Name: Razgovori s Kočom
Price: 700 RSD
Availability: InStock
Author: Aleksandar Nenadović

Aleksandar NenadovićRazgovori s KočomKonstantin Popović (Beograd, 14. mart 1908 — Beograd, 20. oktobar 1992), poznat pod nadimkom Koča, partijskim imenom Pera ili obaveštajnim Grof, bio je jugoslovenski političar, diplomata, filozof i pesnik, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i Narodnooslobodilačkoj borbi, u periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju Potpredsednika SFRJ.Sadržaj:1	Nadrealista među komunistima2	Dileme i raskoraci oko nesvrstanosti (1956-1963)3	Ratnička i druga iskustva: 1940-414	Sin buržuja na čelu proletera5	Srbija 1941: Uspesi i iluzije6	Ratne godine: Vojnik i političari7	Sutjeska: Osumnjičeni podvig8	Sutjeska: Povratak odbačenog ratnika9	1948: Kraj iluzija10	Otpor Istoku: Otvaranje prema Zapadu11	Josip Broz: Autoritet i kult12	Brionski plenum: Izneverene nade13	Razlaz 1972: S Titom u četiri oka14	Naličje utopije: Vlast i samoupravljanje15	Kosovo: Demokratizacija i nacionalizam16	Intelektualac u KP: Integritet i pokoravanje*Iz knjige: - Dugo razgovaramo o Vašem životnom putu i iskustvima. Mnogo što-šta sam saznao, ali priznajem da me i dalje zaokuplja pitanje na koje ne bih mogao uverljivo da odgovorim: zašto ste Vi uopšte postali komunista? Objašnjenje je vrlo prosto. Bavio sam se, kao. što znate književnošću i uvideo sam da je to luk i voda. Zaključio sam vrlo brzo: jedino što bi još vredelo pokušati jeste da se čovek direktno sudari s neprijateljem. Stoga odlučujem: boriću se, nema druge; sve napuštam i krećem. Pomalo budalasto, priznajem, ali krećem...Moram, ipak, dodati da ja tu, ničim iznuđenu, ni od koga sugeriranu odluku, donosim u Francuskoj, donekle izvan jugoslovenske situacije. Tamo, u tadašnjim dramatičnim okolnostima u Francuskoj, postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazov na koji nema drugog odgovora: moramo se tući. Uviđam, znači, da se opasnost bliži i da joj se i ja moram suprotstaviti. » Nema više smisla da piskaram nekakve polurazumljive pesme, moram da se pokrenem. Mene, ukratko, tadašnja, predratna francuska situacija menja i usmerava. - To je zanimljivo polazište, utoliko više što Vi odlučujete u Francuskoj da stupite u revolucionarni pokret ne gledajući, da tako kažem, prema sovjetskoj Rusiji kao centru iz kojeg se zvanična komunistička ideolo gija širi. Jer, Vi ste i na Sorboni, usred zapadnjačke duhovne elite, kao intelektualac koji je u prilici da pročita sve što poželi, što će reći i ono što verni sledbenici u kompartijama nisu čitali. Niste, drugim rečima, mogli kazati da za pakao staljinizma niste znali? Tačno je da sam mogao više znati i znao sam. Studirao sam filozofiju, proučavao, recimo, Spinozu, Kanta, Bergsona, čitao sa zanosom velike predstavnike idealističke filozofije i bio uveren da su to sjajni umovi a ne grešnici i kontrarevolucionari kakvim su ih smatrali doktrinarni marksisti. Sticao sam, rečju, prilično solidno obrazovanje, što nije bio slučaj s mnogim mojim kasnijim saborcima.Sećam se, na primer, Đilasa s kojim sam uoči rata drugovao i često razgovarao; iz onoga što sam od njega mogao čuti imao sam utisak da je on tada mogao da govori jedino o ruskoj literaturi, kao da mu je sve drugo bilo strano ...

Razgovori s Kocom

Aleksandar Nenadović
Razgovori s Kočom
Konstantin Popović (Beograd, 14. mart 1908 — Beograd, 20. oktobar 1992), poznat pod nadimkom Koča, partijskim imenom Pera ili obaveštajnim Grof, bio je jugoslovenski političar, diplomata, filozof i pesnik, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu i Narodnooslobodilačkoj borbi, u periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju Potpredsednika SFRJ.
Sadržaj:
1	Nadrealista među komunistima
2	Dileme i raskoraci oko nesvrstanosti (1956-1963)
3	Ratnička i druga iskustva: 1940-41
4	Sin buržuja na čelu proletera
5	Srbija 1941: Uspesi i iluzije
6	Ratne godine: Vojnik i političari
7	Sutjeska: Osumnjičeni podvig
8	Sutjeska: Povratak odbačenog ratnika
9	1948: Kraj iluzija
10	Otpor Istoku: Otvaranje prema Zapadu
11	Josip Broz: Autoritet i kult
12	Brionski plenum: Izneverene nade
13	Razlaz 1972: S Titom u četiri oka
14	Naličje utopije: Vlast i samoupravljanje
15	Kosovo: Demokratizacija i nacionalizam
16	Intelektualac u KP: Integritet i pokoravanje
*
Iz knjige:

- Dugo razgovaramo o Vašem životnom putu i iskustvima. Mnogo što-šta sam saznao, ali priznajem da me i dalje zaokuplja pitanje na koje ne bih mogao uverljivo da odgovorim: zašto ste Vi uopšte postali komunista?

Objašnjenje je vrlo prosto. Bavio sam se, kao. što znate književnošću i uvideo sam da je to luk i voda. Zaključio sam vrlo brzo: jedino što bi još vredelo pokušati jeste da se čovek direktno sudari s neprijateljem. Stoga odlučujem: boriću se, nema druge; sve napuštam i krećem. Pomalo budalasto, priznajem, ali krećem...
Moram, ipak, dodati da ja tu, ničim iznuđenu, ni od koga sugeriranu odluku, donosim u Francuskoj, donekle izvan jugoslovenske situacije. Tamo, u tadašnjim dramatičnim okolnostima u Francuskoj, postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazov na koji nema drugog odgovora: moramo se tući. Uviđam, znači, da se opasnost bliži i da joj se i ja moram suprotstaviti. » Nema više smisla da piskaram nekakve polurazumljive pesme, moram da se pokrenem. Mene, ukratko, tadašnja, predratna francuska situacija menja i usmerava.

- To je zanimljivo polazište, utoliko više što Vi odlučujete u Francuskoj da stupite u revolucionarni pokret ne gledajući, da tako kažem, prema sovjetskoj Rusiji kao centru iz kojeg se zvanična komunistička ideolo gija širi. Jer, Vi ste i na Sorboni, usred zapadnjačke duhovne elite, kao intelektualac koji je u prilici da pročita sve što poželi, što će reći i ono što verni sledbenici u kompartijama nisu čitali. Niste, drugim rečima, mogli kazati da za pakao staljinizma niste znali?

Tačno je da sam mogao više znati i znao sam. Studirao sam filozofiju, proučavao, recimo, Spinozu, Kanta, Bergsona, čitao sa zanosom velike predstavnike idealističke filozofije i bio uveren da su to sjajni umovi a ne grešnici i kontrarevolucionari kakvim su ih smatrali doktrinarni marksisti. Sticao sam, rečju, prilično solidno obrazovanje, što nije bio slučaj s mnogim mojim kasnijim saborcima.
Sećam se, na primer, Đilasa s kojim sam uoči rata drugovao i često razgovarao; iz onoga što sam od njega mogao čuti imao sam utisak da je on tada mogao da govori jedino o ruskoj literaturi, kao da mu je sve drugo bilo strano ...


Aleksandar Nenadović
Razgovori s Kočom
Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. mart 1908 — Beograd, 20. oktobar 1992)