Name: Aleksandrijski kvartet - Justina - Baltazar
Availability: InStock
Author: Lorens Darel

Aleksandrijski kvartet - Justina - Baltazar

Lorens Darel
Aleksandrijski kvaret - Justina - Baltazar


Igor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm;* Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane. Igor M. Đurić* Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане. Игор М. Ђурић

De si bace - Leksikon Istoka

Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;
*

Želja da sačuvam, makar deo uspomena i baštine mog rodnog mesta Istoka, učinila je da sačinim i objavim ovu knjigu. Shodno svojim skromnim mogućnostima i mukotrpnom radu, uradio sam ono što sam mogao i umeo u datim uslovima. Ovo je decenijski plod moga bavljenja Istokom i Istočanima, dakle: sobom. Baveći se Istokom ja sam se bavio sobom.
Ova knjiga, u svom leksikonskom delu, sigurno ima mnogo propusta i nedostataka te se unapred izvinjavam zbog toga. Koliko sam znao, mogao i umeo: toliko sam uradio. Sad je red na druge, da dopune ili urade bolje ili drugačije. Najzad, prva izdanja ovakvih knjiga se i štampaju da bi se greške ispravile u drugom.
Ipak, glavna mana ove knjige leži u činjenici što nisam umeo da njen sadržaj u dovoljnoj meri proširim na širu okolinu Istoka, Metohijskim Podgorom, da se pozabavim okolnim naseljima, da navedem njihove istorijske, kulturne i ljudske potencijale, kojih zasigurno ima. O toponimiji da i ne govorim. Jednostavno, nije u pitanju namera već nisam imao moći i kapaciteta za to. Čitav rad na ovoj knjizi izneo sam na svojim leđima (na svojoj grbini): od prikupljanja podataka, pisanja, pripreme za štampu, do samog štampanja. Zato sam bio ograničen, bez tuđe pomoći, da se posvetim samo onome što znam, čega se sećam, šta sam pronašao, šta mi je rečeno od oca. Ovi nedostaci se mogu ispraviti ako bude dobre volje da se pomogne u prikupljanju podataka, za neko drugo izdanje ili neku drugu knjigu.
Ono što će izazvati najveće polemike i mnogo komentara (znam kakvi smo ljudi, jedan sam od njih) biće izbor savremenika koji su poimenice, posebnom karticom, pomenuti. Po tom pitanju vodio sam se idejom da, uglavnom, pomenem ljude koji su svojim radom ostavili istinski trag u sećanju, istoriji i kulturi Istoka, ili su svojim radom ostavili pisani trag o istome. Za naše kolektivno sećanje bitniji je jedan rodoslov o nekoj istočkoj porodici nego vrhunski rad iz neke prirodne nauke. Ima još mnogo ljudi koji su se uzdigli, a poreklom su iz Istoka, ali su se bavili univerzalnim karijerama, naukama, poslovima. Nije bilo moguće nabrojati ih sve jer bi onda sam izbor izgubio smisao. Pored toga, po svojim kriterijumima, a za to mi daje pravo činjenica da je ovo moja knjiga, ocenjivao sam domene i dostignuća prema umetničkim ili istorijskim merilima već odabranih ljudi i njihovih dostignuća pa su tako neki ljudi izostavljeni. Naravno, nekoga sam i nenamerno preskočio: i to će se ispraviti u drugom izdanju (ako ga bude).
Istočani su vrsta u izumiranju. Beloglavih supova i pandi će biti ali Istočana neće. Oduzeto nam je stanište gde jedino možemo da se obnavljamo i budemo autohtoni  Istočani. Nemamo više svoj zavičaj da bi se tamo rađali i rođenjem postajali Istočanima, nemamo svoje zemlje da nas primi u nedra kad umremo. 
Zato, kad nestane fizičkog – ostane samo duhovno. Kad nestanu ljudi treba da ostanu uspomene i istorija. Otud i pišem ovu enciklopediju, da buduća pokolenja saznaju ko su im bili očevi, dedovi i zemljaci. Zato je važno da ostane bilo kakav trag, pa makar i ovakav, slabašan i grešan.
Treba napomenuti da su delovi ove knjige u velikoj meri štampani u dva izdanja moje knjige Istočke priče. Ovo što je pred čitaocima je to isto samo obimno dopunjeno. Prvi deo knjige (De si baće) štampam, u dopunjenom i konačnom izdanju. Ta poema ostavila je velikog traga kod čitalaca i bio sam dužan da je ovekovečim u konačnom obliku. Leksikon koji sledi u najvećoj meri objašnjava ovaj spis a njegova osnova je sadržaj Istočkih priča i Rečnika na kraju te knjige.
Ovu knjigu sam sklopio na pismenim i usmenim tragovima svoga oca Milisava i na narodnom govoru koji sam slušao od majke Stane.

                                          Igor M. Đurić
*

Жеља да сачувам, макар део успомена и баштине мог родног места Истока, учинила је да сачиним и објавим ову књигу. Сходно својим скромним могућностима и мукотрпном раду, урадио сам оно што сам могао и умео у датим условима. Ово је деценијски плод мога бављења Истоком и Источанима, дакле: собом. Бавећи се Истоком ја сам се бавио собом.
Ова књига, у свом лексиконском делу, сигурно има много пропуста и недостатака те се унапред извињавам због тога. Колико сам знао, могао и умео: толико сам урадио. Сад је ред на друге, да допуне или ураде боље или другачије. Најзад, прва издања оваквих књига се и штампају да би се грешке исправиле у другом.
Ипак, главна мана ове књиге лежи у чињеници што нисам умео да њен садржај у довољној мери проширим на ширу околину Истока, Метохијским Подгором, да се позабавим околним насељима, да наведем њихове историјске, културне и људске потенцијале, којих засигурно има. О топонимији да и не говорим. Једноставно, није у питању намера већ нисам имао моћи и капацитета за то. Читав рад на овој књизи изнео сам на својим леђима (на својој грбини): од прикупљања података, писања, припреме за штампу, до самог штампања. Зато сам био ограничен, без туђе помоћи, да се посветим само ономе што знам, чега се сећам, шта сам пронашао, шта ми је речено од оца. Ови недостаци се могу исправити ако буде добре воље да се помогне у прикупљању података, за неко друго издање или неку другу књигу.
Оно што ће изазвати највеће полемике и много коментара (знам какви смо људи, један сам од њих) биће избор савременика који су поименице, посебном картицом, поменути. По том питању водио сам се идејом да, углавном, поменем људе који су својим радом оставили истински траг у сећању, историји и култури Истока, или су својим радом оставили писани траг о истоме. За наше колективно сећање битнији је један родослов о некој источкој породици него врхунски рад из неке природне науке. Има још много људи који су се уздигли, а пореклом су из Истока, али су се бавили универзалним каријерама, наукама, пословима. Није било могуће набројати их све јер би онда сам избор изгубио смисао. Поред тога, по својим критеријумима, а за то ми даје право чињеница да је ово моја књига, оцењивао сам домене и достигнућа према уметничким или историјским мерилима већ одабраних људи и њихових достигнућа па су тако неки људи изостављени. Наравно, некога сам и ненамерно прескочио: и то ће се исправити у другом издању (ако га буде).
Источани су врста у изумирању. Белоглавих супова и панди ће бити али Источана неће. Одузето нам је станиште где једино можемо да се обнављамо и будемо аутохтони  Источани. Немамо више свој завичај да би се тамо рађали и рођењем постајали Источанима, немамо своје земље да нас прими у недра кад умремо. 
Зато, кад нестане физичког – остане само духовно. Кад нестану људи треба да остану успомене и историја. Отуд и пишем ову енциклопедију, да будућа поколења сазнају ко су им били очеви, дедови и земљаци. Зато је важно да остане било какав траг, па макар и овакав, слабашан и грешан.
Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

                                          Игор М. Ђурић


Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
Исток Метохија
Косово и Метохија
Istok Metohija
Kosovo i Metohija

De si baće - Leksikon Istoka

Dubravka UgrešićForsiranje romana rekeDubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.

Forsiranje romana reke

Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke
Dubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su "Meša Selimović" (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999). Živi i radi u Amsterdamu.
Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel "Interkontinental", u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.
U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv "lepe književnosti". Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.
U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.
Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.


Dubravka Ugrešić
Forsiranje romana reke

Radovan Beli MarkovićLajkovačka pruga*Čekanje odlaska nije samo glavni motiv romana "Lajkovačka pruga" već je to i osnovni motiv ljudskog života: sve se, najzad, svodi na kraće ili duže čekanje između rođenja i smrti, pri čemu svako čeka na nekoj svojoj staciji u vremenu."Lajkovačka pruga" je jedno od onih dela koja imaju prelomni značaj u opusu autora i u književnosti kojoj taj autor pripada. Pričajući priču o jednoj gotovo mitologizovanoj komponenti života u Srbiji, Radovan Beli Marković je ubedljivo pokazao da je vešt pripovedač i liričar u meri koju proza dopušta, jednako kao što je pokazao da ume na poseban način da komponuje roman pretvoren u muzičku strukturu. Otuda se može reći da je "Lajkovačka pruga" istovremeno i priča o jednoj pruzi, ali i priča o jednom gradu i njegovim žiteljima potopljenim u dosadu "uveličanih srazmera", u istoj onoj meri u kojoj je posredi i priča o piscu i njegovoj neveseloj sudbini u mraku istorije i ružne svkodnevice. Čitalac će u ovom romanu naći mnogo onih zadovoljstava koja mu današnja književnost najvećim delom uskraćuje. A to su, pre svega, rad jedne pesničke imaginacije i jezička raskoš na koju polako zaboravljamo, barem kad je o prozi reč. Jedan od najlepših romana u novijoj srpskoj istoriji „Lajkovačka pruga” ponovo je pred čitaocima. Autor romana Radovan Beli Marković, jedan od onih pripovedača koji pomeraju granice i u kniževnost uvode novitete, govori u ovoj knjizi o dosadi i teskobi života u „malom i savršenom Lajkovcu”. Glavni junak je – pruga. Oko njenih šina se „voza” život.

Lajkovacka pruga

Radovan Beli Marković
Lajkovačka pruga
*
Čekanje odlaska nije samo glavni motiv romana "Lajkovačka pruga" već je to i osnovni motiv ljudskog života: sve se, najzad, svodi na kraće ili duže čekanje između rođenja i smrti, pri čemu svako čeka na nekoj svojoj staciji u vremenu."Lajkovačka pruga" je jedno od onih dela koja imaju prelomni značaj u opusu autora i u književnosti kojoj taj autor pripada. Pričajući priču o jednoj gotovo mitologizovanoj komponenti života u Srbiji, Radovan Beli Marković je ubedljivo pokazao da je vešt pripovedač i liričar u meri koju proza dopušta, jednako kao što je pokazao da ume na poseban način da komponuje roman pretvoren u muzičku strukturu.

Otuda se može reći da je "Lajkovačka pruga" istovremeno i priča o jednoj pruzi, ali i priča o jednom gradu i njegovim žiteljima potopljenim u dosadu "uveličanih srazmera", u istoj onoj meri u kojoj je posredi i priča o piscu i njegovoj neveseloj sudbini u mraku istorije i ružne svkodnevice. Čitalac će u ovom romanu naći mnogo onih zadovoljstava koja mu današnja književnost najvećim delom uskraćuje. A to su, pre svega, rad jedne pesničke imaginacije i jezička raskoš na koju polako zaboravljamo, barem kad je o prozi reč. 

Jedan od najlepših romana u novijoj srpskoj istoriji „Lajkovačka pruga” ponovo je pred čitaocima. Autor romana Radovan Beli Marković, jedan od onih pripovedača koji pomeraju granice i u kniževnost uvode novitete, govori u ovoj knjizi o dosadi i teskobi života u „malom i savršenom Lajkovcu”. Glavni junak je – pruga. Oko njenih šina se „voza” život.


Lajkovačka pruga

J. M. CronynThe Elements OfARCHAEOLOGICAL CONSERVATIONDžon KroninElementi arheološke konzervacije*Jasno strukturirana i potpuno ilustrovana, ovo je jedina sveobuhvatna knjiga na tu temu na uvodnom nivou.Savršena kao praktična priručnica za profesionalce i studente koji rade sa iskopanim materijalima, i kao uvod za one koji se obučavaju za arheološke konzervatore.

ARCHAEOLOGICAL CONSERVATION

J. M. Cronyn
The Elements Of
ARCHAEOLOGICAL CONSERVATION
Džon Kronin
Elementi arheološke konzervacije
*
Jasno strukturirana i potpuno ilustrovana, ovo je jedina sveobuhvatna knjiga na tu temu na uvodnom nivou.
Savršena kao praktična priručnica za profesionalce i studente koji rade sa iskopanim materijalima, i kao uvod za one koji se obučavaju za arheološke konzervatore.


J. M. Cronyn
The Elements Of
ARCHAEOLOGICAL CONSERVATION
Džon Kronin
Elementi arheološke konzervacije

Alan Ford - Zabranjen udaracMagnus i BunkerBroj 313

Alan Ford - Zabranjen udarac

Alan Ford - Zabranjen udarac
Magnus i Bunker
Broj 313


Alan Ford - Zabranjen udarac
broj 313
Magnus i Bunker

Kurt KerstenBizmark i njegovo dobaReprint izdanja Nolit iz 1936 god﻿Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.Sadržaj:Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari

Bizmark i njegovo doba

Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god
Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.
Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.
Sadržaj:
Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari


Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god

Joža HorvatCrvena lisica*Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku. Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.

Crvena lisica

Joža Horvat
Crvena lisica
*
Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku.

Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.
