Istocke price

Istočke priče Istok Metohija Kosovo Sentimentalna istorija jedne varoši  PDF e-knjiga besplatna knjiga

Istočke priče

Mister No - Pobunjenik Huanitobroj 16Marzorati i Di VittoIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Mister NoScenario: Stefano MarzoratiCrtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di VittoNaslovna strana: Roberto DisoOriginalni naslov: Juanito il ribelleBroj originalne edicije: 307Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmMeki povezBroj strana: 98Boja: Crno-belo

Mister No - Pobunjenik Huanito

Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Mister No
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di Vitto
Naslovna strana: Roberto Diso
Originalni naslov: Juanito il ribelle
Broj originalne edicije: 307
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Meki povez
Broj strana: 98
Boja: Crno-belo


Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Veseli četvrtak

Nova američka pripovetkaSrpska književna zadruga - Beograd1986NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. TodorovićVrsta građe kratka prozaCiljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1986Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cmDrugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522ISBN 86-379-0005-4 (karton)Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. TodorovićNapomena: str. 279-280

Nova americka pripovetka

Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986
NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,
Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. Todorović
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)
Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522
ISBN 86-379-0005-4 (karton)
Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. Todorović
Napomena: str. 279-280


Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986

Nova američka pripovetka

Sergej Jesenjin PoemeCelokupna dela, knjiga 4Poeme, improvizacije, skice, ČastuškeBalada o Jevpatiju KolovratuMarta NamesnicaInonijaPugačovZemqa lupežaSlovo o velikom pohoduPesma o 36Ana Snjeginja*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Poeme

Sergej Jesenjin 
Poeme
Celokupna dela, knjiga 4
Poeme, improvizacije, skice, Častuške
Balada o Jevpatiju Kolovratu
Marta Namesnica
Inonija
Pugačov
Zemqa lupeža
Slovo o velikom pohodu
Pesma o 36
Ana Snjeginja
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


Sergej Jesenjin , Poeme , ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma

Danica Popović i Marko PopovićManastir Šudikova u BudimljiManastir Šudikova je manastir Eparhije budimljansko nikšićke, Srpske pravoslavne crkve, nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana. Manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.*Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.*Autor: Dr Danica Popović i dr Marko PopovićGodina izdanja: 2020Broj strana: 296Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 28 × 24 cmISBN: 978-86-85917-21-9*U monografiji o manastiru Šudikova prikazani su rezultati opsežnih istraživanja, ne samo manastira, već i njegovog „najšireg i prirodnog okvira – a to je keliotsko pešterno monaštvo Polimlja“. U knjizi su, u nekoliko celina, predstavljeni istorijat manastirskog kompleksa i crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, istraživanja skita u Uroševici, pećina-isposnica u okviru lokaliteta Zidanica u stenovitim liticama Tivranske klisure, šudikovskog svetog vrela kao i manastira i isposnica Polimlja. Između ostalog, važan deo monografije čini i katalog rukopisa gde je prikazana biblioteka i prepisivačka delatnost monaha manastira Šudikova.*У монографији о манастиру Шудикова приказани су резултати опсежних истраживања, не само манастира, већ и његовог „најширег и природног оквира – а то је келиотско пештерно монаштво Полимља“. У књизи су, у неколико целина, представљени историјат манастирског комплекса и цркве Ваведења Пресвете Богородице, истраживања скита у Урошевици, пећина-испосница у оквиру локалитета Зиданица у стеновитим литицама Тивранске клисуре, шудиковског светог врела као и манастира и испосница Полимља. Између осталог, важан део монографије чини и каталог рукописа где је приказана библиотека и преписивачка делатност монаха манастира Шудикова.

Manastir Sudikova u Budimlji

Danica Popović i Marko Popović
Manastir Šudikova u Budimlji
Manastir Šudikova je manastir Eparhije budimljansko nikšićke, Srpske pravoslavne crkve, nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana. Manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.
*
Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
*
Autor: Dr Danica Popović i dr Marko Popović
Godina izdanja: 2020
Broj strana: 296
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 28 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-21-9
*
U monografiji o manastiru Šudikova prikazani su rezultati opsežnih istraživanja, ne samo manastira, već i njegovog „najšireg i prirodnog okvira – a to je keliotsko pešterno monaštvo Polimlja“. U knjizi su, u nekoliko celina, predstavljeni istorijat manastirskog kompleksa i crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, istraživanja skita u Uroševici, pećina-isposnica u okviru lokaliteta Zidanica u stenovitim liticama Tivranske klisure, šudikovskog svetog vrela kao i manastira i isposnica Polimlja. Između ostalog, važan deo monografije čini i katalog rukopisa gde je prikazana biblioteka i prepisivačka delatnost monaha manastira Šudikova.
*
У монографији о манастиру Шудикова приказани су резултати опсежних истраживања, не само манастира, већ и његовог „најширег и природног оквира – а то је келиотско пештерно монаштво Полимља“. У књизи су, у неколико целина, представљени историјат манастирског комплекса и цркве Ваведења Пресвете Богородице, истраживања скита у Урошевици, пећина-испосница у оквиру локалитета Зиданица у стеновитим литицама Тивранске клисуре, шудиковског светог врела као и манастира и испосница Полимља. Између осталог, важан део монографије чини и каталог рукописа где је приказана библиотека и преписивачка делатност монаха манастира Шудикова.


Danica Popović i Marko Popović
Manastir Šudikova u Budimlji nalazi se na desnoj obali Lima, na početku Tifranske klisure kod Berana.


Manastir Šudikova u Budimlji

Amfilohije RadovićKosovo je glava LazarevaSa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla povodom 620 godina od Kosovske bitke Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka organizuje Akademiju Kosovo je glava Lazareva.Akademija će biti održana na Petrovdan, 12. jula 2009. godine, u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.*Prema predanju, car Lazar je prvobitno bio sahranjen u Prištini, budući vjerovatno odmah po posječenju izmoljen od Bajazita, zauzimanjem turskih vazala srpskog roda, poput kralja Marka iz Makedonije, sa kojom je cara Lazara vezivala i njegova krasna zadužbina — manastir Lešak. Tijelo cara — Mučenika je pažljivo umotano i sahranjeno u Prištini, da bi mu, po narodnoj pjesmi „poslije četrdeset“ dana bila pridužena i obretena časna glava Lazareva. Kada je u Prištini otkriveno da su časne mošti Kosovskog Kneza ostale cijele, netruležne i mirisne, po savjetu patrijarha srpskoga i episkopa, prenesene su već 1390/1391. u zadužbinu Kneževu Ravanicu. Konstantin Kostenečki Filosof, pisac žitija despota Stefana Lazarevića, koji je poslije 1410. dobježao pred Turcimau despot-Stefanovu Srbiju, zapisao je da je „Lazara postigla blažena smrt tako što mu je glava odsječena, dok su njegovi mili druzi molili usrdno da poginu prije njega, da smrt njegovu ne vide“, i posvjedočio da se samodržac srpski, „primivši mučeničku končinu, vidi sada kao živ u velikoj obitelji Ravanica„. U Ravanici je ove časne mošti vidio i životopisac Svetog Đorđa Kratovca, pop Peja, u prvi desetljećima 16. vijeka, zapisavši: „Kada knez Lazar pobijeđen bi od Turaka na Kosovom polju, samo njega proslavi Bog. Tijelo njegovo do danas prebiva nenarušeno truležnošću, čemu sam i ja bio svjedok: glava njegova leži pored tijela odsječena i tako obagrena krvlju da, gledajući, pomišljaš da je upravo sada posječena! A odaje od sebe neopisano blgovonije… I Murat je tada ubijen i sa njim je palo neprebrojno mnoštvo Turaka, a ipak se nikakva znamenja nijesu javila ni na vojskovođi ni na njegovi potčinjenima — svi su istruljeli“. Englez Braun 1669. u svome putopisu iz 1669. zapisao je da je prošao pored „Ravanice u kojoj leže relikvije kneza Lazara i Romila Sinajca“. 1690., ako ne ranije, poslije pustošenja Ravanica 1683. godine, časne mošti cara Lazara prenijete su u Sent Andreju, gdje su, zajedno sa krušedolskim Svetim moštima Brankovića, četiri godine počivale u drvenoj crkvi kraj Dunava, i 1697. godine bile prenijete u Novu Ravanicu u Vrdniku, a u nemirnim vremenima 1716. u Futog, burne 1848. u Fenek i Klenak, odakle su ponovo vraćene u Vrdnik. 1941. po izbijanju Drugog svjetskog rata prenijete su u Bešenovo. Odatle su, u jeku pavelićevskog pogroma, pravim čudom Božijim, premda su dragocijenosti koje su kraj moštiju u ćivotu ležale opljačkane, vraćene u Beograd 14. aprila 1942.g., u Sabornu crkvu, gdje su počivale do 1988., kada su, u navečerje šestotog Vidovdana, krenule u svečani ophod po srpskoj zemlji i 1989.g. na šestoti se Vidovdan obrele na Kosovu, odakle su konačno vraćene u Ravanicu Ćuprijsku.

Kosovo je glava Lazareva

Amfilohije Radović
Kosovo je glava Lazareva
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla povodom 620 godina od Kosovske bitke Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka organizuje Akademiju Kosovo je glava Lazareva.
Akademija će biti održana na Petrovdan, 12. jula 2009. godine, u 20 časova u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.
*
Prema predanju, car Lazar je prvobitno bio sahranjen u Prištini, budući vjerovatno odmah po posječenju izmoljen od Bajazita, zauzimanjem turskih vazala srpskog roda, poput kralja Marka iz Makedonije, sa kojom je cara Lazara vezivala i njegova krasna zadužbina — manastir Lešak. Tijelo cara — Mučenika je pažljivo umotano i sahranjeno u Prištini, da bi mu, po narodnoj pjesmi „poslije četrdeset“ dana bila pridužena i obretena časna glava Lazareva. Kada je u Prištini otkriveno da su časne mošti Kosovskog Kneza ostale cijele, netruležne i mirisne, po savjetu patrijarha srpskoga i episkopa, prenesene su već 1390/1391. u zadužbinu Kneževu Ravanicu.  Konstantin Kostenečki Filosof, pisac žitija despota Stefana Lazarevića, koji je poslije 1410. dobježao pred Turcimau despot-Stefanovu Srbiju, zapisao je da je „Lazara postigla blažena smrt tako što mu je glava odsječena, dok su njegovi mili druzi molili usrdno da poginu prije njega, da smrt njegovu ne vide“, i posvjedočio da se samodržac srpski, „primivši mučeničku končinu, vidi sada kao živ u velikoj obitelji Ravanica„. U Ravanici je ove časne mošti vidio i životopisac Svetog Đorđa Kratovca, pop Peja, u prvi desetljećima 16. vijeka, zapisavši: „Kada  knez Lazar pobijeđen bi od Turaka na Kosovom polju, samo njega proslavi Bog. Tijelo njegovo do danas prebiva nenarušeno truležnošću, čemu sam i ja bio svjedok: glava njegova leži pored tijela odsječena i tako obagrena krvlju da, gledajući, pomišljaš da je upravo sada posječena! A odaje od sebe neopisano blgovonije… I Murat je tada ubijen i sa njim je palo neprebrojno mnoštvo Turaka, a ipak se nikakva znamenja nijesu javila ni na vojskovođi ni na njegovi potčinjenima — svi su istruljeli“. Englez Braun 1669. u svome putopisu iz 1669. zapisao je da je prošao pored „Ravanice u kojoj leže relikvije kneza Lazara i Romila Sinajca“. 1690., ako ne ranije, poslije pustošenja Ravanica 1683. godine, časne mošti cara Lazara prenijete su u Sent Andreju, gdje su, zajedno sa krušedolskim Svetim moštima Brankovića, četiri godine počivale u drvenoj crkvi kraj Dunava, i 1697. godine bile prenijete u Novu Ravanicu u Vrdniku, a u nemirnim vremenima 1716. u Futog, burne 1848. u Fenek i Klenak, odakle su ponovo vraćene u Vrdnik. 1941. po izbijanju Drugog svjetskog rata prenijete su u Bešenovo. Odatle su, u jeku pavelićevskog pogroma, pravim čudom Božijim, premda su dragocijenosti koje su kraj moštiju u ćivotu ležale opljačkane, vraćene u Beograd 14. aprila 1942.g., u Sabornu crkvu, gdje su počivale do 1988., kada su, u navečerje šestotog Vidovdana, krenule u svečani ophod po srpskoj zemlji i 1989.g. na šestoti se Vidovdan obrele na Kosovu, odakle su konačno vraćene u Ravanicu Ćuprijsku.


Amfilohije Radović
Kosovo je glava Lazareva
Besede, predavanja i razgovori

Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Dejvid Herbert LorensPrva ledi ČeterliPrva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.

Prva ledi Ceterli

Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
Prva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.


Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.)


Istočke priče

Igor Đurić