(ne)Pristojna razmisljanja 

(pornografija sa blagim prisustvom erotike: sećanja, pesme, priče, eseji, odlomci, citati...)  PDF e-knjiga besplatna knjiga

(ne)Pristojna razmišljanja 

Vinston Čerčil Drugi svetski ratBeograd, 1964.Tvrd povez, format 21 cmUkupno 4820 strana, 16 presavijenih listova s tablamaBogato ilustrovanoKomplet u ponudi dolazi bez zaštitnog omota.Predgovori srpskohrvatskom izdanju – Vladimir Velebit, Jože SmolePrevod dela: The Second World War. The gathering Storm; Their Finest Hour ; The Grand Alliance; The Hinge of Fate; Closing the Ring; Triumph and Tragedy – Winston S. ChurchillPrevod: Milica Mihailović, Vojislav Čolanović, Kaliopa Nikolajević, Svetomir NikolajevićI : Bura se spremaII: Njihov najlepši trenutakIII: Velika alijansaIV: Prekretnica sudbineV: Obruč se steže ,VI: Trijumf i tragedijaDrugi svetski rat je knjiga o istoriji perioda od kraja Prvog svetskog rata do jula 1945. godine. Knjigu je napisao Vinston Čerčil i uticala je na odluku da mu bude dodeljena Nobelova nagrada za književnost, 1953. godine.Čerčil je napisao knjigu, sa timom saradnika, koristeći svoje beleške i privilegovan pristup službenim dokumentima, dok je još uvek rado kao političar. Čerčil je u knjigama napisao istoriju iz ličnog ugla. On nije mogao da otkrije sve činjenice, kao što je upotreba Ultra elektronske inteligencije, što je moralo da ostane tajna. Sa istorijske tačke gledišta, knjige su stoga nepotpuni memoari jedne od vodećih ličnosti u ratu.Knjiga je doživela veliki uspeh u Velikoj Britaniji i SAD. Prvo izdanje se pojavilo u šest tomova; kasnija izdanja se pojavljuju u dvanaest i četiri toma, a tu je i izdanje iz jednog toma.

Drugi svetski rat

Vinston Čerčil 
Drugi svetski rat
Beograd, 1964.
Tvrd povez, format 21 cm
Ukupno 4820 strana, 16 presavijenih listova s tablama
Bogato ilustrovano
Komplet u ponudi dolazi bez zaštitnog omota.
Predgovori srpskohrvatskom izdanju – Vladimir Velebit, Jože Smole
Prevod dela: The Second World War. The gathering Storm; Their Finest Hour ; The Grand Alliance; The Hinge of Fate; Closing the Ring; Triumph and Tragedy – Winston S. Churchill
Prevod: Milica Mihailović, Vojislav Čolanović, Kaliopa Nikolajević, Svetomir Nikolajević
I : Bura se sprema
II: Njihov najlepši trenutak
III: Velika alijansa
IV: Prekretnica sudbine
V: Obruč se steže ,
VI: Trijumf i tragedija
Drugi svetski rat je knjiga o istoriji perioda od kraja Prvog svetskog rata do jula 1945. godine. Knjigu je napisao Vinston Čerčil i uticala je na odluku da mu bude dodeljena Nobelova nagrada za književnost, 1953. godine.
Čerčil je napisao knjigu, sa timom saradnika, koristeći svoje beleške i privilegovan pristup službenim dokumentima, dok je još uvek rado kao političar. Čerčil je u knjigama napisao istoriju iz ličnog ugla. On nije mogao da otkrije sve činjenice, kao što je upotreba Ultra elektronske inteligencije, što je moralo da ostane tajna. Sa istorijske tačke gledišta, knjige su stoga nepotpuni memoari jedne od vodećih ličnosti u ratu.
Knjiga je doživela veliki  uspeh u Velikoj Britaniji i SAD. Prvo izdanje se pojavilo u šest tomova; kasnija izdanja se pojavljuju u dvanaest i četiri toma, a tu je i izdanje iz jednog toma.


Srđan ValjarevićKomoVII izdanje*Nagrade Stevan Sremac, Prix des lecteurs du Var – Toulon, Austria Literaris.Ljudi su i inače, stalno i oduvek, napuštali ovu zemlju. Ja sam otišao samo na mesec dana… Nismo bili od onih koji su imali novca za putovanja, i zato smo pili do duboko u noć.„Iz stranice u stranicu ove izuzetne kontemplativne proze pripovedač osobenim senzibilitetom uvlači čitaoca u jedinstvenu atmosferu svog boravka na jezeru Komo u podnožju Alpa. Prekrasan roman, intimna hronika jednog nepokajanog ljubitelja kapljice koji nalazi reči da to iskaže.“ Le Démocrate vernonnais„Nesklon masivnim pripovedačkim eksperimentima koliko i razmetanju figurama, Valjarević uspeva da svoj stil oneobiči do one mere u kojoj on postaje prepoznatljiv, različit, autentičan, i – iskren… Junak Koma dokazuje da se i pored boravka u velikom svetu, koji mu namenjuje ulogu javnog pisca, može sačuvati intima koja ga vodi ili u prirodu, ili u podnožje, u selo, među lokalne meštane, odnosno ka slici kao načinu alternativne, nejezičke komunikacije.“ Slobodan Vladušić„U svojim minimalističkim, a istodobno lirskim prozama Srđan Valjarević nemilosrdan je prema sebi, a obziran i dobronamjeran spram drugih i svijeta. Njegove knjige autentično su pismo, na granici dnevničkog i autofikcionalnog, promišljane kao u cinéma vérité stilu, ispisane razuđenom rečenicom, gdje se naoko jednostavnim dokumentiranjem običnosti stvara moćna literatura.“ Fenomeni*„Otvoren sam prema pisanju, kao što sam otvoren i prema životu. . . “Srđan ValjarevićKOMO je načitanija knjiga Srđana Valjarevića, kultnog autora mlađe i srednje generacije u Srbiji, roman koji je u samom vrhu moderne srpske književnosti. „Izvadio sam svesku i olovku iz džepa, i pomislio da nacrtam ono što vidim, a video sam taj vrh planine. I nacrtao sam ga. Taj notes je bio mali, tako da sam i planinu nacrtao preko cele jedne strane, i jednu pticu. To je bilo sve što sam nacrtao. I to je bilo jedino što sam uradio a čime sam bio zadovoljan, tako da sam imao razloga da se zahvalim na stipendiji koju sam dobio. Nacrtao sam planinu i pticu, sklopio notes i vratio ga u džep. I nastavio sa izležavanjem na klupi, na brdu s tim smešnim imenom Tragedija. Da li je Plinije Mlađi zaista imao na umu cipele koje su nosili glumci u starom Rimu, ili je to izmišljotina, ili se i njegov život stropoštavao kao i moj? Nisam to mogao da znam, ali bih i sam tako nazvao to brdo. . .

Komo

Srđan Valjarević
Komo
VII izdanje
*
Nagrade Stevan Sremac, Prix des lecteurs du Var – Toulon, Austria Literaris.
Ljudi su i inače, stalno i oduvek, napuštali ovu zemlju. Ja sam otišao samo na mesec dana… Nismo bili od onih koji su imali novca za putovanja, i zato smo pili do duboko u noć.
„Iz stranice u stranicu ove izuzetne kontemplativne proze pripovedač osobenim senzibilitetom uvlači čitaoca u jedinstvenu atmosferu svog boravka na jezeru Komo u podnožju Alpa. Prekrasan roman, intimna hronika jednog nepokajanog ljubitelja kapljice koji nalazi reči da to iskaže.“ Le Démocrate vernonnais
„Nesklon masivnim pripovedačkim eksperimentima koliko i razmetanju figurama, Valjarević uspeva da svoj stil oneobiči do one mere u kojoj on postaje prepoznatljiv, različit, autentičan, i – iskren… Junak Koma dokazuje da se i pored boravka u velikom svetu, koji mu namenjuje ulogu javnog pisca, može sačuvati intima koja ga vodi ili u prirodu, ili u podnožje, u selo, među lokalne meštane, odnosno ka slici kao načinu alternativne, nejezičke komunikacije.“ Slobodan Vladušić
„U svojim minimalističkim, a istodobno lirskim prozama Srđan Valjarević nemilosrdan je prema sebi, a obziran i dobronamjeran spram drugih i svijeta. Njegove knjige autentično su pismo, na granici dnevničkog i autofikcionalnog, promišljane kao u cinéma vérité stilu, ispisane razuđenom rečenicom, gdje se naoko jednostavnim dokumentiranjem običnosti stvara moćna literatura.“ Fenomeni
*
„Otvoren sam prema pisanju, kao što sam otvoren i prema životu. . . “
Srđan Valjarević
KOMO je načitanija knjiga Srđana Valjarevića, kultnog autora mlađe i srednje generacije u Srbiji, roman koji je u samom vrhu moderne srpske književnosti.

„Izvadio sam svesku i olovku iz džepa, i pomislio da nacrtam ono što vidim, a video sam taj vrh planine. I nacrtao sam ga. Taj notes je bio mali, tako da sam i planinu nacrtao preko cele jedne strane, i jednu pticu. To je bilo sve što sam nacrtao. I to je bilo jedino što sam uradio a čime sam bio zadovoljan, tako da sam imao razloga da se zahvalim na stipendiji koju sam dobio. Nacrtao sam planinu i pticu, sklopio notes i vratio ga u džep. I nastavio sa izležavanjem na klupi, na brdu s tim smešnim imenom Tragedija. Da li je Plinije Mlađi zaista imao na umu cipele koje su nosili glumci u starom Rimu, ili je to izmišljotina, ili se i njegov život stropoštavao kao i moj? Nisam to mogao da znam, ali bih i sam tako nazvao to brdo. . . 


Dr. Saša BožovićRatne ljubaviSaša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.Tebi moja Dolores, Beograd (1978)Sve naše Dolores, Beograd (1983)Ratne ljubavi, Beograd (1985)Kosovka devojka, Beograd (1989)*Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.

Ratne ljubavi

Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.
Tebi moja Dolores, Beograd (1978)
Sve naše Dolores, Beograd (1983)
Ratne ljubavi, Beograd (1985)
Kosovka devojka, Beograd (1989)
*
Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.
Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.


Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) 

Joža HorvatCrvena lisica*Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku. Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.

Crvena lisica

Joža Horvat
Crvena lisica
*
Tema romana, lov na jelene, samo je podloga za progovaranje o ožiljcima ratnih razaranja na ljuskoj psihi, te na poslijetku donosi snažnu antiratnu poruku.

Josip (Joža) Horvat (Kotoriba, 10. ožujka 1915. – Zagreb, 26. listopada 2012.), jugoslavenski i hrvatski književnik. Pisanjem se počeo baviti još prije drugog svjetskog rata, a u njemu je sudjelovao kao partizan. Ta su mu iskustva poslije poslužila za roman Mačak pod šljemom koji je čak dva puta ekraniziran - kao igrani film s Pavlom Vujisićem i kao TV-serija s Miodragom Krivokapićem u naslovnoj ulozi. 1950-ih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarist filma Ciguli-miguli, ali je postepeno rehabilitiran te je 1960-ih poduzeo veliki put jedrilicom oko svijeta na temelju koga je napisao knjigu Besa, jedan od najpopularnijih putopisa u hrvatskoj književnosti.


Branko V. RadičevićNoć telaBranko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.Romani:Bela žena, 1955.Izgubljeni grad, 1957.Četvrta noć, 1957.Ponoćni svirači, 1959.Noć tela, 1963.Grubići i nežnići, 1968.Seljaci, 1971.Ćorava posla, 1972.Svedok, 1977.Praznina, 1992

Noc tela

Branko V. Radičević
Noć tela
Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Romani:
Bela žena, 1955.
Izgubljeni grad, 1957.
Četvrta noć, 1957.
Ponoćni svirači, 1959.
Noć tela, 1963.
Grubići i nežnići, 1968.
Seljaci, 1971.
Ćorava posla, 1972.
Svedok, 1977.
Praznina, 1992


Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.
Noć tela


Noć tela

Svemirski brod GalaktikaEpopeja o borbi ljudske rase za opstanakGlen Larsen i Robert TerstonPlava pticaU beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`

Svemirski brod Galaktika

Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase za opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Plava ptica
U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.
Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.
Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.
Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`


Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase za opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Plava ptica

Ultmativna kolekcija grafičkih novelaMARVELMarvel grafičke novele 4Moćni Tor: U potrazi za bogovimaDen Jurgens &amp; Džon Romita MlađiIzdavač: HachetteGodina izdavanja: 2024Serijal: TorScenario: Dan JurgensCrtež: John Romita Jr.Naslovna strana: John Romita Jr.Originalni naslov: The Mighty Thor: In Search of the GodsJezik: SrpskiZemlja: SADTip izdanja: Američka delux izdanjaFormat: 175 x 265 mmPovez: Tvrdi povezBroj strana: 200Boja: Kolor

Mocni Tor: U potrazi za bogovima

Ultmativna kolekcija grafičkih novela
MARVEL
Marvel grafičke novele 4
Moćni Tor: U potrazi za bogovima
Den Jurgens & Džon Romita Mlađi
Izdavač: Hachette
Godina izdavanja: 2024
Serijal:  Tor
Scenario: Dan Jurgens
Crtež: John Romita Jr.
Naslovna strana: John Romita Jr.
Originalni naslov: The Mighty Thor: In Search of the Gods
Jezik: Srpski
Zemlja: SAD
Tip izdanja: Američka delux izdanja
Format: 175 x 265 mm
Povez: Tvrdi povez
Broj strana: 200
Boja: Kolor


Ultmativna kolekcija grafičkih novela
MARVEL
Marvel grafičke novele 4
Moćni Tor: U potrazi za bogovima
Den Jurgens & Džon Romita Mlađi

(ne)Pristojna razmišljanja

Igor Đurić