Name: (ne)Pristojna razmišljanja
Availability: InStock
Author: Igor Đurić

(ne)Pristojna razmisljanja 

(pornografija sa blagim prisustvom erotike: sećanja, pesme, priče, eseji, odlomci, citati...)  PDF e-knjiga besplatna knjiga

(ne)Pristojna razmišljanja 

Dilan Dog - Na talasima sećanjastrip u kolorubroj 15Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Dilan DogScenario: Pasquale RujuCrtež: Giovanni FreghieriNaslovna strana: Angelo StanoOriginalni naslov: Sul filo dei ricordiBroj originalne edicije: 224Format: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 98Boja: U boji

Dylan Dog - Na talasima secanja

Dilan Dog - Na talasima sećanja
strip u koloru
broj 15
Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Dilan Dog
Scenario: Pasquale Ruju
Crtež: Giovanni Freghieri
Naslovna strana: Angelo Stano
Originalni naslov: Sul filo dei ricordi
Broj originalne edicije: 224
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 98
Boja: U boji


Dilan Dog - Na talasima sećanja , u boji, Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins

Dylan Dog - Na talasima sećanja

Čarls RobertsRiđi lisacPripovest iz kanadske divljinePlava ptica*Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.*Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.

Ridji lisac

Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica
*
Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.
*
Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ 
Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.
Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.


Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica

Riđi lisac

Sava TekelijaOpisanije života moga Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor. PorekloPotiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi. Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine. BiografijaSava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1]. Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena. Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“. U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba. Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.

Opisanije zivota moga

Sava Tekelija
Opisanije života moga

Sava Popović Tekelija (17/8./28/8. 1761 u Aradu, Banat – 21/9./7/10. 1842, Pešta), prvi Srbin doktor prava, osnivač „Tekelijanuma“, predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.

Poreklo
Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine.

Biografija
Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija).

Sava Tekelija je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris „ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara“ koji nisu bili profesori univerziteta[1].

Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Svoju zadužbinu „Tekelijanum“ Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti.

U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj.

Umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra/7. oktobra 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravitelji ove crkve sv. Nikole sve dok im se nije ugasila muška loza 1844.

Njegovi memoarski spisi „Opisanije života“ (izd. Prosveta, Beograd 1966) i „Dnevnik Save Tekelije“ sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.


Opisanije života moga

Vaskrs države srpske - političko istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813Napisao: Stojan NovakovićSKZ 87Vaskrs države srpske je političko-istorijska studija u kojoj Novaković opisuje zbivanja tokom Prvog srpskog ustanka. Vrlo autentičnim književnim stilom on objašnjava zbivanja tokom tog istorijskog događaja uzimajući u obzir uzroke i posledice, kako na balkanskoj, tako i na evropskoj i svetskoj pozornici.

Vaskrs drzave srpske

Vaskrs države srpske - političko istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813
Napisao: Stojan Novaković
SKZ 87
Vaskrs države srpske je političko-istorijska studija u kojoj Novaković opisuje zbivanja tokom Prvog srpskog ustanka. Vrlo autentičnim književnim stilom on objašnjava zbivanja tokom tog istorijskog događaja uzimajući u obzir uzroke i posledice, kako na balkanskoj, tako i na evropskoj i svetskoj pozornici.


Vaskrs države srpske - političko istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813; Napisao: Stojan Novaković Srpska književna zadruga - Beograd

Vaskrs države srpske

Igor ĐurićLeksikon Istoka i Dnevnik KnjigovođeIstok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik*DNEVNIK KNJIGOVOĐEJezik:&nbsp;srpski-ćirilicaBroj stranica:&nbsp;275Izdavač:&nbsp;Lestve, Kosovska MitrovicaGodina izdavanja:&nbsp;2021ISBN:&nbsp;978-86-88917-37-7U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.*DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKAIgor ĐurićDe si baćeLeksikon IstokaИгор ЂурићДе си баћеЛексикон Истока230 strana; mek povez; 21 cm; Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovodje

Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik
*
DNEVNIK KNJIGOVOĐE
Jezik: srpski-ćirilica
Broj stranica: 275
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Godina izdavanja: 2021
ISBN: 978-86-88917-37-7
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.
*
DE SI BAĆE - LEKSIKON ISTOKA
Igor Đurić
De si baće
Leksikon Istoka
Игор Ђурић
Де си баће
Лексикон Истока
230 strana; mek povez; 21 cm;

Треба напоменути да су делови ове књиге у великој мери штампани у два издања моје књиге Источке приче. Ово што је пред читаоцима је то исто само обимно допуњено. Први део књиге (Де си баће) штампам, у допуњеном и коначном издању. Та поема оставила је великог трага код читалаца и био сам дужан да је овековечим у коначном облику. Лексикон који следи у највећој мери објашњава овај спис а његова основа је садржај Источких прича и Речника на крају те књиге.
Ову књигу сам склопио на писменим и усменим траговима свога оца Милисава и на народном говору који сам слушао од мајке Стане.


Igor Đurić
Leksikon Istoka i Dnevnik Knjigovođe
Istok, Metohija, Kosovo, Milisav Đurić, dnevnik

Leksikon Istoka i Dnevnik knjigovođe

Antologija srpskog pesništva Miodrag PavlovićM.Pavlović:ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA(XIII-XX vek)/438/Miodrag Pavlović: ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII - XX vek), Srpska književna zadruga Beograd 1973, treće izdanje, tvrdi povez, omot, str. 298. Jedna od najboljih antologija srpske poezije.Predgovor:-od I DO-XC+298.STRANA- Antologija - Od Save Nemanjića / 1175-1235 / do Jovana Hristića / 1933 - /, Napomene, 83 pesnika - 206 pesama, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Nema Omotnicu.*﻿Kao što je početak naše pisane književnosti u spisima Save Nemanjića, u njima je i početak naše pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sačinio svome ocu, i po svom ritmu, i po povišenom tonu kazivanja, i p osećajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesništvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesništvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesničkim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, našim i stranim, a naročito u Bibliji, koja je i tako služila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Već je bilo rečeno, s pravom, da je Sava Nemanjić osećajan pisac (M. Kašanin), što može važiti, razume se, samo za njegovo Žitije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To Žitije, pored istorije i naracije koju sadrži, svedočanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao državniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i reč otac se uporno provlači ne samo kroz ovo Žitije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studenički tipik, i originalni deo Hilandarskog tipika, o Službi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrišćanstvu odnos otac-sin veoma važan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenčani, koji takođe piše izvanrednu biografiju Simeona – Nemanje, reč otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera.

Antologija srpskog pesnistva (XII - XX vek)

Antologija srpskog pesništva 
Miodrag Pavlović
M.Pavlović:ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA(XIII-XX vek)/438/
Miodrag Pavlović: ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII - XX vek), Srpska književna zadruga Beograd 1973, treće izdanje, tvrdi povez, omot, str. 298. Jedna od najboljih antologija srpske poezije.
Predgovor:-od I DO-XC+298.STRANA- Antologija - Od Save Nemanjića / 1175-1235 / do Jovana Hristića / 1933 - /, Napomene, 83 pesnika - 206 pesama, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Nema Omotnicu.
*
﻿Kao što je početak naše pisane književnosti u spisima Save Nemanjića, u njima je i početak naše pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sačinio svome ocu, i po svom ritmu, i po povišenom tonu kazivanja, i p osećajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesništvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesništvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesničkim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, našim i stranim, a naročito u Bibliji, koja je i tako služila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Već je bilo rečeno, s pravom, da je Sava Nemanjić osećajan pisac (M. Kašanin), što može važiti, razume se, samo za njegovo Žitije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To Žitije, pored istorije i naracije koju sadrži, svedočanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao državniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i reč otac se uporno provlači ne samo kroz ovo Žitije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studenički tipik, i originalni deo Hilandarskog tipika, o Službi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrišćanstvu odnos otac-sin veoma važan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenčani, koji takođe piše izvanrednu biografiju Simeona – Nemanje, reč otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera.


Antologija srpskog pesništva Miodrag Pavlović pesme poezija stare knjige

Antologija srpskog pesništva (XII - XX vek)

Tarita TeripajaMarlon BrandoMoja ljubav, moja patnjamek povez, strana 301+ilustracije, 21cm*Evo priče o slavnom glumcu Marlonu Brandu, simbolu Holivuda, i jednom od najvećih glumaca dvadesetog veka u Americi, iz pera njegove supruge, Tahićanke. Naime, na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak. Ova knjiga je, pre svega, dokument i svedočanstvo koje nam otkriva lica, naličja i maske Holivuda, složenost ne samo ovog para, već i složenost same ljubavi. Marlon Brando iz pera Tarite Teripaje, prvorazredni je dokument ne samo o nesrećnom spoju života na Tahitiju i Holivuda, već i svedočanstvo o ljubavom odnosu, koji su načeli slava, popularnost, novac i razne traume.Sanja Domazet*Marlon Brando - moja ljubav, moja patnja. Na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak...Ispovest koja se čita kao najuzbudljiviji triler, neverovatna i brutalno surova sudbina jedne ljubavi, jednog muškarca i jedne žene. Muškarac je Marlon Brando, a žena lepa Tahićanka Tarita Teripaja. Upoznali su se na snimanju Pobune na brodu Baunti i sledećih četrdeset godina njihovi životi su bolno isprepletani..

Marlon Brando

Tarita Teripaja
Marlon Brando
Moja ljubav, moja patnja
mek povez, strana 301+ilustracije, 21cm
*
Evo priče o slavnom glumcu Marlonu Brandu, simbolu Holivuda, i jednom od najvećih glumaca dvadesetog veka u Americi, iz pera njegove supruge, Tahićanke. Naime, na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak. Ova knjiga je, pre svega, dokument i svedočanstvo koje nam otkriva lica, naličja i maske Holivuda, složenost ne samo ovog para, već i složenost same ljubavi. Marlon Brando iz pera Tarite Teripaje, prvorazredni je dokument ne samo o nesrećnom spoju života na Tahitiju i Holivuda, već i svedočanstvo o ljubavom odnosu, koji su načeli slava, popularnost, novac i razne traume.
Sanja Domazet
*
Marlon Brando - moja ljubav, moja patnja. Na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak...
Ispovest koja se čita kao najuzbudljiviji triler, neverovatna i brutalno surova sudbina jedne ljubavi, jednog muškarca i jedne žene. Muškarac je Marlon Brando, a žena lepa Tahićanka Tarita Teripaja. Upoznali su se na snimanju Pobune na brodu Baunti i sledećih četrdeset godina njihovi životi su bolno isprepletani..


Tarita Teripaja
Marlon Brando
Moja ljubav, moja patnja
mek povez, strana 301+ilustracije, 21cm