska knjiga, Beograd 1941, ratno izdanje, str. 190, ćirilica
Gorski vijenac (u prvom izdanju Gorskiй vienacъ) refleksivno-herojska je poema u obliku narodne drame Petra II Petrovića Njegoša, nastala u doba srpskog romantizma. Delo je objavljeno u Beču 1847. na srpskom narodnom jeziku i svojom pojavom predstavljalo je veliki doprinos pobedi Vukove borbe za novi književni jezik. Tema „Gorskog vijenca” je istraga, odnosno istrebljenje, poturica. Delo je napisano posle poeme „Luča mikrokozma” (1845), a pre poeme „Lažni car Šćepan Mali” (1847, objavljena 1851).
Izdavačko preduzeće „Jugoistok”, izdavačka kuća pod kontrolom nemačkog propagandnog odeljenja u Srbiji. Nemačke vlasti su, prethodno konfiskujući celokupnu imovinu Gece Kona, prodale Izdavačko preduzeće „Geca Kon“ izdavačkoj kući „Jugoistok“ 


Gorski vijenac Petar Petrović Njegoš Jugoistok - Beograd 1941 Crna Gora Istraga poturica

Milenko M. VukićevićZnameniti Srbi MuslomaniSKZ 103Znameniti Srbi muslomani je zbirka priča Milenka M. Vukićevića o istaknutim ličnostima iz srpske prošlosti koje su jačanjem Osmanskog carstva u srpskim zemljama bivale zahvaćene procesom islamizacije, ali to nije imalo uticaja na njihov odnos prema narodu katoličke i pravoslavne veroispovesti. Vođen zapisima savremenika, pismima, svedočanstvima i pričama, Vukićević piše o Mehmedu Sokoloviću, Husein kapetanu Gradaščeviću, Ali-agi Dadiću, Sinan-paši Sijerčiću i Hasan-agi Krajišniku.

Znameniti Srbi Muslomani

Milenko M. Vukićević
Znameniti Srbi Muslomani
SKZ 103
Znameniti Srbi muslomani je zbirka priča Milenka M. Vukićevića o istaknutim ličnostima iz srpske prošlosti koje su jačanjem Osmanskog carstva u srpskim zemljama bivale zahvaćene procesom islamizacije, ali to nije imalo uticaja na njihov odnos prema narodu katoličke i pravoslavne veroispovesti. Vođen zapisima savremenika, pismima, svedočanstvima i pričama, Vukićević piše o Mehmedu Sokoloviću, Husein kapetanu Gradaščeviću, Ali-agi Dadiću, Sinan-paši Sijerčiću i Hasan-agi Krajišniku. 


Milenko M. Vukićević, Znameniti Srbi Muslomani Mehmed Sokolović, Husein kapetan Gradaščević, Ali-aga Dadić, Sinan-paša Sijerčić i Hasan-aga

ŠekspirJulije CezarJulije Cezar (engl. Julius Caesar) je tragedijaVilijama Šekspira koja je napisana oko 1599. godine. Spada u grupu dramskih komada napisanih prema stvarnim događajima iz istorije Rimskog carstva. Druge dve drame s ovom tematikom su Koriolan i Antonije i Kleopatra.Iako je komad dobio ime prema rimskom imperatoru, on je sporedni lik koji se pojavljuje u svega tri scene. Marko Brut je centralni lik zapleta, jer se se čitav komad vrti oko njegovih unutrašnjih trvenja po pitanju časti, ljubavi prema domovini i prijateljstva.Osnovni izvor korišćen pri izradi komada je prevod Plutarhovih Života koji je sačinio Tomas Nort (Thomas North). Šekspir je izmenio neke istorijske činjenice kako bi se komad lakše mogao izvesti na sceni i radi jačeg dramskog efekta. Komad sadrži anahrone elemente iz elizabetanske ere. Recimo, za Cezara se kaže da nosi elizabetansku tuniku (doublet) umesto rimske toge. U jednom trenu čuje se sat i Brut to primećuje i pominje.

Julije Cezar

Šekspir
Julije Cezar
Julije Cezar (engl. Julius Caesar) je tragedijaVilijama Šekspira  koja je napisana oko 1599. godine. Spada u grupu dramskih komada napisanih prema stvarnim događajima iz istorije Rimskog carstva. Druge dve drame s ovom tematikom su Koriolan i Antonije i Kleopatra.
Iako je komad dobio ime prema rimskom imperatoru, on je sporedni lik koji se pojavljuje u svega tri scene. Marko Brut je centralni lik zapleta, jer se se čitav komad vrti oko njegovih unutrašnjih trvenja po pitanju časti, ljubavi prema domovini i prijateljstva.
Osnovni izvor korišćen pri izradi komada je prevod Plutarhovih Života koji je sačinio Tomas Nort (Thomas North). Šekspir je izmenio neke istorijske činjenice kako bi se komad lakše mogao izvesti na sceni i radi jačeg dramskog efekta. Komad sadrži anahrone elemente iz elizabetanske ere. Recimo, za Cezara se kaže da nosi elizabetansku tuniku (doublet) umesto rimske toge. U jednom trenu čuje se sat i Brut to primećuje i pominje.


Vilijam Šekspir
Julije Cezar
tragedija
Brut
Plutarh