Name: Antologija narodnih junačkih pesama
Availability: InStock
Author: Vojislav Đurić

Antologija narodnih junackih pesama

Vojislav Đurić Antologija narodnih junačkih pesama narodna poezija narodne pesme

Antologija narodnih junačkih pesama

Radovan KalabićSRPSKA EMIGRACIJAPrilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)prvo izdanje*Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.

SRPSKA EMIGRACIJA

Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje
*
Radovan Kalabić (Bijeljina, 1960) srpski je magistar književnosti, istoriograf, novinar, publicista i političar, član Udruženja književnika Srbije.


Radovan Kalabić
SRPSKA EMIGRACIJA
Prilozi za istoriju srpskog iseljeništva (1930-1992)
prvo izdanje

Umberto Eko Ime ružeUmberto Eko bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka.Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi

Ime ruze

Umberto Eko 
Ime ruže
Umberto Eko bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka.
Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi



Umberto Eko 
Ime ruže
Umberto Eko bio je italijanski pisac, filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, esejist i istoričar srednjeg veka.

Ime ruže

Aleksandar Đuričić Kaporova školicaMomčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.*U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.

Kaporova skolica

Aleksandar Đuričić 
Kaporova školica
Momčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
*
U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.


Aleksandar Đuričić Kaporova školica Momo Kapor polovna knjiga

Kaporova školica

Danilo NikolićKraljica zabaveNeobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

Kraljica zabave

Danilo Nikolić
Kraljica zabave
Neobična ljubavna priča i pokušaj da se kroz sudbine ljudi sa Kosova i Metohije osvetli jedno dramatićno vreme. I ovaj roman pokazuje da je Danilo Nikolić pisac koji posebno vešto ulazi u unutarnje svetove svojih junaka i pokazuje iz čega se ispredaju njihove tragične sudbine.
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.


Radovan PopovićMatija - Njim samimMatija Bećković*Uzbudljiv život – uzbudljiva knjiga. „Matija – njim samim“ u kojoj je veliki pesnik, akademik, opisao svoj život u beležnicu Radovana Popovića, najboljeg biografa srpskih pisaca. U knjizi je sve – od dana kad se zaputio iz Sente, preko Rovaca, Kolašina, Valjeva, do Beograda. Svuda i uvek su ga pratila iznenađenja, muke, radosti, uzbuđenja. Raskošni pesnički dar pretočio je u tomove knjiga. Postao je najomiljeniji pesnik, najviše citiran, najčešće nagrađivan.Knjiga „Matija – njim samim“ je vrlo čitljiva, iskrena, bogata događajima, anegdotama i pesmama. Jedno novo i iskreno lice velikog pesnika.

Matija

Radovan Popović
Matija - Njim samim
Matija Bećković
*
Uzbudljiv život – uzbudljiva knjiga. „Matija – njim samim“ u kojoj je veliki pesnik, akademik, opisao svoj život u beležnicu Radovana Popovića, najboljeg biografa srpskih pisaca. U knjizi je sve – od dana kad se zaputio iz Sente, preko Rovaca, Kolašina, Valjeva, do Beograda. Svuda i uvek su ga pratila iznenađenja, muke, radosti, uzbuđenja. Raskošni pesnički dar pretočio je u tomove knjiga. Postao je najomiljeniji pesnik, najviše citiran, najčešće nagrađivan.
Knjiga „Matija – njim samim“ je vrlo čitljiva, iskrena, bogata događajima, anegdotama i pesmama. Jedno novo i iskreno lice velikog pesnika.


Radovan Popović
Matija - Njim samim
Matija Bećković

Dostojevski i savremenostMeđunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godinePovez: mekiIzdavač: Filološki fakultet u Beogradu, BeogradGodina izdanja: 1983Obim: 136Stanje: odličnoDostojevski i savremenost (monografija, zbornik).Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;Odgovorni urednik: Milosav Babović; Sadržaj:Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenostDr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostьDr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. DostojevskijsDr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX vekaDr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX vekaDr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnostiDr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo InkvizitoraDr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusimaDr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucijaDr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnostDr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй sredeDr. Ante Muljačić - Dostojevski i DonadiniDr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti

Dostojevski i savremenost

Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine
Povez: meki
Izdavač: Filološki fakultet u Beogradu, Beograd
Godina izdanja: 1983
Obim: 136
Stanje: odlično
Dostojevski i savremenost (monografija, zbornik).
Recenzenti: Milosav Babović; Zoran Božović;
Odgovorni urednik: Milosav Babović;

Sadržaj:
Dr. Milosav Babović - Dostojevski i savremenost
Dr. Radegast Parolek - Эstetičeskiй ideal Dostoevskogo i sovremennostь
Dr. Michael Wegner - ZUR Romankonzeption Fedor M. Dostojevskijs
Dr. Lюdvika Яэukevič - Dostoevskiй i polьnjskaя hudoženstvennaя proza XX veka
Dr. Dюla Kirai - Dostoevskiй i intelektualьno-psihogičeskiй roman XX veka
Dr. Sava Penčić - Dostojevski o umetnosti
Dr. Milosav Babović - Problema žanra Velikogo Inkvizitora
Dr. Višnja Ristar - Tehnika pripovedanja u Zlim dusima
Dr. Zvonimir Kostić - Dostojevski i revolucija
Dr. Milan Đurčinov - Dostojevski i nova makedonska književnost
Dr. Bohumil Neuman - Dostoevskiй i v českoй srede
Dr. Ante Muljačić - Dostojevski i Donadini
Dr. Dragan Krstić - Dostojevski i koncept reaktivne ličnosti


Dostojevski i savremenost
Međunarodni simpozium u Beogradu povodom stogodišnjice smrti Dostojevskog 12 - 14 novembar 1981. godine

Milenko DoderKopinič bez enigmeJosip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.

Kopinic bez enigme

Milenko Doder
Kopinič bez enigme
Josip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.
Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.
