Name: Између рата и тишине
Availability: InStock
Author: Књижевни свет Игора М. Ђурића

Између рата и тишине

Између рата и тишине: Књижевни свет Игора М. Ђурића
 The Literary World  of Igor M. Đurić
Литературный мир Игора М. Джурича

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Miodrag BulatovićLjudi sa četiri prstaKnjiževni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.

Ljudi sa cetiri prsta

Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema. Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora. 
Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.
Godine 1975. objavljeno je "preko dvadeset" romana a u užem izboru našli su se Vojin Jelić: "Pobožni đavo", Niko Jovićević: "Madra oka", Dragoslav Mihailović: "Petrijin venac", Miodrag Bulatović "Ljudi sa četiri prsta", Radomir Smiljanić: "U Andima Hegelovo telo".
Žiri u sastavu Petar Džadžić, Muharem Pervić, Radovan Vučković, Vuk Filipović, Sreten Asanović, Milan Vlajčić i Žika Bogdanović svoju odluku doneo je većinom glasova. (P. Džadžić i M. Pervić nisu učestvovali u radu žirija a M. I. Bandić podneo je ostavku pa je na njegovo mesto pozvan M. Vlajčić.)
NIN od 1. februara 1976. donosi reči Miodraga Bulatovića o priznanju koje mu je dodeljeno:
"Ova nagrada je za mene, mogu otvoreno reći, prekretnica. To je istovremeno prvo umetničko i književno priznanje koje sam dobio posle punih dvadeset godina rada na književnosti. Srećan sam što je to nagrada lista u kome sam objavio svoje prve prozne sastave. NIN-ova nagrada je "naš Gonkur", u to nema sumnje, pa nije važan ni njen finansijski iznos..."
Književni junaci romana Ljudi sa četiri prsta pripadaju sloju odbačenih, bivših ljudi, propalih egizistencija. To je ceo jedan svet podzemlja ili, paralelni svet, sva istočnoevropska emigracija koja je našla utočište u zapadnoevropskim zemljama. Emigranti svih vrsta, čije je jedino zanimanje karađa, pljačka, nasilje i teror, glavni su junaci ove crne hronike Evrope. Vozovi, konclageri, svratišta, uglavnom na teritoriji Nemačke, jesu mesta na kojima se pojavljuju Bulatovićevi junaci. U Ljudima sa četiri prsta nema ni glavnog događaja ni glavnom junaka. U prvom planu je pojava ili fenomen emigracije, a kroz niz karakterističnih zgoda ukazuje se na politički i egzistencijalni vid ovog problema.
Čitav ovaj svet ubica, lopova, zločinaca Bulatović posmatra iz posebne vizure koja pomera granice stvarnog i nestvarnog, pa i samim junacimanjihov život katkad liči na igru. Koristeći se metodom groteskne gradnje slika, Bulatović je ostvario upečatljivu sliku sveta koji deluje kao opomena, upozorenje na danas sve prisutniju opasnost od nasilja i terora.



Miodrag Bulatović
Ljudi sa četiri prsta

Ljudi sa četiri prsta

Živojin PavlovićZadah tela Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Zadah tela

Živojin Pavlović
Zadah tela

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.

Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba.

„Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz

„Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković

„Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić


Živojin Pavlović
Zadah tela
Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.


MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690

Dejvid Herbert LorensPrva ledi ČeterliPrva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.

Prva ledi Ceterli

Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
Prva ledi Četerli je prva i literarno najvrednija verzija poznatog romana Ljubavnik ledi Četerli u kome D.H. Lorens na veoma slobodan način opisuje ljubavnu vezu između šumara i žene iz visokog društva, čiji je muž zbog ratne povrede paralizovan. D.H. Lorens je od 1925. do 1930.g. napisao tri verzije ovog znamenitog dela, od kojih je široj publici najpoznatija treća. Ali kritičari se slažu da je umetnički najvrednija Prva ledi Četerli koju je Lorens pisao “onako kako je izvirala iz njega samog” …
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.), bio je britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejist, slikar, dramatičar i kritičar.


Dejvid Herbert Lorens
Prva ledi Četerli
David Herbert Lawrence (Eastwood, 11. septembar 1885. – Vence, 2. mart 1930.)


Prva ledi Četerli

Milenko DoderKopinič bez enigmeJosip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.

Kopinic bez enigme

Milenko Doder
Kopinič bez enigme
Josip Kopinič (Radoviči, kod Metlike, 18. februar 1911 — Ljubljana, 26. maj 1997), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, ekonomista, službenik Kominterne i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije.
Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu.


Kopinič bez enigme

Vladimir DedijerNovi prilozi za biografiju Josipa Broza TitaKNJIGA BROJ 2Jezik: srpski-latinicaBroj stranica: 1261Izdavač: Liburnija Rijeka-Mladost ZagrebGodina izdavanja: 1981Opis:Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Dnevnik 1941—1945, Beograd I 1945, Beograd II 1946, Beograd III 1950 (drugo izdanje 1951.)Bibliografija:Partizanske štamparije, Beograd, 1945.Beleške iz Amerike, Beograd 1951.Pariska mirovna konferencija, Beograd, 1947. i Zagreb 1948.Jugoslovensko-albanski odnosi (1939—1948), Beograd 1949.Dnevnik 1941—1945 (II izdanje, Beograd, 1951.Sarajevo 1914. godine, Beograd, 1966.Tito govori, Njujork, 1953.Tito protiv Moskve, Milano, 1953.Josip Broz Tito, Prilozi za biografiju, Ljubljana 1953, Beograd 1953, i 1972,Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Sarajevo, 1969. Ljubljana 1969, Beograd 1978.Istorija Jugoslavije (zajedno sa Ivanom Božićem, Miloradom Ekmečićem i Simom Ćirkovićem), Beograd, 1972.Jedna vojna konvencija: Eseji razvitka međunarodnog prava, London, 1974.Interesne sfere, Beograd 1980.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 1, Rijeka, 1980.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 2, Rijeka, 1981.Put za Sarajevo, Zagreb, 1983.Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 3, Beograd, 1984.Voljena zemlja, London, 1985.Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1989). Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944: Svedočanstva. Beograd: Prosveta.Genocid nad Muslimanima, Ljubljana, 1990.Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1991). Protiv zaborava i tabua: Jasenovac 1941-1991. Sarajevo-Beograd: Progres, Udruženje za istraživanje genocida i ratnih zločina.

Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 

Vladimir Dedijer
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita
KNJIGA BROJ 2
Jezik: srpski-latinica
Broj stranica: 1261
Izdavač: Liburnija Rijeka-Mladost Zagreb
Godina izdavanja: 1981
Opis:
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Dnevnik 1941—1945, Beograd I 1945, Beograd II 1946, Beograd III 1950 (drugo izdanje 1951.)
Bibliografija:
Partizanske štamparije, Beograd, 1945.
Beleške iz Amerike, Beograd 1951.
Pariska mirovna konferencija, Beograd, 1947. i Zagreb 1948.
Jugoslovensko-albanski odnosi (1939—1948), Beograd 1949.
Dnevnik 1941—1945 (II izdanje, Beograd, 1951.
Sarajevo 1914. godine, Beograd, 1966.
Tito govori, Njujork, 1953.
Tito protiv Moskve, Milano, 1953.
Josip Broz Tito, Prilozi za biografiju, Ljubljana 1953, Beograd 1953, i 1972,
Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Sarajevo, 1969. Ljubljana 1969, Beograd 1978.
Istorija Jugoslavije (zajedno sa Ivanom Božićem, Miloradom Ekmečićem i Simom Ćirkovićem), Beograd, 1972.
Jedna vojna konvencija: Eseji razvitka međunarodnog prava, London, 1974.
Interesne sfere, Beograd 1980.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 1, Rijeka, 1980.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 2, Rijeka, 1981.
Put za Sarajevo, Zagreb, 1983.
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita-Knjiga 3, Beograd, 1984.
Voljena zemlja, London, 1985.
Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.
Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1989). Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944: Svedočanstva. Beograd: Prosveta.
Genocid nad Muslimanima, Ljubljana, 1990.
Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1991). Protiv zaborava i tabua: Jasenovac 1941-1991. Sarajevo-Beograd: Progres, Udruženje za istraživanje genocida i ratnih zločina.


Vladimir Dedijer
Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita
KNJIGA BROJ 2
