Name: Између рата и тишине
Availability: InStock
Author: Књижевни свет Игора М. Ђурића

Између рата и тишине

Између рата и тишине: Књижевни свет Игора М. Ђурића
 The Literary World  of Igor M. Đurić
Литературный мир Игора М. Джурича

Dylan Dog - Mali đavobroj 62IZDAVAČ: Veseli ČetvrtakBROJŠIFRADD VEC 62SCENARIO: Giancarlo MarzanoCRTEŽ: Corrado RoiNASLOVNICA: Angelo StanoORIGINALNI NASLOV: Il piccolo diavoloORIGINALNI BROJ: 271DATUM OBJAVLJIVANJA18.10.2012Dilan Dog (engl. Dylan Dog), horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi (ital. Tiziano Sclavi) za italijansku izdavačku kuću Serđo Boneli editore, tj. Boneli komiks. Prvi broj ovog stripa izašao je u Italiji 1986. godine i već nakon nekoliko brojeva postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih, Dilan je u celom svetu izlazio u mesečnom tiražu većem od 1.000.000 primeraka. Dark Hors komiks je izdavao englesku verziju Dilana Doga.U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik. U Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog — gigant, a od 14. februara 2008. Dilana objavljuje izdavačka kuća Veseli četvrtak. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ovaj strip objavljuje izdavačka kuća Ludens.

Dylan Dog - Mali djavo

Dylan Dog - Mali đavo
broj 62
IZDAVAČ: Veseli Četvrtak
BROJ
ŠIFRA
DD VEC 62
SCENARIO: Giancarlo Marzano
CRTEŽ: Corrado Roi
NASLOVNICA: Angelo Stano
ORIGINALNI NASLOV: Il piccolo diavolo
ORIGINALNI BROJ: 271
DATUM OBJAVLJIVANJA
18.10.2012
Dilan Dog (engl. Dylan Dog), horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi (ital. Tiziano Sclavi) za italijansku izdavačku kuću Serđo Boneli editore, tj. Boneli komiks. Prvi broj ovog stripa izašao je u Italiji 1986. godine i već nakon nekoliko brojeva postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih, Dilan je u celom svetu izlazio u mesečnom tiražu većem od 1.000.000 primeraka. Dark Hors komiks je izdavao englesku verziju Dilana Doga.U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik. U Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog — gigant, a od 14. februara 2008. Dilana objavljuje izdavačka kuća Veseli četvrtak. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ovaj strip objavljuje izdavačka kuća Ludens.


Dylan Dog - Mali đavo
broj 62
Dilan Dog  horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi.

Dylan Dog - Mali đavo

Alfons DodeTartarinova trilogijaTartarin TaraskonacTartarin na AlpamaTaraskonska lukaDode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine. U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa. Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888). Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine.

Tartarinova trilogija

Alfons Dode
Tartarinova trilogija
Tartarin Taraskonac
Tartarin na Alpama
Taraskonska luka
Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine. U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa. Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888). Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine.


Alfons Dode
Tartarinova trilogija
Tartarin Taraskonac
Tartarin na Alpama
Taraskonska luka

Radislav PumpalovićPoreklo i rodoslovi osamnaest srpskih porodica iz Istočkog PodgoraPoreklo i rodoslovi osamnaest srpskih porodica iz IstokaIstočke porodiceIstokOpština Istok je opština u Republici Srbiji, u AP Kosovo i Metohija, koja pripada Pećkom upravnom okrugu. Površina opštine je 453,84 km².*SADRŽAJ:Porodice Ašani , Betići , Brajkovići , Zuvići , Lazovići , Maksimovići , Bajinovići , Zdravkovići , Ljušići , Živanovići , Vojinovići , Mirkovići iz Stropca i Žakova , Petkovići , Racići , Jovanovići , Filipović

Rodoslovi porodica iz Istoka

Radislav Pumpalović
Poreklo i rodoslovi osamnaest srpskih porodica iz Istočkog Podgora
Poreklo i rodoslovi osamnaest srpskih porodica iz Istoka
Istočke porodice
Istok
Opština Istok je opština u Republici Srbiji, u AP Kosovo i Metohija, koja pripada Pećkom upravnom okrugu. Površina opštine je 453,84 km².
*
SADRŽAJ:
Porodice Ašani , Betići , Brajkovići , Zuvići , Lazovići , Maksimovići , Bajinovići , Zdravkovići , Ljušići , Živanovići , Vojinovići , Mirkovići iz Stropca i Žakova , Petkovići , Racići , Jovanovići , Filipović 


Radislav Pumpalović
Poreklo i rodoslovi osamnaest srpskih porodica iz Istočkog Podgora
Opština Istok je opština u Republici Srbiji, u AP Kosovo i Meto

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTAurednik: Deana Ratković2015, 124 str, ilustr, 28 cmArheološke monografije, 23ISBN 978-86-7269-169-6*Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život. Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad, 2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji. Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju. Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja. Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“ Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života. Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.Deana Ratkovićmuzejski savetnik

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staniceva kod Pirota

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTA
urednik: Deana Ratković
2015, 124 str, ilustr, 28 cm
Arheološke monografije, 23
ISBN 978-86-7269-169-6
*
Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala  različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život.

Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu  E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad,  2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji.

Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju.

Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori  Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja.

Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. 

Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije.

Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“  

Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života.

Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.
Deana Ratković
muzejski savetnik



VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota
arheološka monografija
urednik: Deana Ratković

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota

Mirko JakovljevićRiblja čorba*Mirko Jakovljevic se hrabro upustio u analizu kompletnog toka karijere grupe, paralelno obradivsi autprsku licnost i karakter Bore Djordjevica. Jakovljevicev hod po periodima karijere sastava krece se hronoloskim redom, u kojem su obuhvacene sve faze, zakljucno sa aktuelnim albumom. Vesto kombinujuci istoriografske podatke sa povremenim tekstualnim citatima-preuzetim iz stampe onog vremena, apostofirajuci kolege koji su davali svoje misljenje, citaocima nudi kompletniju i obuhvatniju sliku, ne namecuci po svaku cenu jedno tipizirano i izvuceno misljenje.*Riblja čorba je srpska i jugoslovenska rok grupa. Osnovana je u Beogradu 1978. godine i važi za jednu od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih grupa.

Riblja corba

Mirko Jakovljević
Riblja čorba
*
Mirko Jakovljevic se hrabro upustio u analizu kompletnog toka karijere grupe, paralelno obradivsi autprsku licnost i karakter Bore Djordjevica. Jakovljevicev hod po periodima karijere sastava krece se hronoloskim redom, u kojem su obuhvacene sve faze, zakljucno sa aktuelnim albumom. Vesto kombinujuci istoriografske podatke sa povremenim tekstualnim citatima-preuzetim iz stampe onog vremena, apostofirajuci kolege koji su davali svoje misljenje, citaocima nudi kompletniju i obuhvatniju sliku, ne namecuci po svaku cenu jedno tipizirano i izvuceno misljenje.
*
Riblja čorba je srpska i jugoslovenska rok grupa. Osnovana je u Beogradu 1978. godine i važi za jednu od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih grupa.


Riblja čorba

Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Gi de MopasanU ratu - pripovetkeAnri Rene Alber Gi de MopasanAnri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac. Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.*Sadržaj:Majka SovažDundaDva prijateljaGospođa FifiČiča MilonDoživljaji Valtera ŠnafsaSveti AntunZarobljeniciPostlja broj 29TombuktuDvobojUžasnoBogaljDržavni udarBogojavljenjePorazRuka oderanogMoj stric ŽilPleterkaKukuriknuo je petaoGospodin JokastVečernja sedeljkaPriviđenjeČika Bonifasov zločinVandetaDeteZaparloženiOtacOdiseja jedne devojkeMartinaČiča Juda

U ratu

Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan
Anri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac.

Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.
*
Sadržaj:
Majka Sovaž
Dunda
Dva prijatelja
Gospođa Fifi
Čiča Milon
Doživljaji Valtera Šnafsa
Sveti Antun
Zarobljenici
Postlja broj 29
Tombuktu
Dvoboj
Užasno
Bogalj
Državni udar
Bogojavljenje
Poraz
Ruka oderanog
Moj stric Žil
Pleterka
Kukuriknuo je petao
Gospodin Jokast
Večernja sedeljka
Priviđenje
Čika Bonifasov zločin
Vandeta
Dete
Zaparloženi
Otac
Odiseja jedne devojke
Martina
Čiča Juda


Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan