Name: Између рата и тишине
Availability: InStock
Author: Књижевни свет Игора М. Ђурића

Између рата и тишине

Између рата и тишине: Књижевни свет Игора М. Ђурића
 The Literary World  of Igor M. Đurić
Литературный мир Игора М. Джурича

Muzeji sveta - Prado MadridVuk Karadžić, Beograd 1973. godine na 170. strana, bogato ilustrovano, u tvrdom povezu sa zastitnim omotom, ćirilica.Prado je reprezentativni muzej, posebno kada je reč o slikarstvu od rane renesanse do romantizma. Takođe je vrlo živahna institucija u kojoj se, pored stalne postavke, neprestano odvijaju i velike izložbe, često i dve istovremeno. Ipak, u očima evropskog posetioca, Prado je prvenstveno muzej u kome se gleda Goja, Valaskez i Boš.

Muzeji sveta - Prado Madrid

Muzeji sveta - Prado Madrid
Vuk Karadžić, Beograd 1973. godine na 170. strana, bogato ilustrovano, u tvrdom povezu sa zastitnim omotom, ćirilica.
Prado je reprezentativni muzej, posebno kada je reč o slikarstvu od rane renesanse do romantizma. Takođe je vrlo živahna institucija u kojoj se, pored stalne postavke, neprestano odvijaju i velike izložbe, često i dve istovremeno. Ipak, u očima evropskog posetioca, Prado je prvenstveno muzej u kome se gleda Goja, Valaskez i Boš.


Muzeji sveta - Prado Madrid
Vuk Karadžić, Beograd 1973. godine na 170. strana, bogato ilustrovano, u tvrdom povezu sa zastitnim omotom, ćirilica.

Onore De BalzakEvgenija GrandeEugenija GrandeRoman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Eugenija Grande

Onore De Balzak
Evgenija Grande
Eugenija Grande
Roman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.
Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. 
Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.


Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850)
Eugenija Grande
Evgenija Grande

Knut HamsunPan* Pan„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893. „Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“. Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti. „Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“

Knut Hamsun
Pan
*

Pan
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.

„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.

„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“


Knut Hamsun
Pan
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi.

Branko KitanovićStaljingradska bitkaBranko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.Staljingradska bitka (rus. Stalingradskaя bitva, nem. Schlacht von Stalingrad) je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine.

Staljingradska bitka

Branko Kitanović
Staljingradska bitka
Branko Kitanović (Uroševac, 18. septembar 1935 — Beograd, 17. decembar 2011) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, prevodilac i novinar.
Staljingradska bitka (rus. Stalingradskaя bitva, nem. Schlacht von Stalingrad) je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine.


Branko Kitanović
Staljingradska bitka
Drugi svetski rat
SSSR
Nacistička Nemačka


Ginter Gras, Lokalna anestezijaNaslov: Lokalna anestezijaAutor: Ginter Gras (1927-2015)Preveo: Ivan IvanjiIzdavač: Prosveta, Beograd, 1973Strana: 311Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.(Izvor: Vikipedija)

Lokalna anestezija

Ginter Gras, Lokalna anestezija
Naslov: Lokalna anestezija
Autor: Ginter Gras (1927-2015)
Preveo: Ivan Ivanji
Izdavač: Prosveta, Beograd, 1973
Strana: 311
Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.
Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.
(Izvor: Vikipedija)


Ginter Gras, Lokalna anestezija nobelova nagrada za književnost

Živko G. PavlovićStudije o Balkanskim ratovimaKumanovska bitkaOpsada SkadraBitka na BregalnciGodišnjica Nikole ČupićaŽivko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armijeU sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.

Studije o Balkanskim ratovima

Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
 U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.
„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”
Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.
Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armije
U sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.


Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan MarkovićIzdavač: STVARNOST ZAGREB,1962Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih fotografija poznatih fotografa.

Tito - Zivot i rad

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.
Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan Marković
Izdavač: STVARNOST ZAGREB,1962
Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih  fotografija poznatih fotografa.


Jospi Broz Tito SFRJ NOB Drugi svetski rat